U Beogradu je danas predstavljen izveštaj udruženja "Napredni klub" o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2025/2026. godinu, a predsednik tog kluba Čedomir Antić rekao je da su "korice" izveštaja ove godine za nijansu "svetlije" nego ranije.
"Naše preporuke stoje kao i ranije – što više ulaganja, što više vezivanja za srpsku državnu i nacionalnu politiku tog pitanja, jer je ono ključno", rekao je Antić na predstavljanju izveštaja.
Ukazao je da postoje sve veći pritisci vezani za verska pitanja i da se prvi put tokom prethodne godine vidi da postoji nekakva, do sada još nedokazana, ali izvesna koordinacija između pokreta koji nastoje da stvore posebne crkve koje bi kasnije pravnim nasiljem preuzele imovinu, jer je to ključno Srpskoj pravoslavnoj crkvi i, kako je ukazao, onemogućilo bi njen zakonit rad.
Antić je podsetio da Udruženje građana "Napredni klub" već 18. put, odnosno 19 godina, od 2008. godine, objavljuje redovne, godišnje izveštaje o političkim pravima srpskog naroda u regionu, a izveštaj se odnosi na Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, Hrvatsku, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju, Sloveniju, Rumuniju, Mađarsku i na tzv. Kosovo.
Naveo je da, između ostalog, pomaci postoje u Republici Srpskoj, jer je administracija predsednika SAD Donalda Trampa skinula sankcije rukovodstvu Republike Srpske, da promene postoje u Crnoj Gori zbog učešća Srba u vlasti, ali da je je jako loše stanje u Hrvatskoj, kao i na KiM.
"Tzv. Kosovo jedan od najvećih poraza EU"
Antić je naveo da je tzv. Kosovo jedan od najvećih poraza Evropske unije, dodajući da su se od 2010. godine "gurali" da preuzmu ulogu pregovarača, a da nemaju autoritet čak ni da Prištini nametnu sporazume.
Antić je ukazao da su Srbima na KiM osporena prava na ravnopravnost pred zakonom i prava da budu prisutni u vlasti onako kako je predviđeno sporazumima od 2000. do danas.
"Postoji mala nada, s obzirom na dobro delovanje Srbije i srpske diplomatije u Sjedinjenim Američkim Državama, da će SAD malo smanjiti gas podrške naciji koja ih najviše podržava na svetu, više čak od Kurda, a to su Albanci", rekao je Antić.
Dodao je i da nije rešenje u unutrašnjim sukobima oko KiM. Jedan od autora Izveštaja, Lazar Janošević, je, govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ocenio da je najpozitivniji primer trenutno u Crnoj Gori gde Srbi imaju učešće u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti i dodao da je to ogromna promena u poslednjih 50 godina.
Ono što je obeležilo proteklu godinu, prema njegovim rečima, bila je borba srpskih stranaka da uvedu srpski jezik u službenu upotrebu i da ozvaniče trobojku kao zvaničnu narodnu zastavu i uvedu je u upotrebu.
Kada je reč o poziciji Srpske pravoslavne crkve, rekao je da je svima poznato koliko je bila ugrožena u Crnoj Gori njena imovina i funkcionisanje, ali da se to u poslednjih godinu dana značajno promenilo, u smislu da se Temeljni ugovor uglavnom poštuje i da imovina Crkve nije ugrožena.
Prema njegovim rečima, ključni problem u Crnoj Gori su i dalje duboke identitetske podele na one koji insistiraju na crnogorskom identitetu i suverenizmu i, sa druge strane, srpskih stranaka.
"Što se tiče Bosne i Hercegovine, tu situaciju ugrubo možemo podeliti u dva dela - situaciju u Republici Srpskoj i situaciju u Federaciji Bosne i Hercegovine, gde su Srbi konstitutivni narod", rekao je Janošević.
Dodao je da je protekla godina obeležena ustavnopolitičkom krizom između Sarajeva i Banjaluke i da je došlo do pokušaja ugrožavanja prava Republike Srpske da kontroliše zemljište, šume i reke i ukazao da je ono što Srbi imaju kao ogromnu prednost u Republici Srpskoj upravo okvir koji se zove Skupština Republike Srpske.
Ukazao je i da je u proteklih godinu dana došlo i do značajnog poboljšanja odnosa Republike Srpske sa Sjedinjenim Američkim Državama, da su skinute sankcije Miloradu Dodiku i ljudima oko njega i da je na izborima upravo njegov kandidat pobedio.
"Ono što takođe postoji kao problem su brojni sudski postupci koji su pokrenuti od strane Sarajeva i direktno ugrožavaju prava Srba, odnosno Republike Srpske i prava da kontroliše svoju teritoriju", dodao je Lazar Janošević.
Naveo je da je, kada je reč o Federaciji BiH situacija znatno drugačija, da je vrlo slaba upotreba srpskog jezika, da su Srbi vrlo malo zastupljeni u institucijama sistema i da čine gotovo manje od jedan odsto u državnoj upravi.
U Hrvatskoj situacija najgora
On je ocenio da je situacija najgora u Hrvatskoj, dodajući da su prava Srba tamo konstantno ugrožena i da dolazi do pokušaja tihe asimilacije.
"Zastupljenost u državnoj upravi je takođe na veoma niskom nivou. Takođe postoje minimalna ulaganja u infrastrukturu u povratnička područja gde su Srbi", naveo je Janošević i ukazao na ekstremni nacionalizam u Hrvatskoj.
Generalni sekretar Naprednog kluba Igor Vuković je, govoreći o stanju prava srpskog naroda u Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji i Albaniji, naveo da su prava u Rumuniji i Mađarskoj pozitivna u odnosu na Sloveniju i Albaniju.
"Kada bismo birali boju korica našeg izveštaja analizirajući stanje srpskog naroda u Rumuniji i Mađarskoj, ona bi sigurno bila bela i to su dve države koje na adekvatan evropski način i po svim evropskim standardima poštuju prava Srba kao nacionalne zajednice i manjine na svojoj teritoriji. Pogotovo je to slučaj sa Rumunijom", rekao je Vuković.
U Mađarskoj broj Srba porastao za 20 odsto
Što se tiče Mađarske, naveo je da je tamo povećan broj Srba za oko 20 odsto i sada ih ima 11. 226.
"I tamo su Srbi dobro organizovani, imaju svoju samoupravu i imaju poštovana, zagarantovana prava. Dve države odlično sarađuju, što je takođe jako važno", istakao je Vuković.
Naveo je da su Slovenija i Albanija suprotni primeri, da se tamo ne poštuju prava Srba i da čak u obe države Srbi nisu priznati kao nacionalna manjina.
"Srbi u Sloveniji imaju problem sticanja statusa nacionalne manjine, to pravo ostvaruju Italijani, Mađari i Romi, međutim nije slučaj sa našim narodom, ali i sa svim ostalim nacionalnim zajednicama sa teritorije bivše Jugoslavije", rekao je Vuković.
Kada je reč o Albaniji, Srbi takođe nemaju status nacionalne manjine, a po zakonu iz 2017. priznati su kao nacionalna zajednica, međutim podzakonski akti nisu ispratili tu situaciju i jednostavno svoja prava ne mogu da ostvaruju.
"Jedna od preporuka za Srbe u Albaniji jeste da im se pomogne iz matice kako bi dobili status dvojnog državljanstva", rekao je Vuković.