Još jedna Kurtijeva prevara: Istekao rok za zamenu dokumenata, Srbi u birokratskom lavirintu

"Srbi koji nemaju kosovska dokumenta, a žive na Kosovu, od danas će na osnovu srpskih dokumenata poput lične karte, izvoda iz matične knjige rođenih, venčanih i umrlih moći da se prijave da dobiju i kosovska dokumenta".

Ovako je krajem marta ove godine, posle usmenog dogovara Sorensen – Kurti, glasila i zvučala bombastična najava kako će, eto, Srbi sa KiM bez dokumenata lažne države, nestvarno lako, posle godina čekanja i maltretiranja, sada uz mnogo olakšica rešiti svoj status, dobiti papire na osnovu kojih će moći da ostanu da žive u lažnoj državi.

Tri meseca kasnije, NVO CASA iz Severne Mitrovice, na osnovu anonimne ankete utvrdila je da je "samo mali procenat ispitanika uspeo da u potpunosti reguliše svoj status, dok za veliku većinu administrativni postupci i dalje traju".

Jačanje strahovlade na KiM: Zašto Kurti insistira na formiranju žandarmerije (VIDEO)

"Samo 11,4 posto ispitanika navelo je da je njihov status u međuvremenu u potpunosti rešen. Od tog broja, manje od pet odsto dobilo je kosovsku ličnu kartu, dok su ostali ostvarili pravo na privremenu dozvolu boravka. Oko polovine ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo kvalitetom komunikacije i podrške koju pružaju institucije, kao i neizvesnost u pogledu toga kada će, odnosno da li će njihovi postupci biti okončani", navedeno je u izveštaju ove NVO koji je objavljen 15. juna ove godine.

"Svako ko je poverovao da će vlasti u Prištini, naprasno, odjednom, ničim izazvane promeniti odnos prema Srbima, dozvoliti im da lako, bez začkoljica i maltretiranja dobiju papire, da će ih Albanci u kancelarijama dočekati raširenih ruku, ili ništa ne zna o ovdašnjim prilikama ili je, blago rečeno, zlonameran. Za sve ove godine prištinske vlasti su brojnim aktivnostima, postupcima, pokazale da im nije interes da Srbi ostanu, nego da ih prisile da odu sa Kosmeta", kaže za RT Balkan jedan od Srba iz Severne Mitrovice koji ima kosovsku ličnu kartu, ali, naglašava, brojni njegovi prijatelji i članovi šire familije nemaju.

Po završetku tromesečnog prelaznog perioda za zamenu dokumenata, iz pomenute NVO pre koji dan još jednom su konstatovali "iako je proces najavljivan kao olakšica, na terenu se pretvorio u administrativni lavirint pun diskriminacije, neujednačene prakse i odbijanja – naročito južno od Ibra, gde u gradovima poput Peći gotovo nijedan zahtev nije uspešno rešen".

"Osim što je sam proces kasnio, čime je građanima ostavljeno manje vremena za registraciju, zabeležili smo i nepravilnu primenu zakona, neujednačenu praksu između opština, nepotpune informacije, konfuziju u primeni propisa, kao i nedovoljnu obučenost pojedinih administrativnih službenika. Zabeležili smo veoma mali procenat uspešno rešenih zahteva, a očekivali smo da će taj procenat biti još niži južno od Ibra, što se, nažalost, i pokazalo tačnim", izjavila je za Radio Goraždevac Tijana Grujić, zamenica programske direktorke organizacije CASA.

U jednom od izveštaja konstatuje se,  pored ostalog, i da "deca rođena u centralnoj Srbiji, uprkos tome što ispunjavaju sve zakonske uslove, ostaju bez dokumenata zbog grešaka samih službenika na šalterima".

Pominje se slučaj ćerke  Slađane Dašić iz Brestovika, čiji je zahtev odbijen zbog administrativne greške, iako je porodica dostavila svu potrebnu dokumentaciju.

"Problem je nastao zato što je rođena u Kragujevcu. Prošle godine, kada je otvorena mogućnost za podnošenje zahteva, prikupili smo svu potrebnu dokumentaciju i predali zahtev. Na kraju je odbijen. Kao razlog odbijanja naveden je dokument o kućnoj zajednici koji je izdao njihov službenik. U njemu je bio upisan jedinstveni matični broj koji dete ima u Srbiji. Rekli su da taj matični broj ne može da stoji. Ukazali smo da je to greška njihovog službenika, jer je on izdavao dokument i trebalo je da zna kako se pravilno popunjava", rekla je za Radio Goražedvac Slađana Dašić iz Brestovika.

