Evropska komisija objavila je sedmi Izveštaj o vladavini prava, u kojem je ocenila stanje u svim državama članicama Evropske unije, a treći put objavljen je izveštaj o četiri zemlje kandidate za članstvo - Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju.
U delu koji se odnosi na Srbiju ocenjeno je da je ostvaren napredak u određenim oblastima, ali da postoje brojni izazovi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, medijskih sloboda i funkcionisanja demokratskih institucija.
Kako se navodi u dokumentu, iako je Venecijanska komisija potvrdila da je Srbija sprovela značajan deo njenih preporuka u oblasti pravosuđa, i dalje postoji zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva. U izveštaju se ukazuje i na povećane političke pritiske na pravosuđe i tužilaštvo, uz ograničene reakcije nadležnih institucija.
U delu o borbi protiv korupcije, u izveštaju se ocenjuje da većina aktivnosti prethodnog Akcionog plana nije realizovana i da su prenete u novi plan. Visoka zabrinutost izražena je zbog pokušaja nedozvoljenog uticaja na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i zbog izostanka ubedljivih rezultata u istragama i pravosnažnim presudama u predmetima korupcije.
U izveštaju se našla i istraga o padu nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. godine koja i dalje traje, a da ima slabosti i u sistemu provere imovinskih prijava i sprečavanja sukoba interesa.
U delu izveštaja koji se odnosi na medije navodi se da je audiovizuelno tržište u Srbiji nastavilo da se suočava sa ozbiljnim problemima zbog nefunkcionisanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, a da je početkom jula 2026. godine Narodna skupština usvojila autentično tumačenje Zakona o elektronskim medijima, čime su rešena pravna pitanja na koja su ukazivala četiri člana Saveta REM-a koja su prethodno podnela ostavke, otvarajući put njihovom povratku.
Kao ozbiljan problem u izveštaju EK se pominje politički i ekonomski uticaj na medije, kao i da je prisutna zabrinutost zbog uređivačke autonomije i pluralizma javnih medijskih servisa. U izveštaju se tvrdi i da se nedovoljno primenjuju medijski zakoni, naročito u oblasti transparentnosti vlasništva i prave raspodele javnih sredstava, a da novinari imaju otežan pristup informacijama od javnog značaja, i da im je bezbednost ugrožena zbog povećanog broja fizičkih napada i pretnji.
U delu koji se odnosi na demokratske institucije, EK ocenjuje da je rad Narodne skupštine i dalje ograničen nedostatkom suštinske političke rasprave i slabom mogućnošću parlamentaraca da utiču na zakonodavni proces.
Ističe se da napredak u izbornoj reformi i reviziji biračkog spiska tek treba da bude u potpunosti sproveden, dok je "način vršenja predsedničkih ovlašćenja i dalje predmet intenzivne javne debate".
Komisija je u Izveštaju istakla i pozitivne pomake - novi sastav Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, da je u toku priprema nove Strategije razvoja pravosuđa, da je efikasnost sudova u građanskim i privrednim predmetima ostala stabilna, kao i istraživanja koja pokazuju povećanje poverenja privrede u zaštitu investicija, kao i veće poverenje u nezavisnost institucija nadležnih za javne nabavke i zaštitu konkurencije.
Izveštaj je jedan od bitnih mehanizama Evropske komisije za praćenje stanja demokratije, pravosuđa, borbe protiv korupcije i medijskih sloboda u državama članicama EU.