Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji je na čelu Kancelarije OHR bio bez "zelenog svetla" UN, zvanično je otišao sa funkcije. Primopredaja dužnosti obavljena je danas u Sarajevu, a kao prelazno rešenje na funkciju v.d. visokog predstavnika imenovan je Amerikanac Luis Dž. Krišok.
Komentarišući njegovo imenovanje, premijer Republike Srpske Savo Minić je istakao da je to tehničko rešenje zato što nije postignut konsenzus o imenovanju visokog predstavnika.
"Narod u Republici Srpskoj i FBiH apsolutno je svestan da moramo razgovarati. Jedini mogući način je razgovor bez tutora i nekoga koji na bilo kakav način može da utiče na bilo kakva dešavanja", rekao je Minić.
On je podsetio da sve što je radio Kristijan Šmit, kao što su izmene Krivičnog zakona BiH i stavljanje van snage Ustava FBiH, ne postoji nigde u okruženju.
Lider SNSD-a Milorad Dodik je ocenio da bi odlučivanje u BiH trebalo da bude plod dogovora legitimnih predstavnika tri naroda. On je istakao da ga raduje da "da takav stav imaju i administracija predsednika SAD Donalda Trampa, Ruska Federacija, Kina".
"Dosadašnji visoki predstavnici uneli su mnogo nereda i narušili odnose, stoga je krajnje vreme da se BiH oslobodi tutorstva. Treba proveriti da li Aneks 10 Dejtonskog sporazuma predviđa postojanje vršioca dužnosti visokog predstavnika", istakao je Dodik na Iksu.
Ruski stav je da Moskva ostaje dosledna svom principijelnom stavu da je nakon Valentina Incka mesto visokog predstavnika u BiH upražnjeno. Novi visoki predstavnik može da preuzme svoju funkciju tek nakon što dobije odobrenje Saveta bezbednosti UN, navode iz Ambasade Rusije u BiH.
Politikolog Aleksandar Pavić smatra da je imenovanje Krišoka veliki korak napred za Republiku Srpsku. Naveo je da je sad veliko pitanje da li će Amerikanci i Evropljani uspeti da nađu neko kompromisno rešenje do 14. jula, do kada se Upravni odbor Saveta za implementaciju mira obavezao da će postići dogovor o izboru novog visokog predstavnika.
On je istakao da imenovanje Krišoka pokazuje dubinu neslaganja i jaza između SAD, to jest administracije Donalda Trampa, i evropskih sila - Brisela, Berlina, Londona i Pariza, gde "Evropljani žele nekog novog Šmita ili Incka".
Istovremeno, kako ukazuje, Italijan Antonio Zanardi Landi, koga su Amerikanci predložili, "sigurno je neko ko bi se držao pravih dejtonskih, a ne izmišljenih, bonskih ovlašćenja".
Naglašava da vršilac dužnosti ne može da ima apsolutno istu težinu koju ima visoki predstavnik izabran kroz proceduru koju je odredio Dejtonski sporazum.
"On je očigledno samo neko ko je tu privremen i ne može da bude u punom kapacitetu, ne bi imao ni težinu, ni legitimitet da proba da nastupa kao Šmit, a s obzirom na to da su Amerikanci pokazali šta misle o Šmitu, vrlo je teško očekivati da bi američka administracija dala njemu zeleno svetlo da proba da nastupa kao Šmit", rekao je Pavić, prenosi Srna.
Prema njegovim rečima, Krišokovo imenovanje je još jedan znak da nema povratka na staro.
"Imaćemo svakako Ameriku koja više nije poklonik tih bonskih ovlašćenja, imamo samo Evropljane koji će probati to da proguraju, imamo Rusiju i Kinu koje ne žele novog kolonijalnog upravnika i Banjaluku koja je čvrsto rešena da ne dozvoli nastavak kolonijalne uprave i nametanja rešenja, nelegalno smenjivanje demokratski izabranih predstavnika naroda", rekao je Pavić.
Aleksa Nikolić asistent sa Pravnog fakulteta u Beogradu ukazuje da se postavlja pitanje na kojem pravnom osnovu Šmitov zamenik preuzima funkciju vršioca dužnosti ako se polazi od stava da Šmit nije bio legitimno imenovan u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog sporazuma. Nikolić je naveo da imenovanje vršioca dužnosti visokog predstavnika od PIK-a pokazuje da međunarodna zajednica nastavlja da postupa u okviru modela čiji je pravni legitimitet već godinama predmet ozbiljnih sporova.
Zemlje EU i SAD se ni na jučerašnjoj sjednici Upravnog odbora PIK-a nisu usaglasile oko imena novog visokog predstavnika. Krišok je imenovan za vršioca dužnosti visokog predstavnika do konačnog imenovanja novog.
SAD insistiraju da Italijan Antonio Zanardi Landiju bude imenovan za novog visokog predstavnika, dok zemlje EU predvođene Francuskom i Nemačkom traže da to bude Francuz Rene Trokaz.
PIK je saopštio da očekuje da će dogovor o novom visokom predstavniku biti postignut "što je pre moguće", sa ciljem da imenovanje bude završeno najkasnije do 14. jula. A do tada će Krišok, kako navode, obezbediti - "institucionalni kontinuitet rada Kancelarije visokog predstavnika, pravnu sigurnost svih ranije donetih odluka i delovati pod političkim rukovodstvom Upravnog odbora PIK-a".