Naš izbor

Okupacija u bezbroj tužnih kosovskih slika: Šta je Srbima doneo Briselski sporazum iz 2013. godine

Ona je ispričala da "administrativna golgota" sa kojom se suočila nije samo iscrpljujuća, već i izuzetno skupa.

"Sva dokumenta iz Srbije morala su da budu overena apostil pečatom. Zatim smo imali troškove overe kod notara, kao i dva puta putovanje do Kragujevca. Ukupni troškovi iznosili su oko 500 evra. Nismo u mogućnosti da ponovo izdvojimo toliki novac, pogotovo kada niko ne može da nam garantuje da će dete ovoga puta zaista dobiti dokumenta", ispričala je Slađana Dašić iz Brestovika.

Merodavne procene govore da više od 4.000 Srba koji žive na Kosovu i Metohiji nemaju dokumenta tzv. Kosova. Svi oni našli su se početkom godine, stupanjem na snagu kosovskog zakona o strancima na udaru, sa obavezom da se periodično moraju prijavljivati u stanicama policije, da moraju pribaviti boravišne dozvole, ili, ako ne regulišu status da budu proterani iz svojih kuća. 

Krajem marta počelo je sprovođenje dogovora izaslanika EU Petera Sorensena i Aljbina Kurtija kojim je, kako je tada naglašeno, "otvorena mogućnost za lakše pribavljanje kosovskih dokumenata građanima koji do tada u tome nisu uspevali".

Dostupne informacije govore da je proces u najmanju ruku završen fijaskom, a neki od Srba koje smo kontaktirali i koji nisu uspeli da završe proces otvoreno sumnjaju da se radi o još jednoj u dugom nizu Kurtijevih prevara i neispunjavanja obećanog ili potpisanog.

Nikolićeva o primeni "zakona o strancima": Srbi za sada nemaju problema

Javnosti u ovom trenutku nisu poznati podaci ni o broju podnetih zahteva niti o broju rešenih slučajeva. U najvećem broju slučajeva radi se o osobama bez dokumenata tzv. Kosova koje su odrasle i školovale se na KiM, ali su rođene širom regiona. Dalje, o supružnicima  i deci nosilaca kosovskih ličnih karata koji žive i rade na KiM,  o usvojenoj deca čija su usvojenja sprovedena u pravnom sistemu Srbije ili druge države, o licima u procesu verifikacije građanskog statusa, interno raseljenim licima iz Srbije bez ličnih karata tzv. Kosova, kao i o povratnicima.

U izveštaju CASA navodi se dalje da zvanična statistika ne obuhvata građane koji nisu ni uspeli da podnesu zahtev jer su prethodno usmeno informisani da ne ispunjavaju uslove ili da njihov zahtev neće biti prihvaćen.

Tokom procesa monitoringa, NVO iz Severne Mitrovice zabeležila je i brojne izazove sa kojima su se podnosioci zahteva suočavali:

Torbica za RT Balkan: Država više nema prava da zarad bilo kakvog cilja ćuti na dešavanja na KiM

"Prekomerne zahteve u pogledu dokumentacije i finansijskih troškova, zahteve za apostil overom koji prevazilaze zakonske uslove, dugotrajna kašnjenja u donošenju odluka i ograničen pristup delotvornim pravnim sredstvima", navodi se u izveštaju.

Pored toga, građani su se u susretu sa administracijom suočavali sa "neusklađenim i često kontradiktornim informacijama koje su pružale nadležne kancelarije, pri čemu su se tumačenja i zahtevi razlikovali ne samo od opštine do opštine, već i među službenicima unutar iste opštine".

"Mnogi građani naveli su da mesecima nakon podnošenja zahteva nisu dobili nikakve informacije o statusu svojih predmeta. Drugi su se suočavali sa ponovljenim zahtevima za dostavljanje dodatne dokumentacije, dugim čekanjem na prevod rešenja i proceduralnom neizvesnošću u vezi sa narednim koracima potrebnim za okončanje postupka", stoji u izveštaju NVO iz Severne Mitrovice.