Predsednik Republike Srpske Siniša Karan je izjavio da ukupno stanje u Srpskoj treba posmatrati sa stanovišta njene snage, institucionalnih kapaciteta i sposobnosti da se suoči sa problemima i za njih pronađe najbolja rešenja, prenosi RTRS.
"Generalno možemo reći da je situacija u Republici Srpskoj stabilna u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, te da je stabilna upravo na bazi stabilnih institucija našeg sistema", naglasio je Karan u intervjuu za Srnu.
On je naveo da se stabilnost institucija odnosi pre svega na njihov kapacitet i mogućnost da odgovore svom ustavnom i zakonskom zadatku sa svih aspekata i ocenio da je posebno značajno to što su rešenja sistemska i dugoročna.
Karan je naglasio da stabilnost Srpske, kako danas tako i tokom više od tri decenije njenog postojanja, počiva na izbornoj volji naroda, na osnovu koje nastaju institucije Republike Srpske.
Takođe je istakao značaj ekonomske i političke stabilnosti i samoodrživosti Srpske, kao i očuvanja njene ustavno-pravne pozicije u okviru dejtonske BiH.
"Bazni su principi koje mi želimo da održimo, afirmišemo i smatram da su jedini mogući, a to je paritet, konsenzus i podela nadležnosti kada je reč o celoj BiH", rekao je Karan i
Napomenuo je da Srpska insistira na svojoj ustavnoj poziciji, kao i na položaju konstitutivnih naroda i dva entiteta.
"Republika Srpska danas je ekonomski, politički i institucionalno sigurno snažno mesto", ocenio je Karan.
Argumenti Srpske se sve dalje čuju
Govoreći o nedavno objavljenom radu američkih autora u harvardskom naučnom časopisu, koji otvara pitanje efekata američkog angažmana u BiH nakon Dejtona, Karan je istakao da je značajno što se u američkoj akademskoj javnosti otvaraju pitanja koja su godinama bila predmet argumenata Republike Srpske.
"Pre svega moramo reći da je svih ovih 30 godina Republika Srpska bila suočena sa neopravdanim pritiscima, neopravdanim napadima", naveo je Karan i napomenuo da je Srpska gotovo sve vreme optuživana za rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, iako se borila za njegove principe i dejtonski Ustav.
Karan je istakao da je stvorena potpuno pogrešna i negativna percepcija o Republici Srpskoj, kao i stereotip koji je godinama gradio negativan narativ, ali da radovi američkih autora pokazuju da se ta slika postepeno menja.
Ukazao je da argumenti Republike Srpske sve više dopiru do međunarodne javnosti, uključujući i SAD, što doprinosi drugačijem sagledavanju situacije u BiH. Posebno je napomenuo da su ovakvoj promeni doprineli napori zvaničnika Srpske.
"To je veliko dostignuće Republike Srpske. Svi ti naši argumenti uvek, i danas i svih ovih godina, bili su argumenti koji su imali svoju potku i svoju osnovu u Ustavu, u Dejtonskom mirovnom sporazumu i ništa izvan toga", naglasio je Karan dodoavši da to doprinosi afirmaciji politike Republike Srpske i uvažavanju
Posebno je ukazao da je pre pet ili deset godina bilo nezamislivo pročitati ovakve stavove američkih autora, dok je danas to postalo stvarnost – i naša i njihova.
Karan je napomenuo da i dalje postoji decenijama građen negativan narativ o Republici Srpskoj, koji je, kako je ocenio, služio kao opravdanje za intervencionizam visokih predstavnika.
"Ovde je, 30 godina danas kasnije, došlo do potpunog sukoba dejtonskog i antidejtonskog. Republika Srpska je dejtonsko. Antidejtonsko su ovi drugi", rekao je Karan.
Predsednik Republike zaključio je da afirmacija dejtonskih principa, ustavne pozicije Republike Srpske, kao i principa ustavnosti i zakonitosti, predstavljaju put kojim se može suprotstaviti neustavnom i antidejtonskom delovanju.
Intervencionizam je rušio principe Dejtonskog sporazuma
Komentarišući kritiku uloge OHR-a objavljenu u harvardskom naučnom časopisu, Karan je istakao da su upravo to pitanja na koja Republika Srpska ukazuje godinama.
"Mi smo konstatovali da su svih ovih 30 godina neustavnim, antidejtonskim delovanjem svih visokih predstavnika, pa i onoga koji to nije bio, koji je radio ovde nepozvan i bez ikakvih ovlašćenja, svojim intervencionizmom zapravo pokušali da naprave jedan koncept antidejtonske BiH", konstatovao je Karan.
Prema njegovim rečima, intervencionizam je rušio principe Dejtonskog sporazuma – paritet, konsenzus i podelu nadležnosti – i išao u pravcu unitarizacije BiH.
"Smatram da je svih ovih 30 godina glavno sporenje i ključno neslaganje političkih elita u BiH, predstavnika bošnjačkog, srpskog i hrvatskog naroda, upravo u promišljanju o tome kakva je BiH po svom državnom uređenju", rekao je Karan.
On je pojasnio da je BiH, prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, federalno uređena, sa snažnim elementima konfederacije.
"U tom smislu smatram da intervencionizam, koji su američki autori prepoznali, ovih 30 godina nije dao nikakve efekte. Naprotiv, nakon 30 godina imamo iste one probleme koje smo imali i pre 30 godina, čak multiplicirane u određenom segmentu sa aspekta pokušaja uništavanja suvereniteta i snage entiteta i tri konstitutivna naroda", rekao je Karan.
