Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz na osnovu kojeg će, povodom Dana državnosti Republike Srbije, biti odlikovani zaslužni pojedinci i institucije. U društvu odabranih naći će se i Ričard Alen Grenel, kao nosilac Ordena Srpske zastave prvog stepena i to za "istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i SAD", pišu "Večernje novosti".
Biće to prvi put da jedan Amerikanac ponese ovo odlikovanje. Pre njega, ponosni vlasnici Ordena Srpske zastave prvog stepena bili su većinom Rusi: Sergej Šojgu, Sergej Lavrov, Vitalij Čurkin i drugi, dok je 2021. godine dobitnik Ordena bio lider Demokratskog fronta Andrija Mandić.
Grenel je postao poznato ime u Srbiji u oktobru 2019. godine kada ga je tadašnji američki predsednik Donald Tramp imenovao za specijalnog izvestioca za pregovore Beograda i Prištine.
Da li zato što se deo srpske naklonosti prema američkom predsedniku, koji je odudarao od tipičnih predstavnika američke administracije, automatski prelio i na novopostavljenog izvestioca, ili se Grenel sam, svojim izjavama i postupcima izborio da bude rado dočekan među Srbima – teško je precizno odrediti.
Ali, jedno je sigurno uspeo, da za kratko vreme bar malo poljulja predstavu o "zlim, hladnim i antisrpski nastrojenim Amerikancima", čime, ruku na srce, zaslužuje orden sve i da nije došlo do "učvršćivanja prijateljskih odnosa između SAD i Srbije".
Nesavršeni Hristov sledbenik
Ovaj pedesetsedmogodišnji republikanac poznati je američki političar, diplomata, TV lice i savetnik za odnose sa javnošću. Osim što je 2019. dobio u zadatak da raspetljava kosovski čvor, Grenel je od 2018. do 2020. bio ambasador SAD u Nemačkoj.
Tramp ga je u februaru 2020. imenovao za vršioca dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe, što ga čini prvom javno deklarisanom gej osobom koja je služila u vladi SAD. Mnogi su ga kritikovali da je na poziciju došao bez potrebnih kompetencija, a samo na osnovu privrženosti predsedniku Trampu. Ostavku je podneo u maju 2020. godine.
"Nesavršeni Hristov sledbenik", čovek koji je "jači posle raka" i "čijim životom upravlja pas" – kako se Grenel predstavlja na Tviteru, često je bio kritikovan za nediplomatsko ponašanje i to baš dok je bio u diplomatiji.
Odmah posle dolaska na ambasadorsko mesto u Nemačkoj, zahtevao je od zemlje domaćina da poveća izdvajanja za NATO – što su kritike koje mu se "omaknu" na Tviteru i dan danas.
Inače, strastveni je korisnik ove društvene mreže, gde svakodnevno deli stavove i uverenja, koja bi se teško mogla ukalupiti u tipičan profil "predstavnika vrste". Zagovara jačanje konzervativnih politika, ali i podršku LGBT populaciji; traži diplomatsko rešenje za Ukrajinu, ali kritikuje i "slabost" Bajdenove administracije u reagovanju na kineske balone - dok se, istovremeno, Ukrajini isporučuje smrtonosno oružje.
Nedavano se zapitao ko radi na mirovnom rešenju, jer jedino što on vidi je da cela Bajdenova administracija planira i promoviše rat, kao i da zagovara uništenje jedne (ruske) strane i to sve na štetu poreskih obveznika SAD.
Kurti ne snosi posledice za svoje postupke
Iako više nije izvestilac o pregovorima Beograda i Prištine, Grenel vrlo često komentariše razvoj situacije, a njegove izjave neretko su melem na ranu srpskog nacionalnog bića.
On ocenjuje da je loša situacija u regionu, a posebno između Beograda i Prištine, rezultat toga što je SAD prepustila inicijativu Evropi u rešavanju kosovskog problema, kao i to što premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne snosi posledice za svoje postupke.
Stalno ističe da je rešenje kosovskog pitanja u ekonomskom razvoju, stranim investicijama i otvaranju granica.
U januaru je u razgovoru za RTS poručio da "Bela kuća i Džo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima".
Govoreći o francusko-nemačkom sporazumu za KiM, Grenel je istakao da obe strane moraju da zahtevaju više detalja, "jer bez njih ljudi neće potpisati ništa":
"Sada smo u situaciji kada moramo da primenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Nemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi", smatra Grenel, koji je više puta ponovio da je važno, pre svega, formirati ZSO.
On naglašava da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.
"Svi moraju da osude nasilje", poručio je nakon što su dva srpska dečaka napadnuta na Badnji dan na KiM.
Od Novaka do Haškog tribunala
Ipak, nije samo odnos prema KiM razlog Grenelove dopadljivosti.
Slike svakodnevnice iz Beograda ili pobeda Novaka Đokovića u Melburnu samo su neke od crtica iz Grenelovog virtuelnog života.
Poslednjih dana se nekoliko puta oglašavao povodom zemljotresa u Turskoj i Siriji, objavljujući broj stradalih, ali i kritikujući predsednika Bajdena što nije pomenuo ovaj strašan događaj u govoru.
Grenel je skrenuo pažnju i na manipulacije haškog tužioca Džeka Smita, zbog kojih su navodni svedoci odustali od svedočenja protiv Hašima Tačija.
Sadržaj koji objavljuje na društvenim mrežama često je vrlo ličan: slike sa partnerom Metom Lešijem ili psom Lolom, što doprinosi da ga oni koji ga prate više doživljavaju kao autentično ljudsko biće, a ne kao druge pripadnike administracije koji objavljuju sadržaj po diktatu.
Još samo da se potvrdi da je i njegova podrška Srbiji u borbi za KiM autentična: onda bi ovaj "nesavršeni Hristov sledbenik" postao "savršeni Amerikanac" u očima Srba.