U Domu Narodne skupštine Srbije je održana međunarodna konferencija "Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, Rezolucija UN 1244 i međunarodno pravo", koju je organizovala Parlamentarna grupa za nacionalno sećanje i stradanje "Vreme je".
Konferencija je održana u maloj sali Narodne skupštine, a u njenom radu učestvovali su narodni poslanici, profesori, pravnici i drugi gosti iz Srbije i inostranstva.
Učesnicima i gostima obratio se u ime organizatora profesor dr Branimir Nestorović, kao i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Natalija Kocev je pročitala pozdravno pismo profesora dr Vladimira Aleksejeva, predsednika Međunarodnog fonda za jedinstvo pravoslavnih naroda.
Među govornicima je i Sergej Baburin, bivši potpredsednik Državne dume.
Baburin je poručio da su Srbi i Rusi vekovima povezani i da dele iste tradicionalne i duhovne vrednosti. On je ocenio da je danas reč o "sukobu dobra i zla", dodajući da Zapad istorijski nije imao dobre namere prema slovenskim narodima.
Baburin je podsetio na Drugi svetski rat i naveo da je Hitlerova Nemačka nastojala da osim Jevreja uništi i slovenske narode. Poručio je da je neophodno braniti međunarodno pravo, navodeći da je to bezakonje započelo agresijom NATO-a na Jugoslaviju.
Naglasio je da je potrebno razobličiti mit da je Kfor na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244, dodajući da Srbija treba da raskine Kumanovski sporazum na osnovu kojeg je uspostavljeno prisustvo Kfora na Kosmetu.
On je istakao da je potrebno formirati međunarodne snage, a ne snage NATO-a.
Baburin je ocenio da Evropska unija želi da Srbija prvi put ratuje protiv Rusije i da se odrekne Kosova i Metohije, ocenivši da to ne sme da se dogodi. Istakao je da Srbija ne može da se zamisli bez Pećke patrijaršije i Visokih Dečana.
On je naglasio da su Srbija i Rusija među retkim zemljama koje se suprotstavljaju Zapadu koji odbacuje tradicionalne vrednosti.
Baburin je zaključio da Srbija mora da se bori za svoje interese i da ne sme da dozvoli da je Zapad uvuče u rat protiv Rusije.
Pisac i publicista Igor Ivanović je govorio o "Kosovskom mitu u 20. veku", ističući da za Srbe Kosovo i Metohija nisu samo teritorijalno, već i identitetsko pitanje, na sličan način na koji je za Ruse Kijevska Rusija.
Nakon izlaganja istorijske geneze, Ivanović je istakao da je bez Kosovskog mita i Kosovskog zaveta srpski narod teško mogao da stvori i obnovi svoju državu.
On je naglasio da je Kosovski zavet bio jedan od motiva koji su vodili Karađorđa i Miloša Obrenovića u borbi za oslobođenje i obnovu srpske državnosti.
Govoreći o suštini Kosovskog zaveta, Ivanović je naveo da je Kosovski mit trijumf podviga Miloša Obilića, dok je Kosovski zavet moralna raskrsnica na kojoj je knez Lazar izabrao "carstvo nebesko" umesto "carstva zemaljskog".
"Kosovski mit je naše jevanđelje", poručio je Ivanović.
Podsetio je da je srpski narod i ranije imao mnogo jače okupatore na Kosovu i Metohiji, kao i brojnije i moćnije vazale, ali da ih je, kako je rekao, sve uspeo da protera.
"Uz Božju pomoć, oteraćemo ih i danas", poručio je Ivanović.
Koji su zaključci konferencije
"Ne očekujemo da se oglasi Savet bezbednosti UN, već da se Srbi probude. Od Zapada ne očekujemo ništa. Sunce se rađa na istoku", poručio je Nestorović.
Među zaključcima konferencije, Nestorović je naveo zahtev za demilitarizaciju Kosova i Metohije, kao i da se traži povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga.
Takođe je istakao potrebu za zaštitom energetskih prava Srbije na Gazivodama i Valaču, nastavkom kampanje povlačenja priznanja takozvanog Kosova i jačanjem bezbednosti Srba.
Nestorović je naveo i da treba podržati otvaranje Advokatske komore Kosova i Metohije u cilju zaštite prava srpskog stanovništva na Kosmetu.
Naglasio je da je potrebno osporavati propise institucija u Prištini koji su suprotni Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Posebni je naglasio da je neophodno nastaviti sa kampanjom otpriznavanja lažne države, kao i osporavanja članstva tzv. Kosova u međunarodnim institucijama.
Na kraju je poručio:
"Nije lako biti Srbin, a drugi bi bili kad bi mogli."
Tokom konferencije bilo je reči o različitim aspektima problema na Kosovu i Metohiji.
Advokat Momir Radić je predstavio temu "Kosovo i Metohija, juče, danas, sutra – do prava i pravde".
U drugom delu konferencije su razmatrani su uzroci progona Srba sa Kosova i Metohije, sadržaj Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i njeno nepoštovanje.
O stradanju Srba na Kosovu i Metohiji iz lične perspektive i iskustva je govorio profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Đikić.
Među prisutnima su bili predstavnici 18 ambasada, kao i predstavnik Ujedinjenih nacija.