Sretenje: Da živimo u miru, u ustavnim granicama svoje zemlje

Između čekića i nakovnja u geopolitičkim prilikama, u prelomnim godinama svetske istorije, vojno neutralna, politički okrenuta evropskim integracijama a jedina u tim integracijama koja nije uvela sankcije Rusiji, pod sve snažnijim pritiscima da prihvati francusko-nemački plan o "rešenju" kosovskog pitanja, sa 6.834.326 stanovnika u matičnoj državi, Republika Srbija danas obeležava Sretenje, Dan državnosti.  

Ustanovljen 2001. godine, nacionalni praznik čuva istorijsko sećanje na dva događaja: zbor u Orašcu 1804. kada je podignut Prvi srpski ustanak i donošenje Sretenjskog ustava 1835. u Kragujevcu.

Na ove događaje treba da budemo ponosni, slažu se sagovornici RT Balkana sa kojima smo razgovarali o tome šta bi poželeli Srbiji na dan državnosti i kako vide njegov značaj danas.

Književnik Matija Bećković na pitanje o željama Srbiji na dan nacionalnog praznika odgovara lakonski.

"Poželeo bih Srbiji da bude kraljevina rođena u Orašcu, a ne republika koja se rodila u Jajcu", uz osmeh odgovara na pitanje RT Balkana.

Muzičara Neleta Karajlića, zbog legendarne pesme "Dan republike" koju je izvodio bezbroj puta sa bendom "Zabranjeno pušenje", novinari neretko zovu 29. novembra, na dan bivše republike SFR Jugoslavije. Uoči ovog dana republike, u izjavi za RT Balkan malo u šali, a malo u zbilji, obećava da neće napisati pesmu o Sretenju.

"Jer obično pesme koje napišem imaju neku vrstu razočarenja kod glavnih junaka kao što je to slučaj sa pesmom 'Dan republike'. Tako da je bolje da Sretenje ostane bez mog komentara u tom smislu. Neka ga za nekog više optimistički nastrojenog, ja sam uglavnom veseli pesimista", kaže Nele Karajlić.

Srbiji bi poželeo ono što, kako ističe, manje ili više svaki čovek na svetu sad želi jedan drugom.

"A to je mir, jer je sad potpuno jasno da je napetost došla do kraja i da sad sve zavisi od ljudskog razuma. Ono na šta sam ponosan je činjenica da je Sretenjski ustav iz 1835. bio jedan od najdemokratskijih i najliberalnijih ustava tada napisanih u svetu. Srbiji bih želeo da se u budućnosti čvrsto drži tih načela koja su napisana u Sretenjskom ustavu", ističe poznati muzičar.

Sretenje je jedan od tri datuma kojim srpski narod pokazuje svoje jedinstvo i to da je jedan i nedeljiv, kaže istoričar Aleksandar Raković i dodaje da su druga dva datuma Dan Republike Srpske, 9. januar i novoustanovljeni Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave koji se obeležava u septembru.

Praznik svih Srba, gde god da žive

"Važno je da se ovaj praznik obeležava na što svečaniji način i da se ne ustručavamo da takve praznike proslavljamo sa svim evociranjem sećanja na naše velike uspehe tokom istorije i naše velike pobede. Jer sa Zapada nam često sugerišu da se umereno radujemo našim velikim pobedama, a to ne treba da prihvatamo. Posebno kada je u pitanju Sretenje kao Dan državnosti Republike Srbije koje je, ustvari, po karakteru praznik državnosti svih Srba gde god da žive", ističe Raković.

Sretenje simbolizuje, kako dodaje, objedinjavanje nekoliko najvažnijih stubova srpskog identiteta: državu, crkvu, narod.

"On predstavlja državno-političko jedinstvo, crkveno i jedinstvo elemenata državnosti srpskog naroda, a u te elemente spada naravno i Ustav kao vrlo važan. Obeležavamo ovaj praznik, ali treba mu posvetiti više pažnje u javnom prostoru jer on u sebi sadržava elemente srpskog jedinstva i stubove srpskog identiteta", napominje Raković.

Govoreći o proslavi Dana državnosti i njegovoj simbolici u svetlu trenutnih političkih prilika, u kojima se Zapadu, prema nekim mišljenjima, veoma žuri da Srbiji nametne da prihvati rešenje kosovskog pitanja, sa vrlo malo razumevanja za poziciju srpske strane po pitanju samoproglašene nezavisnosti "Kosova", Aleksandar Raković kaže da nas tradicija Sretenja u tom smislu obavezuje.

"To nije nešto što mi hoćemo ili nećemo, nego moramo. Mi moramo da ostanemo dosledni tradiciji tog praznika i državnog i crkvenog, a kosovsko-metohijsko pitanje je pitanje svih generacija Srba. To nije pitanje koje se rešava na kratke staze, to su utakmice koje se igraju čitave živote generacija. U tom smislu ne treba da prihvatimo nikakve pritiske sa Zapada, a takođe da ne prihvatimo nemačko-francuski predlog", kaže Raković.

Prema njegovom mišljenju, taj predlog je sasvim neprihvatljiv jer njime pristajemo na to da dajemo zeleno svetlo svima redom da mogu da priznaju tzv. Kosovo iako ga mi ne priznajemo.

"Kada obeležavamo Dan državnosti, obeležavamo ga za čitavu teritoriju Republike Srbije uključujući i Kosovo i Metohiju i u tom smislu sam današnji dan i praznik je dobra poruka da bilo kakvo prihvatanje razaranja teritorijalnog integriteta niti de fakto niti de jure ne dolazi u obzir", ističe Raković.