Najavu iz tzv. "koalicija voljnih" koja pomaže Ukrajini, formirati koaliciju protivraketne odbrane i udružiti odbrambene industrije kako bi stvorili "integrisanu arhitekturu protivraketne odbrane" ekonomista dr Nena Šantić vidi kao "američku naredbu".
Ona je u emisiji "Danas na RT" istakla "da se radi o pranju novca na državnom, kao i na svetskom nivou".
O prekvalifikaciji fabrike automobila "Folksvagen" na vojnu proizvodnju i mogućnosti prelaska na ratnu proizvodnju koja podrazumeva da će umesto automobila proizvoditi tenkove, Šantić poručuje da je nemačka industrija u problemima, pa su morali da se preorjentišu i da im je ovakva situacija dobrodošla. Kako je dodala, niko ne razmišlja o tome da do novca dolaze preko života drugih ljudi, drugih naroda.
"Stalno je napeto, stalno se nešto negde dešava. Mi ćemo u Evropi da proizvodimo nešto čime će da se ratuje negde drugo. Pare su u pitanju", navela je.
Istovremeno su Francuska i SAD najavile da će da daju licencu da se u Ukrajini proizvode rakete, Šantićeva je objasnila da "sve vreme dok traje sukob u Ukrajini mi znamo da se tamo formira čitav korpus za proizvodnju".
"Amerikanci su ušli tamo, to nije ništa novo. Mi vidimo ogromne količine novca koje teku", podvukla.
Pričajući o stalnim namerama EU da i Srbiju uvuku u tzv. "koaliciju voljnih", rekla je da smo "mi strateški na međi".
"Mi imamo dobre odnose sa Rusijom i to žele pokvariti. Mi smo ovog momenta 'nevoljni'. Mi smo neutralni, nećemo da se mešamo, imamo svoje ciljeve i to je dobro, ali to sad treba pokvariti. Mi smo tačka na Balkanu gde su Rusi imali svoje uporište, oni su zaista imali, ali imaju i druge države na ovaj ili onaj način, zavisi šta uvozimo, izvozimo. Uvek je interes u pitanju. Mi imamo vekovima dobar odnos sa Rusijom, sličnu kulturu, jezik, mentalitet i to treba pokvariti. Bićemo neko vreme na klackalici i onda to može da nam bude predstavljeno kao uslov", rekla je.
Kako je podvukla, "poslednja instanca će biti da traže da mi referendumom predamo tzv. Kosovo".
"Stalno imamo nove zahteve, otvorićete 150 klastera i opet će biti novi zahtevi. Neće nas u Evropskoj uniji, a sa druge strane hoće da nam zabrane prijateljstvo, komunikaciju, privredni odnos sa Rusijom", rekla je sagovornica RT Balkan.
Govoreći o tome da u Crnom moru Ukrajina napada brodove navela je da je sve to uzrok velike ekonomske krize. Kako je dodala, iza svakog rata stoje interesi bogate svetske elite.
"Rusija je pomorska sila. Neće to biti samo ruski brodovi, koliko god imate preciznu tehniku, neće stradati samo ruski brodovi", istakla je.
O zahtevima iz Kijeva, koji su sve glasniji, da im se posle završetka sukoba otpišu zajmovi, jer nemaju odakle da ih vraćaju, kazala je da je jasno da im nije poklonjeno ono što su dobili.
"Nije to poklanjanje. Onog momenta kada su dobili novac, stavili su hipoteku na nešto - na rudna ili vodna bogatstva. Oni tamo sve ispočetka treba da rade, zemlja je razorena", rekla je i dodala da oni koji su došli sa parama, sa parama bi i da se vrate.
Predsednik SAD Donald Tramp je istakao da SAD odustaje da naplaćuje prolaz kroz Ormuz, a Šantićeva je konstatovala da "Tramp svaki dan ima nove ideje". Podsetila je da SAD moraju da vrati novac od carina koje je na početku mandata Tramp uveo državama. Rekla je i da Amerika ima problema i da je pitanje koliko ih je zaista koštao rat sa Iranom, iako se pominje zvanični podatak od 30 milijardi dolara, ali i procene da se radi o iznosu između 80 do 100 milijardi dolara.