Posle dve godine priče oko izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, podnošenja ostavki, tumačenja zakona, preporuka Brisela, saopštenja, na pragu smo da zaživi vest: "konačno radi REM".
Ovoga puta, neće biti potrebe da deca, kao u čuvenom filmu "Maratonci trče počasni krug", viču: "Ponovo radi bioskop", jer je dovoljno da se vest o formiranju REM-a čuje preko "briselskog radija". Formiranje Saveta REM-a bio je još jedan od uslova Evropske unije da se otvori klaster tri, što se još nije desilo.
U sagi oko REM-a poslednja vest je da su četiri člana Saveta REM-a Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić, saopštili da će preuzeti učešće u radu. Oni su ranije, kada su izabrani, podneli ostavke Narodnoj skupštini, ali u tom trenutku još nisu zvanično stupili na dužnost, pa je parlament nedavno doneo autentično mišljenje u kojem piše da te ostavke nemaju pravno dejstvo, upravo jer su ih podneli pre nego su stupili na funkciju.
Oni su, inače, podneli ostavke, jer se nisu slagali da se za člana REM-a iz redova nacionalnih manjina bira između kandidata Ištvana Bodžonija i Sretena Jovanovića. Bodžoni je bio kandidat Mađara, još u vreme dok je na vlasti bio Viktor Orban. Pre nego je četvorka donela odluku da se vrati, odnosno predomislila se, za šta je podloga bila autentično tumačenje parlamenta da njihove ostavke pravno ne važe, dogovoreno je da se član iz redova manjina neće sada ni birati, već kasnije nakon novih izbor za savete nacionalnih manjina.
"Odlučili smo da, nakon što je Narodna skupština 10. jula 2026. usvojila Autentično tumačenje člana 18 stav 4 Zakona o elektronskim medijima, preuzmemo učešće u radu Saveta REM", navela je "četvorka" u saopštenju.
Oni tvrde da za problem nepostojanja Saveta REM-a, samim tim i nefunkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije, odgovornost snosi vlast.
"Tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom Evropske unije, intenzivirane su aktivnosti na njegovom rešavanju. U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u", naveli su u saopštenju.
Oni su naveli da su pozdravili odustajanje od, kako kažu, "upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke". Kandidat kojeg tako nazivaju je Mađar Bodžoni.
Kako su objasnili "po autentičnom tumačenju naše ostavke predstavljaju faktičke, političke izjave o neprihvatanju funkcija, koje same po sebi nisu dovoljne da proizvedu pravno dejstvo".
"Tumačenje polazi od toga da mandat može prestati ostavkom tek ako je prethodno i započeo. Dakle, kako mi nikada nismo stupili na dužnost, nismo učestvovali u radu Saveta, nismo vršili njegova ovlašćenja niti primali naknadu koja pripada članovima Saveta, zaključeno je da naš mandat nije ni počeo, pa samim tim nije mogao ni da prestane podnošenjem ostavke", navode.
Ističu da autentično tumačenje od strane Narodne skupštine ima zakonsku snagu, obavezuje sve i ima povratno dejstvo.
"Njim je stvorena nova pravna situacija. Ako u takvoj situaciji ne prihvatimo da preuzmemo funkciju u Savetu REM, vlast bi dobila priliku da naše postupanje predstavlja kao suprotno zakonu, a da sopstvenu odgovornost za višegodišnje nefunkcionisanje REM-a, nastavak institucionalne blokade i posledice koje takva blokada ima po vladavinu prava i evropski put Srbije prebaci na nas i na organizacije i građane koji su se borili za zakonit REM", naveli su u saopštenju.
Inače, Odbor za kulturu i informisanje je ranije doneo odluku da njihove ostavke ne proizvode pravno dejstvo "jer ih parlament nije konstatovao". Četiri člana REM-a su navela da to nije u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, pa se zato išlo na autentično tumačenje sa kojim su svi saglasni.
U Savetu REM-a osim pomenute "četvorke" su i Snežana Miljković, Miloš Garić, Stevica Smederevac i Milan Petković. To znači da REM trenutno ima osam popunjenih stolica i može da donosi odluke, a deveto mesto iz redova manjina biće kasnije popunjeno.
Prema pravilima, pred Skupštinu Srbije uoči izbora stiže 18 kandidata iz devet kategorija predlagača, a poslanici onda biraju devet članova.
Tako je Prodanov Krajišnik profesor na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, izabrana na predlog udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora. Udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja predložila su Rodoljuba Šabića, nekadašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja. Valić Nedeljković izabrana je na predlog udruženja čiji su ciljevi zaštita dece, a Mileva Mališić ispred udruženja novinara.
Na predlog Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izglasan je Stevica Smederevac. Kako je objavljeno u biografiji, ima 25 godina iskustva u RTS i RTV. Milan Petković je biran kao "želja" univerziteta akreditovanih u Srbiji i njegov mandat će trajati dve godine. On je doktor ekonomskih nauka i diplomirani mašinski inženjer, a radio je i na Niškoj televiziji.
Na predlog udruženja izdavača elektronskih medija u Srbiji izglasan je novinar Miloš Garić. Kako je naveo u biografiji završio je Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta i ima iskustvo u brojnim medijskim kućama. Na predlog crkava i verskih zajednica podršku je dobila Snežana Miljković, na period od šest godina. Završila je Fakultet za menadžment Univerziteta "UNION - Nikola Tesla", gde je stekla zvanje diplomirani ekonomista. Šef je protokola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, navodi se u biografiji.
