Radimo sve da bismo sprečili liniju Prištine koja je usmerena na etničko čišćenje Kosova i Metohije, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko obraćajući se na međunarodnoj konferenciji "Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, Rezolucija UN 1244 i međunarodno pravo", koju organizuje Parlamentarna grupa za nacionalno sećanje i stradanje "Vreme je" u Skupštini Srbije.
Ruski ambasador je na samom početku istakao da je tema skupa izuzetno važna, ne samo za Srbiju i region, već i u globalnom smislu.
Naglasio je da se Kosovo i Metohija u Rusiji, u političkim krugovima i svuda u zemlji, smatra kao jedna od najbitnijih i najkomplikovanijih sistemskih kriza koja nije rešena ni u kakvom smislu.
"Ona ima veoma teške posledice i za Srbiju, za region i za međunarodnu zajednicu i koja čeka svoju dugoročno i pravo rešenje na osnovu međunarodnog prava", istakao je Bocan-Harčenko.
Osvrnuo se i na jugoslovensku krizu, navodeći da ona u svim svojim fazama, kao što su rat u BiH i Hrvatskoj i kao vrhunac krize – NATO agresija i bombardovanje SRJ, nije slučajna.
"To je namerni pokušaj linije zapadnih država da se napravi nešto rasturanjem države koja se njima nije dopadala kao država koja ima svoj stav i suverenitet. To je bilo deo namere da prave svoju akciju uprkos međunarodnom pravu i nacionalnom interesu i Srbije i drugih država u sklopu svojih bilateralnih odnosa. Nažalost, s obzirom na niz faktora, uključujući i tadašnje stanje Ruske Federacije nakon dezintegracije Sovjetskog Saveza, Rusija nije bila baš snažna ni u mogućnosti da štiti svom snagom – ni u političkom, ni u vojnom smislu međunarodno pravo ni Srbiju kao prijateljsku zemlju. Nažalost, ovaj prvi pokušaj Zapada da sve radi mimo međunarodnog prava bio je plodan i ohrabrujući za Zapad i bio je izuzetno težak po Srbiju i srpski narod koji i sada još pate od posledica", ukazao je Bocan-Harčenko.
Podsetio je na slične primere, navodeći da je posle bivše Jugoslavije bilo i drugih država sličnih sudbina – Avganistan, Irak, Libija, Sirija, kao i da je Zapad radio po svojoj meri i u svom interesu bez obzira na suverenitet i nacionalne interese drugih država.
"Sada je sasvim druga situacija kada je reč o regulisanju Kosova, ovo je pitanje je na čekanju. Svi mi živimo u realnosti. Razumemo da je rešenje kosovske krize nemoguće na osnovu međunarodnog prava i Rezolucije 1244, ali Rezolucija ostaje temelj regulisanja. Biće naravno moguće na liniji formiranja multipolarnosti. Rusija kao stalna članica SB UN moraće da radi sve, i kao stalna članica i na liniji naših odnosa sa Srbijom i podrške, da bi život i sudbina srpskog naroda na KiM bili po mogućnosti lakši i da ne bi bila poteškoća i kriza kakvi su sada. Mi radimo sve da bismo sprečili liniju Prištine koja je usmerena na etničko čišćenje KiM", navodi ruski ambasador.
On je naglasio da je za Rusiju podrška Srbiji na međunarodnom planu jedna od najvažnijih linija spoljne politike.
"Što se tiče EU pregovora, ne znam da li je moguće neko drugo mišljenje, ali realnost pokazuje da EU sada potpuno prikazuje nemogućnost da igra ulogu posrednika u takvoj situaciji. Nismo mi imali mišljenje da je EU u stanju da posreduje na objektivni način, jer da li je to moguće od strane grupe zemalja koje priznaju nelegalno 'Kosovo'? Od samog početka je bilo jasno da će EU i Zapad imati jednostrani stav i podržaće Prištinu u svojim naporima. Priština će uživati podršku Zapada, a razgovori o normalizaciji ne daju pravu normalizaciju – poboljšanje života srpskog naroda na KiM, po enklavama", ističe ambasador Ruske Federacije.
Bocan-Harčenko je istakao da će informaciju sa konferencije uputiti Moskvi.
"Ministarstvo spoljnih poslova će čekati mišljenje i analizu skupa", zaključio je Bocan-Harčenko.
Podsetimo, u ime organizatora međunarodne konferencije, poslanik grupe "Mi – snaga naroda" Branimir Nestorović je izneo zaključke konferencije i naveo zahtev za demilitarizaciju Kosova i Metohije, kao i da se traži povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga.
Takođe je istakao potrebu za zaštitom energetskih prava Srbije na Gazivodama i Valaču, nastavkom kampanje povlačenja priznanja takozvanog Kosova i jačanjem bezbednosti Srba. Nestorović je naveo i da treba podržati otvaranje Advokatske komore Kosova i Metohije u cilju zaštite prava srpskog stanovništva na Kosmetu.
Naglasio je da je potrebno osporavati propise institucija u Prištini koji su suprotni Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Posebno je naglasio da je neophodno nastaviti sa kampanjom otpriznavanja lažne države, kao i osporavanja članstva tzv. Kosova u međunarodnim institucijama.