Na konstitutivnoj sednici Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije izabran predsednik. Dva kandidata – Miloš Garić i Mileva Malešević imali su isti broj glasova. Predsedavajuća Dubravka Valić Nedeljković rekla je da su nijanse odlučivale i da očekuje da se na narednoj sednici, do kraja meseca, budu izabrani predsednik i zamenik.
Posle dve godine konkursa, formiran je Savet REM-a. Za sada je popunjeno osam mesta, dok će član Saveta koji se bira iz redova nacionalnih manjina biti izabran naknadno.
O tome koji su faktori najviše uticali na izbor Saveta REM-a, u emisiji "Danas na RT" govorila je novinarka RT Balkan Snežana Rovčanin Tomković.
Komentarišući šta će biti dogovor oko devetog člana REM-a, Rovčanin Tomković ističe da će se on birati tek kada se završe izbori za savete nacionalnih manjina krajem godine.
"Kada svaka nacionalna manjina bude dobila svoje predstavnike, onda će oni predložiti dva imena, a skupština bira jednog. Najuticajniji savet nacionalnih manjina su Mađari, s obzirom na to da najbrojniji u našoj zemlji u centralnoj Srbiji, jer Albanci ne učestvuju na ovaj način. Onda će se videti ko će biti taj deveti član", navodi sagovornica RT Balkan.
Izbor REM-a je postala politička priča, navodi Rovčanin Tomković i dodaje da je ceo proces pratila politika, a na kraju je REM izabran zahvaljujući "nevidljivoj ruci" EU, koja je sklopila te kockice.
"Sada imamo tih osam članova, koji su, dok se nije umešala EU bili kao 'rogovi u vreći'", objašnjava Rovčanin Tomković.
Prva sednica je pokazala, kako ističe, da su četiri člana REM-a sa jedne strane, a ostali sa druge.
"U javnosti se percipira da su to članovi koji drže stranu vlasti. Odmah se ograđujem, ne znamo da li će to tako biti kad počnu da rade. Preostala četiri člana se percipiraju kao nezavisni, inače to su ljudi koji su došli na predlog većine nevladinih organizacija i udruženja. Suština je da se neke odluke u REM-u donose sa šest prema tri glasa. Za neke stvari je potrebna prosta većina. Mi sada nemamo ni prostu većinu. Ali, ako se bude radilo po zakonu, lako je naći prostu većinu", ističe Rovčanin Tomković i dodaje da "preostaje da se vidi da li će to tako biti ili će se REM pretvoriti u jedno političko tlo".
Kada je reč o izboru predsednika i zamenika, naglašava da postoji opcija da predsednik bude iz "jedne struje", a zamenik iz druge.
"Suština je da se REM konstituiše i da mogu da se donose odluke. Predsednik takođe ima jedan glas", ukazuje sagovornica "Danas na RT".
Pojedini članovi u REM-u isticali su i svoje mogućnosti da mogu da utiču na izbor onoga šta se vidi, a šta ne na televizijama u Srbiji. Na pitanje koliko to vidi kao pretnju nekim televizijama, Rovčanin Tomković objašnjava da se stvari postavljaju tako da se tna REM zapravo gleda kao na preki sud.
"Suštinski, po zakonu, to telo treba da bude nezavisno. Sadržaj koji se na televizijama emituje, dozvole koje se daju, treba da bude nešto što će se isključivo donositi po zakonu. Ako se tako bude radilo, onda će medijski prostor dobiti jedan ozbiljan izgled i mi golim okom sami možemo da vidimo šta je na televizijama po zakonu, šta je etički, a šta nije. Dosta je toga što kvari naš medijski prostor i REM treba to da rešava. Članovi REM-a ne treba da budu predstavnici jedne ili druge političke stranke, već treba da zaštite da na malim ekranima nema ono čega ne bi trebalo da bude", navodi Rovčanin Tomković.
Ističe da je naša stara "boljka" da se mediji koriste kao sredstava političkih stranaka.
"Svi mi koji smo studirali novinarstvo znamo šta su principi – da svako ima pravo da kaže ono šta hoće, a da onda sam čitalac, gledalac odluči kako jeste", ukazuje Rovčanin Tomković.
Kada je reč o parlamentarnim izborima koji predstoje, istraživanje Crte pokazalo je da bi u ovom trenutku za studentsku listu glasalo 44,9 odsto građana, za Srpsku naprednu stranku 35,7 odsto, a za SPS 3,8 odsto. Novinarka RT Balkan ukazuje da su istraživanja neka vrsta putokaza, ali da to koliko su tačna, zavisi od nekoliko faktora.
"Jedan je koliko je ljudi odgovorilo na ta pitanja. Čak i nije toliki pokazatelj, ukoliko je uzorak reprezentativan. Istraživač je dobar koliko mu je dobar uzorak... Konačno smo razjasnili da ćemo mi prvo ići na parlamentarne izbore. Danas smo saznali da će ti parlamentarni izbori biti kada Skupština usvoji budžet. On se usvaja najranije u novembru. Sada je gotovo izvesno ko će biti kandidat vlasti za premijera, Aleksandar Vučić, ali ne znamo ko će biti iz studentske liste", navodi Rovčanin Tomković.
Kada je reč o predsedničkim izborima, ocenjuje da će verovatno biti manji broj kandidata.
"Ustavno, nama predsednik nema neka veća ovlašćenja, veća ima Vlada, ali je predsednik jedina ličnost koja se bira direktno. U tome se crpi snaga. Politička istorija nas je naučila da, na kojoj poziciji je jača ličnost, tu je vlast. Dok je Boris Tadić bio predsednik, on je imao svu vlast, Mirko Cvetković je bio gotovo nevidljiv. Sada imamo gotovo sličnu situaciju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom", navodi Rovčanin Tomković.