Svako vreme ima svoje simbole. Nekada su se knjige spaljivale na trgovima, nekada su se novine zabranjivale dekretom i bajonetom, a danas se mediji uklanjaju sa kablovskih mreža, internet platformi i društvenih mreža, dok se građanima preti sankcijama ako se usude da njihov sadržaj podele. Razlika je samo u tehnologiji. Princip je ostao isti, napisao je novinar Dušan Opačić u autorskom tekstu na portalu "Iskra".
On je ukazao da odluka Suda Evropske unije kojom se praktično legalizuje kažnjavanje onih koji distribuiraju sadržaje sankcionisanih ruskih medija nije pitanje Rusije, ni pitanje RT-a, već da je to pitanje budućnosti slobode govora u Evropi. Prema dostupnim informacijama, sud je potvrdio da i pojedinci mogu snositi posledice zbog širenja sadržaja medija koji su pod sankcijama EU.
"Najlakše je reći da se sve radi u borbi protiv propagande. Ali ako je neka informacija laž, zar nije prirodnije da bude pobeđena činjenicama? Zar demokratija ne počiva upravo na sučeljavanju argumenata? Od kada se istina brani zabranama? Niko razuman ne tvrdi da su mediji imuni na propagandu. Ona postoji na svim stranama. Ali ako je jedini odgovor na tuđu propagandu zabrana, onda to više nije samopouzdanje demokratije, već strah od debate", istakao je Opačić.
Napomenuo je da je mnogo zanimljivije pitanje kome je ova cenzura zaista namenjena i ukazao da ruski mediji ne emituju program zbog evropskih institucija, već da se obraćaju ljudima.
"Upravo zato se i uvode ovakve mere, ne zato što se političari plaše redakcija, već zato što se plaše da će građani čuti i drugo viđenje sveta. Kada vlast počne da procenjuje šta građani smeju da čitaju, gledaju ili dele, ona time šalje jasnu poruku da više nema poverenja u sopstvene argumente. Umesto da ubedi, ona zabranjuje. Umesto da polemiše, ona kažnjava", navodi Opačić.
Dodaje da je to suštinska razlika između samouverenog i nesigurnog sistema, jer samouveren sistem ne strahuje od kritike, jer zna da će pobediti boljim argumentima, dok nesiguran sistem prvo ućutka protivnika, a tek onda proglašava pobedu.
Opačić je podsetio da poslednjih godina evropska javnost sve češće postavlja pitanja koja su do juče bila nezamisliva, od ekonomskih posledica sankcija Ruskoj Federaciji, preko migracione politike, do nastavka rata u Ukrajini i budućnosti same Evropske unije.
"To su teme koje izazivaju podele i unutar država članica. Upravo u takvom trenutku svaki alternativni izvor informacija postaje nepoželjan. Istorija, međutim, pokazuje jedno pravilo koje se nikada nije promenilo. Cenzura može usporiti protok informacija, ali ne može zaustaviti ljude da postavljaju pitanja. Što je više zabrana, to je više sumnje. Što je više cenzure, to je manje poverenja", poručio je Dušan Opačić.
On je ukazao da će možda neko reći da je sve ovo samo pravno pitanje i da se odnosi isključivo na sankcionisane medije, ali da svaka cenzura počinje kao izuzetak, a završava kao pravilo.
"Danas je zabranjen jedan medij. Sutra će biti drugi. Prekosutra će na red doći pojedinac koji je podelio 'pogrešan' tekst. I zato suština nije u tome da li se neko slaže sa RT-om ili ne. Suština je u pravu građana da sami odlučuju šta će čitati, gledati i kome će verovati. Onog trenutka kada država preuzme tu ulogu, prestaje da bude arbitar zakona i postaje arbitar istine", upozorio je Opačić i dodao da, čim neko sebi prisvoji pravo da određuje šta je jedina dozvoljena istina, prestaje da brani demokratiju i počinje da liči na ideologije koje su u prošlosti gušile slobodu.
"Upravo tako su delovali i fašistički režimi, a istorija ih nije zapamtila kao čuvare slobode, već kao njene najveće neprijatelje", napisao je Dušan Opačić u autorskom tekstu na portalu "Iskra".