Srbija i Balkan
Postaje li Džufka "državni projekat": Prevarant već "registruje vernike", koliko je opasan po Srbe?
Osnovno pitanje je ima li taj Džufka podršku i odakle ona dolazi. Ne bi trebalo biti naivan i olako primati ovakve pojave, kaže profesor Miloš Ković
Ovaj samozvani, lažni sveštenik, srpskoj javnosti poznat i po više provala u hram Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici kod Podujeva na Kosovu i Metohiji u izjavi koju prenose mediji iz Prištine pozvao je "državu i policiju da proglase srpskog patrijarha nepoželjnim", jer "svaki put kada dođe kaže: 'Kosovo je srce Srbije".
Kako je sam objavio, Džufkina crkva na Kosovu i Metohiji za sada ima – 15 registrovanih vernika, ali, on se nada da će ih biti još jer je "bio vikend pa mnogi vernici nisu mogli da dođu do njega u Prištinu i registruju se".
Ni jedan Srbin nije do sada došao da se registruje, jer je "registracija namenjena isključivo albanskim pravoslavnim vernicima, državljanima 'Kosova' ".
Najavio je i da će tužiti SPC i da će vlasnicima, tj. Albancima, "vratiti crkve i manastire koji su prema istorijskim činjenicama bili albanski".
Novinar i publicista iz Gračanice Živojin Rakočević za RT Balkan navodi da, apsolutno, ne postoji nikakva presuda koju je dobio ovaj čovek, kao što ne postoji nikakav sudski spor u kome je navodno pobedio.
"Sve je u tom saopštenju apsolutno izmišljeno kao što je izmišljeno da crkva Svetog Arhangela Mihaila u Rakitnici pripada Albancima, da su je uzurpirali Srbi. Albanci su je pre rata zvali – 'Lazareva crkva', jer je po predanju, a moguće je i prema nekim istorijskim faktima, telo kneza Lazara posle Kosovske bitke konačilo u toj lepoj crkvici u brdima iznad Podujeva", kaže Rakočević.
Srbi na KiM sada su, podvlači sagovornik, "u getima i na ostrvima", "naše svetinje su ostale dalje od nas, ali, mi ih nismo izgubili".
"Mi ih se nismo odrekli, mi smo organski sa njima i one nama pripadaju, mi smo njihovi vlasnici i u trenutku nastajanja i sada, i to se ne može falsifikovati", reči su Rakočevića.
Prema njegovom mišljenju ovde je, kao prvo, reč o "falsifikatoru na regionalnom nivou", a "falsifikator regionalnog nivoa ne bi trebalo da ima ime i on treba da se oslovljava samo kao falsifikator".
"Taj čovek nema negativnu promociju, pominjanje njegovog imena i u pozitivnom i u negativnom kontekstu je njegova promocija. Zato tu grupicu smutljivaca i prevaranata, falsifikatora treba nazivati sekticom koja nastoji da uđe u sistem, da postane deo sistema i nastoji da bude prihvaćena kako bi je drugi prepoznali i kako bi politička moć Kosova skrenula prema njima", kaže za RT Balkan Rakočević.
Prema njegovim rečima, ta sektica je "u potpunoj terminološkoj i crkvenoj, duhovnoj konfuziji i ta konfuzija je dostigla vrhunac u poslednjem saopštenju kada kažu – 'albanska crkva 'Kosova' ".
"Suština je u tome da nastoje da se približe osećaju albanstva koji je kod nekih Albanaca isti kao religija. Dakle, albanstvo kao religija je jedan od motiva ovog prevaranta koji nastoji da ga prisvoji za sebe i da tu dobije veću grupu sledbenika. Opasnost od njega je ogromna zato što se pokazalo da entiteti u začetku imaju potrebu da imaju i svoje 'duhovne' organizacije. I nije prvi slučaj da se u policijskim stanicama ili nekim društvenim strukturama registruju takve sekte jer određene vlasti mogu u jednom trenutku da ih aktiviraju, mogu da ulože u njih, mogu da naprave štetu i projekat koji bi u perspektivi mogao da postane neka vrsta zvanične institucije", kaže Rakočević.
Po njemu u ovom slučaju radi se o neverovatno minornim ljudima i minornim pojavama.
