Patrijarh srpski Porfirije poručio je večeras iz Mrkonjić Grada, sa komemorativnog skupa ubijenim i prognanim Srbima u zločinačkoj akciji "Oluja", da bol ne prestaje protokom vremena, a da je naša obaveza da pamtimo svoje srodnike i stradalnika.
"Večeras nas je sabrala ljubav prema našim srodnicima, sunarodnicima koji su sa prostora Like, Korduna, Banije nevino izgubili živote. Sa posebnim bolom sećamo se postradalih na Petrovačkoj cesti gde su na putu ka spasenju stradali žene, deca, starci", rekao je patrijarh.
Dodao je da su Srbi, kada su ostajali bez domova i zavičaja, nosili veru da ih Gospod nije ostavio i da zlo nema poslednju reč.
"Da im Isus Hrist daruje pokoj i život večni. Sećamo se svih koji su napustili svoja ognjišta i krenuli put Republike Srpske i Srbije. Ovde nas je sabrala želja da pamtimo nevine žrtva. Molitva pred lice Božije iznosi bol žrtve, ali i ranu onog koji pamti", kazao je on.
Dodao je da ova stradanja treba da nas, kao kršteni narod, iznova vrate korenima, okrenu Bogu i upute jedne prema drugima.
"Treba da nas uvedu u reči Hristove 'Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe, ali ljubi i neprijatelja svog'. Teško je da volimo protivnika i neprijatelja, to mogu samo ohristovljeni ljudi. Očistimo srca od samoljublja, kako bismo umnožavali radost, ljubav i mir", poručio je patrijarh Porfirije.
Pozvao je sve "duhovne potomke Svetog Save" da ne dozvole da umesto ljubavi prema bližnjem, prevlada mržnje.
"Ne dozvolite da se bližnji pretvara u tuđina, da mržnja među nama postane jedini normalan i prihvatljiv način života", poručio je on.
Pozvao je sve da budu "iznad uskih, sebičnih i ideološki motivisanih partikularnih interesa" i da se u duhu hrišćanske i pravoslavne sabornosti izdignu iznad podela i razdora.
Naveo je da je važno "da se prepoznamo kao braća", da praštamo i da tražimo oproštaj jedni od drugih, da jedni drugima otvorimo srce i da znamo da niko nije višak, nego da je svako svakome potreban i dragocen.
"Pozvani smo da čuvamo mir i slogu među sobom, ali i da u miru, uzajamnom poštovanju i dobrosusedstvu živimo sa svim ljudima i narodima sa kojima delimo ovaj prostor", rekao je patrijarh srpski.
Podsetio je na biblijsku priču o jevrejskom narodu, koji je 40 godina izgubljeno lutao pustinjom, učeći da pamti jedno – da pamti svoj zavet i da svoju snagu traži u vernosti Bogu.
"Narod, ma koliko to bilo strašno i nepodnošljivo, ne propada onda kada ostane bez zemlje i doma svoga. Najdublji pad jednog naroda počinje pre toga. Počinje onda kada narod zaboravi ko je, čiji je, koji mu je cilj i na kakvom zavetu je utemeljen. Iz takvog zaborava rađaju se razdori: brat se udaljava od brata, iščezava sloga i jedinstvo bez kojih se teško može sačuvati bilo šta, a kamoli graditi. Zato je naše molitveno pamćenje u isti mah i čuvanje identiteta i čuvanje svoga zaveta i svesti o tome ko smo i šta smo", poručio je Patrijarh Porfirije.