Srbija i Balkan

Nenad Kecmanović: Zapad se Srbima popeo na vrh glave

Zapadu se žuri da pre okončanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini zaokruži što veću interesnu zonu, a Srbi se tome grčevito opiru, kaže profesor Nenad Kecmanović
Nenad Kecmanović: Zapad se Srbima popeo na vrh glave© Milos Tesic/ATAImages

Činjenica da napadi na svetog Savu i Srpsku pravoslavnu crkvu dolaze ne samo od bošnjačkih političara, istoričara i lokalnih hodža, nego i sa vrha Islamske zajednice BiH svedoči da se radi o sinhronizovanoj i koordinisanoj kampanji, koja prevazilazi regionalni karakter, kaže u intervjuu za "Glas Srpske" politikolog Nenad Kecmanović

"Reis-ul-ulema Husein Kavazović je bio dočekan kao čovek vere, ali je ubrzo posustao. Na upozorenje nemačke tajne službe da je BiH postala 'sigurna kuća' islamskih terorista Bakir Izetbegović ih je proglasio 'hipicima', a Kavazović 'paradžematlijama'. A onda su ih kao vruć krompir jedan drugom prebacivali u nadležnost, da bi ih obojica ostavili na miru sve dok se nije zaboravilo. Nisu položili test panislamizma, ali dok služe Amerikancima nemaju problema. Pogotovo danas kada je na dnevnom redu Rusija i kada im dobro dođe sve što kažu protiv 'malih Srba' ", rekao je profesor Kecmanović.

Komentarišući sve češće i bezobzirnije pokušaje pojedinih Bošnjaka da ocrne lik i delo svetog Save i nastojanja da SPC proglase sektaškom organizacijom, Kecmanović kaže da je SPC svesrpska crkva čiji se uticaj ne zaustavlja na granicama novih država na tlu bivše Jugoslavije.

"Bošnjački političari protestuju zbog 'mešanja' Srbije u Srpskoj i BiH, ali ne mogu to da kažu i za patrijarha SPC. Mogu da pitaju otkud Aleksandar Vučić u Banjaluci, ali ne mogu da pitaju otkud patrijarh Porfirije u banjalučkoj Sabornoj crkvi ili na proslavi rođendana Srpske", navodi ovaj politikolog.

Srbi, iako nisu verujući, kako kaže, doživljavaju SPC kao svoju nacionalnu crkvu i duboko su joj odani. Litije koje su srušile vlast u Crnoj Gori izazvale su paniku i van granica ove zemlje, jer su pokazale da je SPC na svoj način jača od Mila Đukanovića, od antisrpskog crnogorstva, članstva u NATO-u.

"Setite se panike, žalosti i gneva u Sarajevu nakon pada Đukanovićeve vlade, kao da se događa na Baščaršiji, ne u Podgorici", kaže profesor Kecmanović.

Ocenjuje da nije puka slučajnost što se nakon napada na Srbe suočavamo sa sličnim napadima na srpsku decu na KiM.

"I jedni i drugi, samo na lokalu, asistiraju diplomatskim pritiscima kolektivnog zapada na Srbiju i Srpsku. Žele da stvore atmosferu pogroma na Srbe, što bi trebalo da izazove strah kod srpskog naroda na obe strane Drine te Vučića i Dodika nateraju na popuštanje. Da priznaju secesiju Kosova, da prihvate reviziju Dejtonskog sporazuma, da uvedu sankcije Rusiji", tvrdi Kecmanović.

On dodaje da kolektivni Zapad žuri da pre okončanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini zaokruži što veću interesnu zonu, a Srbi se, iako u okruženju članica NATO-a, tome grčevito opiru.

Ne radi se, kako dodaje, o našoj rusofiliji, slovenstvu, pravoslavlju, tradiciji, nego o tome što su nam se oni svojom neokolonijalnom politikom popeli na vrh glave.

Srećom ne samo nama nego velikoj većini sveta u Latinskoj Americi, Africi, Aziji. Do juče lojalni vazali podižu glave čim su osetili pad američke moći.

"Pokazaće se da i Bošnjacima srce kuca u Stambolu, Bagdadu, Džedi, a ne u Londonu", dodaje on.

Kecmanović kaže da se Međureligijsko veće uklopilo u šemu političkih odnosa u BiH i da se odsustvo osude i ćutanje povodom nemilih događaja svodi na odobravanje.

Sve češći ataci na srpsku kulturnu baštinu i pokušaj prisvajanja Čajničkog i Miroslavljevog jevanđelja su deo iste priče, smatra Kecmanović.

"I Šiptari svojataju svu srpsku srednjovekovnu kulturnu baštinu na KiM, jer se nalazi na teritoriji zamišljene države Kosovo. Kao da su Pećka patrijaršija, crkve i manastiri po Srbiji građeni na šiptarskoj zemlji i pripadaju njihovoj kulturi. Ili, kao da Miroslavljevo i Čajničko jevanđelje pripadaju nedeljivoj baštini sva tri naroda u BiH, kao da je trećina prepisivana u manastiru, trećina u samostanu, trećina u derviškoj tekiji", podseća profesor. 

Dodaje da je naručilac Miroslavljevog jevanđelja bio Nemanjin brat i humski knez Miroslav, oženjen sestrom Kulina bana, dok u Bosni još nije bilo muslimana, a jevanđelje je oslikao dijak Grigorije, a ne Huso ili Haso.

"E sad ne treba da se iznenadimo ako bošnjačka nauka utvrdi da je Miroslav Humsku kneževinu dobio u miraz od Kulina bana ženidbom za njegovu sestru. A pošto je Hum delom bio u Hercegovini onda je jevanđelje njihovo nasljeđe iz vremena kada se još nisu poturčili", kaže Kecmanović.

Profesor dodaje da su pravila da kulturno blago pripada državi na čijoj teritoriji se zatekne izmislili francuski i britanski kolonizatori da bi u pariskim i londonskim muzejima legalizovali pokradene spomenike egipatske i grčke antičke kulture.

On smatra da je to način da se narodima u kolonijama oduzme svest o vlastitoj prošlosti i ponos koji inspiriše da se vrati zaboravljena veličina i slava. Ali, u našem slučaju to predstavlja atak na duhovni identitet srpskog naroda, najkompleksniji je izraz meke moći i deo je hibridnog rata.

 "Zamislite da na individualnom planu čoveku lobotomijom oduzmete pamćenje. Nakon toga mu možete reći da je bilo ko i bilo šta, od imena i prezimena pa nadalje. Isto je i na kolektivnom nivou. Kada nam kažu, 'Zaboravite prošlost i okrenite se budućnosti', to je to", tvrdi Kecmanović.

Profesor Kecmanović zaključuje da je loše to što pojedini verski službenici i političari manipulišu mladim ljudima, ali da to ima bumerang efekat.

"Oni hoće jedinstvenu Bosnu, a na taj način sve više uzajamno udaljavaju narode, entitete i kantone".

 

image