Srbija i Balkan
OHR u "mirovanju" do daljeg: Kome Krišok čuva mesto
Kada je u pitanju izbor visokog predstavnika, Rusija neće da dozvoli da se ništa ne pita, jer je stav Moskve da je vreme za ukidanje OHR-a i da odluka o novom visokom predstavniku mora da prođe kroz SB UN, smatra politikolog Aleksandar Pavić
Osim dogovora da nameravaju što pre da postignu dogovor, predstavnici SAD i EU ni iz trećeg pokušaja nisu uspeli da se nađu "na pola puta" i izaberu novog visokog predstavnika u BiH.
Privremeno rešenje ostaje vršilac dužnosti, Amerikanac Luis Krišok, dok Amerika poručuje da je njihov prvi pik i dalje Italijan Antonio Zanardi Landi, a većina iz EU želi Renea Trokaza. Nezvanično, u diplomatskim krugovima, prema navodima sarajevskim medija, pominje se i Peter Sorensen, ali on na jučerašnjoj sednici nije zvanično i predložen za kandidata.
Istovremeno, iz Republike Srpske poručuju da je nemogućnost da se nađe rešenje, znak da bi kancelarija trebalo da se ugasi, a istovremeno iz Moskve stižu poruke - OHR treba zatvoriti što pre.
Da li će se izbor visokog predstavnika odužiti u nedogled, ide li se ka ukidanju kancelarije ili će stavove SAD i EU približiti ipak treći kandidat?
Iz Kancelarije visokog predstavnika potvrdili su da će Krišok na funkciji v.d. ostati do daljeg, nakon što ambasadori Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira nisu postigli dogovor o kandidatu za novog visokog predstavnika.
Iz Ambasade SAD u BiH za RTRS navode da Italijan Antonio Zanardi Landi ostaje njihov jedini izbor, a da Krišok suprevizor za Brčko Distrikt nastavlja da obavlja dužnost kao v.d. visokog predstavnika, što je funkcija koju ne poznaje Dejton.
Stav Moskve ostaje da spoljni protektorat nije spojiv sa suverenitetom Bosne i Hercegovine i da funkciju visokog predstavnika ukinuti bez ikakvih preduslova, što je nedavno potvrdila portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Komentarišući još jedan propali pokušaj da se postigne kompromis, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je istakao da je "odlučnost Srpske dovela do toga da se niko baš lako ne zaleće da sedne u tu stolicu ukoliko nisu izbalansirani svi svetski faktori u PIK-u, ali i stavovi potpisnica Dejtonskog sporazuma".
"Tako smo došli u situaciju da se i mi pitamo", naveo je Stevandić.
Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić rekao je da nemogućnost dogovora u PIK-u još jednom pokazuje da je vreme da se zatvori ovo poglavlje međunarodnog protektorata u BiH.
Politikolog Aleksandar Pavić za RT Balkan podseća da je jedno od neslaganja u tome što EU želi da nastavi sa ovlašćenjima dosadašnjih visokih predstavnika, dok su Amerikanci rekli u SB UN da žele da se OHR privede kraju.
"U tom smislu su podržali kandidata iz Italije jer je on trebalo da privede kraju mandat OHR-a. Evropljanima je s druge strane, OHR najbolja poluga za mešanje u unutrašnje odnose u BiH. Prošle nedelje je ambasador EU u BiH izjavio da bi zatvaranje OHR-a trebalo da bude uslovljeno napretkom na evropskom putu. Republika Srpska je reagovala navodeći da to ne stoji u Dejtonu", ukazuje Pavić.
Ističe i da jedan od scenarija može da bude da Tramp uslovi Evropljane podrškom, da bi im popustio na nekom drugom pitanju, što bi mogao, kako smatra, da bude visoki predstavnik.
"Amerikanci i Evropljani imaju drugu viziju. SAD su rekle da nisu zainteresovane više za projekte izgradnje nacija. Kako sad stvari stoje, ne vidi se način da će njihovi stavovi da se približe. Amerikancima čak ovo i odgovara jer je v.d. Amerikanac. Odgovara i Republici Srpskoj. Istovremeno, čak i ako se dogovore, Rusija neće da dozvoli da se ne pita, jer je stav Moskve da je vreme za ukidanje OHR-a i da odluka o novom visokom predstavniku mora da prođe kroz SB UN. To je poslednja prepreka koju bih čekao. Čak i ako se dogovore, teško je zamislivo da Rusi prihvate da Zapad postavlja novog kolonijalnog upravnika u BiH", zaključuje Pavić.
Zamenik predsedavajuće Saveta ministara Staša Košarac ukazuje da Republika Srpska ima jasan i nedvosmislen stav - da je neophodno obezbediti suverenitet domaćih legitimno izabranih predstavnika u sistemu odlučivanja u skladu sa Ustavom, bez uplitanja stranaca i međunarodnog intervencionizma.
"Nikakav OHR i visoki predstavnik nisu potrebni BiH", navodi Košarac.
Postalo je jasno da je izbor visokog predstavnika deo ukupnih odnosa SAD i EU koji nisu baš najbolji, ocenjuje politički analitičar Miloš Šolaja.
"Za sada je Vašington taj koji ima dominaciju i određuju pravila igre. Evropa na to odgovara nekim nastojanjima da vojno i politički ojača. Verovatno će svi će insistirati na svojim pozicijama", ocenio je Šolaja za RTRS.
Live
