Pred američkim istražiocima u Derventi počelo je svedočenje srpskih logoraša koji su preživeli strahote u neprijateljskim logorima. Pet istražilaca će u narednih nekoliko dana, uz posredovanje SIPA, u Osnovnom sudu u Derventi saslušati osam bivših logoraša.
Boračka organizacija Republike Srpske (BORS) pozdravila je istragu, uz očekivanje da će doprineti procesuiranju odgovornih za zločine nad srpskim civilima. Prema navodima BORS-a, kroz logore Dervente prošlo je više stotina Srba, dok je do sada mali broj odgovornih procesuiran.
Mučenje i tortura koju su prošli od dojučerašnjih komšija i prijatelja sa kojim su sedeli za slavskim, bajramskim i božićnim stolovima, nezamisliva je ljudskom umu, poručuje Drago Knežević iz Dervente, jedan od četiri stotine Srba koji su bili zatočeni u hrvatsko-muslimanskim logorima u ovom gradu.
"Kad se setim... Imenovaću ga – Edin Mrkonjić. Udara me, udara, udara, vadi nož i bode me u ruku. Bila su tu dva doktora, nijedan nije smeo da priđe. Ja sam to stisnuo i držao čitavu noć. Sutra ujutru vidim rana. Posle me je izveo napolje, naredio mi da kleknem i dao mi pištolj da se ubijem. Kaže: 'Tvoje je svejedno gotovo'. Klečim i on mi daje pištolj. Ovog momenta pitam sebe koja sam ja bio budala, jer stavim pištolj i povučem. Bio sam se predao smrti, ali on opali na prazno. A on meni psuje majku četničku", priseća se Drago.
Ovo su samo neki od detalja tokom dva i po meseca tamničenja i strahota koje je preživeo u logoru Dom JNA i u Slavonskom Brodu. Još mnogo toga, čega mu je teško da se i priseća ispričaće i američkim istražiocima.
Američki istražioci po prvi put su došli u Derventu. Narednih nekoliko dana saslušavaće srpske logoraše. Pretpostavlja se da žele da prikupe informacije o licima koja su činila zločine tokom 1992. godine u Derventi, a koja su trenutno nastanjena u Americi i do sada su uspešno izbegavala ruku pravosuđa kako u BiH tako i u SAD.
Poziv za razgovor sa istražiocima nije dobio Ostoja Šarčević, a imao bi štošta da im kaže i ispriča.
"Od nekih detalja ni američkim istražiocima ne bi bilo dobro i svejedno", kaže Ostoja.
Od Doma vojske, do zloglasnog Rabića u 55 dana, strašnog mučenja i torture, pretvorio se u avet. Izgubio je više od 30 kilograma. Kopao je neprijateljske rovove i uspeo da pobegne.
"Inače bila su maltertiranja, udaranja, izgladnjivanja, bez vode smo popadali četvrti dan. Najviše sam stradao od ljudi sa kojima sam najviše popio i pojeo pre rata. I drago mi bude kad ga vidim računajući da će mi pomoći nešto. Međutim, on me izvede napolje i slomi me. Najviše sam stradao od onih koje sam znao", kaže Ostoja.
Seća se i kako su mu sva rebra bila polomljena, oštećeni kičma, glava, ubadan je nožem u vratni deo kičme...
"Tad sam pao u nesvest i samo sam video neku vatru ispred očiju. Ne znam posle šta je bilo".
Njihovi krvnici, osuđivani su na minimalne kazne od jedne do svega nekoliko godina, ukupno na 49,5 godina. Nedovoljno da makar senku napravi nad njihovim živim ranama, kažu derventski logoraši.