Dok Zagreb lupa packe Podgorici, podsećajući koliko još ponižavajućih hrvatskih zahteva mora da ispuni da bi postala članica "prestižnog" evropskog kluba, Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore se češlja, ali zato "podseća" ambasadora Rusije u Podgorici Aleksandra Lukašika da se ne meša u unutrašnja pitanja.
Tako je ruski ambasador pozvan na razgovor u crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova (MVP), gde mu je "skrenuta pažnja" na poštovanje Bečke konvencije vezano za poštovanje zakona i propisa države prijema i nemešanje u njene unutrašnje poslove.
Ambasador Rusije pozvan je, kako je saopšteno, zbog nedavno objavljenog autorskog teksta, a potom i reagovanja ambasade na odluku crnogorske Vlade o potpunom usklađivanju vizne politike sa Evropskom unijom, odnosno uvođenja viza državljanima Rusije. Tekst ruskog ambasadora objavljen je u susret obeležavanju 20 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Crne Gore i Rusije, a u saopštenju povodom najave o uvođenju viza građane Rusije iz ambasade je poručeno da je to još jedan dokaz "ekstremne zavisnosti Podgorice od uticaja stranih pokrovitelja", uz upozorenje da bi takav potez mogao negativno uticati na turizam i bilateralne odnose dve zemlje.
Vlastima u Podogorici su posebno zasmetale "neprihvatljive kvalifikacije kojima se dovode u pitanje samostalnost, kredibilitet i sposobnost institucija Crne Gore da suvereno donose odluke i vode državnu politiku, kao i tvrdnje kojima se osporava legitimnost odluka donesenih u skladu sa Ustavom, zakonima i demokratskim procedurama".
"U vezi sa reagovanjem ambasade Ruske Federacije na odluku o viznoj politici, istaknuto je da potpuno usklađivanje sa viznom politikom Evropske unije predstavlja jedno od završnih merila za zatvaranje Pregovaračkog poglavlja 24 i jednu od ključnih obaveza iz Reformske agende. Reč je o suverenoj odluci Vlade Crne Gore, donesenoj u skladu sa nacionalnim interesima, strateškim opredeljenjem za članstvo u Evropskoj uniji i obavezama preuzetim u procesu evropskih integracija, a ne o meri usmerenoj protiv građana Ruske Federacije", stoji u saopštenju resora kojim rukovodi lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović, koji je i potpredsednik crnogorske Vlade.
U kontekstu sukoba u Ukrajini, saopšteno je da se "stav Crne Gore zasniva na doslednom poštovanju međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija, principa teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, kao i međunarodnih obaveza koje je dobrovoljno preuzela".
S tim u vezi valjalo bi naglasiti da je Crna Gora priznala jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova 9. oktobra 2008. godine, a uprkos priznanju Duška Markovića da je čak 75 odsto građana Crne Gore bilo protiv ove odluke. Premijer Crne Gore tada je bio Milo Đukanović, a ministar spoljnih poslova koji je saopštio odluku o priznanju "nezavisnosti" Milan Roćen.
Posledice samovolje tadašnje vlasti u Podgorici leče se danas, pa neke od opština u Crnoj Gori donose odluku o otpriznavanju lažne države. Zvaničnici EU, međutim, upozoravaju Crnu Goru da više ne sme da bude otpriznavanja lažne države, jer bi to moglo da škodi evropskom putu. Toliko o tome o ko se pita u Crnoj Gori.
Ipak, ruskom ambasadoru je skrenuta pažnja na obaveze iz člana 41 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, prema kojem su sva lica koja uživaju diplomatske privilegije i imunitete dužna da poštuju zakone i propise države prijema i da se ne mešaju u njene unutrašnje poslove. Crna Gora će, kažu, nastaviti da vodi samostalnu, odgovornu, predvidivu i principijelnu spoljnu politiku, u skladu sa svojim nacionalnim interesima i strateškim opredeljenjima, u interesu svih svojih građana, uz puno poštovanje međunarodnog prava i obaveza koje je država dobrovoljno preuzela.
No, kada se govori o "samostalnoj" politici Crne Gore, valja podsetiti na to šta sve Hrvatska zahteva.
"Naša očekivanja su jasna - rešavanje pitanja obeštećenja logoraša, nastavak rada na pronalasku 14 nestalih iz Domovinskog rata, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih obitelji koje su u Crnoj Gori ostale bez imovine, a čiji su sudski procesi u zastoju, očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj i nužnost promene imena bazena u Kotoru, nastavak razgovora o granici na moru, te povrat školskog broda 'Jadran'," isporučili su Podgorici iz diplomatskog resora Hrvatske.
Pored "dobrosusedskih" odnosa, kakve ima sa Hrvatskom, Crnoj Gori nisu potrebni neprijatelji, dok se na evropskom putu, koji više liči na ambis, očigledno, po tuđem nalogu, prijatelja odriče.