Predsednik Organizacije starešina Vojske Republike Srpske Slobodan Župljanin poručio je da će zajedničko obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" biti jasna poruka da srpske žrtve nikada neće biti zaboravljene.
Župljanin je ocenio da Republika Srpska i Srbija time pokazuju jedinstvo u očuvanju sećanja na stradale i zaštiti nacionalnih interesa.
"Srbi su jedan narod i jedna srpska pravoslavna vera i treba i moraju zajednički da obeležavaju ovakve događaje koji su deo planirane genocidne aktivnosti nad srpskim narodom od strane povampirenog ustaštva zasnovanog na pomućenoj svesti i ustaškoj ideologiji Nezavisne Države Hrvatske", rekao je Župljanin povodom predstojećeg obeležavanja godišnjice "Oluje".
On je istakao da je sloboda temeljna vrednost srpskog naroda i da žrtva koju je narod podneo u borbi za nju obavezuje sadašnje i buduće generacije. Ocenio je da je tadašnjoj Hrvatskoj bilo nedovoljno to što su proterali i pobili pola miliona Srba, pa su "krenuli i dalje misleći da će moći da zatru srpsko seme na prostoru cele bivše Jugoslavije".
"Nije im to pošlo za rukom i neće nikada ni poći, ali, nažalost stradao je veliki broj nevinih ljudi, žena, dece, staraca i druge srpske nejači u činu direktne agresije Hrvatske na prostoru druge države u kojoj se branio srpski narod od potpunog pogroma", napomenuo je Župljanin.
Podsetio je i na operaciju "Južni potez" iz oktobra 1995. godine, nakon koje su, kako je rekao, u Mrkonjić Gradu ostali razoren grad i masovne grobnice srpskih žrtava. Poražavajuće je, dodaje, što za zločine počinjene nad Srbima još niko nije odgovarao.
"Srpski narod ovaj zločin nikada ne sme zaboraviti i ne sme prestati da traži odgovornost za zločince", poručio je Župljanin uz napomenu da je kultura sećanja i čuvanje uspomene na nevino stradale patriotska i ljudska obaveza svakog ljudskog bića.
Uoči obeležavanja 31. godišnjice "Oluje" predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić kazao je da su zločini nad Srbima tokom te operacije "najtužniji deo istorije čovečanstva", jer su ubijanja i progon bili "pod međunarodnim pokroviteljstvom i NATO-om".
"Najtužniji deo istorije čovečanstva su zločini nad Srbima tokom 'Oluje', zato što su ubijanja i proterivanja bila pod međunarodnim pokroviteljstvom i NATO-om", napisao je Stevandić na društvenoj mreži Iks.
Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja" biće obeležen 4. avgusta u Mrkonjić Gradu, u organizaciji vlada Republike Srpske i Srbije.
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske, policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Tokom operacije sa svojih vekovnih ognjišta proterano je više od 220.000 Srba.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", na evidenciji se nalaze imena 1.904 poginula i nestala Srbina tokom i nakon akcije, među kojima je 1.250 civila. Više od tri četvrtine civilnih žrtava bilo je starije od 60 godina, a među stradalima je i desetoro dece mlađe od 14 godina, kao i 566 žena.
Međunarodni sud pravde je u presudi iz 2015. godine ocenio da su događaji tokom "Oluje" predstavljali etničko čišćenje, ali nije utvrdio da je počinjen genocid.