"Kakva je to registracija vernika, to uopšte nije u skladu sa bilo čim što funkcioniše u ovom svetu. Vernici pripadaju, osećaju, veruju, ali se najčešće ne registruju. Dakle, dozvolite da vas registrujem, pa ću ja da se registrujem, pa ću na osnovu toga da oformim svoju instituciju koja će polagati pravo da uzme svetinje koje su tu sa svojim vlasnicima hiljadu godina. Tako to funkcioniše", navodi Rakočević.
Aprila prošle godine, u dane oko Vaskrsa, belosvetski prevarant Džufka u Prištini je "otvorio" ni manje ni više nego "prvu 'kosovsku' albansku pravoslavnu mitropoliju" a u naselju Ulpijana, u jednoj kući, otvorio je "kosovsku crkvu", sedište tzv. mitropolije.
Pre tog nepočinstva, najveći uspeh ovog samozvanog, lažnog sveštenika bio je, susret sa takođe lažnim "mitropolitom Mihailom", odnosno Mirašom Dedeićem, pre par godina na Cetinju.
"Vrlo često smo svedočili pojavama ovakvih da kažemo paracrkvenih udruženja na teritorijama na kojima važi jurisdikcija Srpske pravoslavne crkve. Čini mi se da smo počesto bili naivni da smo olako prihvatali i prelazili preko takvih pojava. Radilo se najčešće o veoma slikovitim ličnostima koje nisu imale gotovo nikakve veze sa pravoslavnom crkvom. Primer – tzv. crnogorska pravoslavna crkva, ili sada ovo što se dešava na KiM. Veoma je važna činjenica da je pravoslavna crkva u Albaniji ovog Džufku nazvala avanturistom, da se u potpunosti ogradila od njega. Dakle, on nema podršku pravoslavne crkve u Albaniji koja održava dobre odnose sa našom SPC i koja se u potpunosti ogradila od njega", kaže za RT Balkan profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković.
Za našeg sagovornika, veoma je važno da se ovakve pojave i ličnosti ne potcene.
"Sama Raško-prizrenska eparhija ne potcenjuje pojavu Džufke o čemu govori i činjenica da ga je tužila zbog provale u hram u Rakitnici kod Podujeva. Ako on tvrdi da je, verovatno prvostepeno, dobio neki proces, to govori o činjenici da ima podršku na Kosovu i Metohiji. Valjalo bi videti ko stoji iza njega, da li neka od stranaka na Kosmetu ili možda sama Kurtijeva vlada podržava ovo što on radi. Osnovno je, ima li podršku i odakle ta podrška dolazi. Ne bi trebalo biti naivan, ne bi trebalo olako primati ovakve pojave", kaže profesor Ković.
Posle provale Džufke u crkvu u Rakitnici, krajem 2023. iz Eparhije raško- prizrenske saopšteno je da je reč o grubom nasrtaju na imovinu SPC da je cilj tog krivičnog dela "otimanje duhovne i kulturne baštine Srpske pravoslavne crkve", odnosno "albanizacija i kosovarizacija srpske duhovne i kulturne baštine".
Za Aleksandra Gudžića, istoričara iz Gračanice, ovo što radi i najavljuje Džufka u ovom trenutku ne predstavlja opasnost po Srbe i SPC, ali...
"Problem može nastati onog trenututka kada ta nevladina organizacija, ne verska zajednica, i taj čovek ne postane državni projekat, odnosno projekat zvanične Prištine. U tom trenutku to može predstavljati problem. Pravoslani Albanci mogu se na KiM prebrojati na prste jedne ili dve ruke, ima ih, ali, oni nisu većina. Što se tiče crkava i manastira, srpskih, nedvosmisleno je jasno da su oni srpsko kulturno nasleđe, vizantijsko nasleđe. Nema albanskih crkava i manastira", kaže Gudžić.
Odgovarajući na pitanje šta bi u perspektivi moglo da se dogodi, kuda vode nasrtaji prevaranta iz Elbasana, Gudžić kaže da bi Džufka i ono šta on radi mogli i te kako da budu iskorišćeni za prisvajanje srpskog kulturnog i verskog nasleđa.
"Zašto je to potrebno albanskim političkim elitama? Pre svega da bi opravdale ono što se dešavalo devedesetih godina, i pobunu i rat, rušenje preko 150 crkava i manastira i kako bi uspostavili jednu recikliranu istoriju, recikliranu prošlost i kako bi kroz prerađenu prošlost dokazali albanski kontinuitet na ovim prostorima", kaže Gudžić.
Live