Dodao je da se intervencionizam kretao u pravcu rušenja utvrđenog dejtonskog oblika državnog uređenja i njegovog preusmeravanja ka unitarnom i građanskom modelu.
"Danas su shvatili da taj koncept nije dobar. Republika Srpska ga ne priznaje. Ne priznaju ga najmanje dva konstitutivna naroda", naglasio je Karan.
Bonska ovlašćenja su izmišljena
Govoreći o stavovima američkih autora o potrebi ukidanja bonskih ovlašćenja, Karan je naglasio da su to "izmišljena ovlašćenja".
"Sama ova činjenica da su oni na takav način svojim promišljanjem došli do tog zaključka, onda su automatski posredno ili neposredno već i sami negirali bonska ovlašćenja koja zapravo ne postoje", ukazao je Karan.
On je naveo da su bonska ovlašćenja nastala nakon Dejtonskog sporazuma, 1997. godine, od strane, kako je rekao, "izmišljenog tela" – Saveta za implementaciju mira.
"Njime su upravo hteli dati neku vrstu legitimizacije procesu koji je odmah krenuo, a taj proces se zove unitarizacija", rekao je Karan.
Navodeći da je unitarizacija BiH negacija Dejtona, predsednik Republike Srpske naglasio je da oni koji zagovaraju građansku unitarnu državu direktno ruše Dejtonski mirovni sporazum.
On je ocenio da je BiH multietnička zemlja sa tri konstitutivna naroda i dva entiteta i da bi njena unitarizacija bila negacija same države, Ustava i Dejtonskog sporazuma.
O stavu američkih autora da visoki predstavnici nikada nisu mogli donositi zakone, i da su takvi akti ništavni, Karan je istakao da je principijelna politika Srpske odmah prepoznala sve te procese kao antidejtonske i antiustavne. Naveo je da su visoki predstavnici doneli više od 900 različitih odluka kojima su pokušali da promene oblik državnog uređenja u pravcu unitarizacije.
"Često imam običaj da kažem da postoje srećne i nesrećne federalne države. Srećne su one koje su uspele da reše ova tri principa na kojima počivaju i Sjedinjene Američke Države i sve moderne federacije danas u svetu", rekao je Karan, ističući da su ti principi paritet, konsenzus i podela nadležnosti.
Najviše zla, kaže Karan, koje su učinili svi visoki predstavnici svojim intervencijama, bio je upravo udar na nadležnosti.
"Republici Srpskoj su oduzimane nadležnosti mimo ustavne procedure kako je to propisano Aneksom 4", rekao je Karan.
Objasnio je da Ustav predviđa mogućnost dodatnih nadležnosti, ali samo uz saglasnost svih strana, odnosno konstitutivnih naroda i entiteta.
"S tog aspekta, u procesno-pravnom, materijalno-pravnom, u ustavnom i dejtonskom smislu, svi ti akti koje su doneli visoki predstavnici mimo Aneksa 10 su ništavni", nagalsio je Karan.
Saradnja sa novom američkom administracijom otvara ekonomski i politički prostor
Kada je reč o mogućnosti snažnije saradnje Republike Srpske sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, Karan je ocenio da se svet ubrzano menja i da više ne postoji raniji unipolarni poredak, dodajući da je Srpska prepoznala nove globalne okolnosti i nastoji da u njima pronađe prostor za afirmaciju svojih interesa.
"Jedan od njih je i saradnja sa novom američkom administracijom koju je predsednik Milorad Dodik u više navrata gradio duži vremenski period", rekao je Karan.
Karan je istakao da su Milorad Dodik, Željka Cvijanović i Ana Trišić Babić uložili značajne napore u afirmaciju stavova Republike Srpske.
Cilj je, dodao je on, stvaranje dobre pozicije za otvaranje ekonomskog i političkog prostora za dijalog i saradnju, te da Republika Srpska bude prepoznata kao takvo mesto, a ne da se širi lažni narativ o njoj.
On je ocenio da je stvorena sjajna osnova da Republika Srpska kroz razgovore i dogovore, pre svega na ekonomskom polju, dodatno osnaži svoj status.
Karan je istakao da je zadatak svih institucija da, u okviru svojih nadležnosti, doprinose stabilnosti Srpske i ispunjavaju očekivanja građana, naglasivši da njihova snaga mora imati neposredan efekat na njihov život.
Saradnje sa Srbijom
Karan je rekao da odnose Republike Srpske i Srbije karakteriše veliki broj istorijskih, nacionalnih i identitetskih veza.
"Reč je o jednom narodu. Postoje identitetska obeležja koja nas definišu kao jedno. Mi to u osnovi i jesmo", naglasio je Karan i podsetio na Deklaraciju Svesrpskog sabora i Sporazum o specijalnim paralelnim vezama Srpske i Srbije, koji obuhvata ekonomiju, socijalnu oblast, zdravstvo, sport, kulturu i druge oblasti.
Naveo je da su odnosi predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Dodika doprineli da saradnja bude vidljiva građanima, pre svega kroz konkretne infrastrukturne projekte, poput škola, mostova, puteva i auto-puteva.
Karan je pozitivno ocenio i rad Vlade Srpske na čelu sa premijerom Savom Minićem, ističući da uspešno odgovara na izazove i u saradnji sa Srbijom i u drugim oblastima.