U još jednom udaru na Srbe na Kosovu i Metohiji, vlast u Prištini je pripremila zakon o javnoj imovini, koji predviđa da opštine nisu vlasnici, već samo upravljači, odnosno korisnici imovine, pa su na meti, pre svega, lokalne samouprave sa srpskom većinom.
Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, dr Duško Čelić, gostujući u emisiji "Danas na RT", podsetio je da je zakon o imovini Priština donela još u novembru 2023. godine, a da je sada reč o njegovim izmenama i dopunama.
On je objasnio da su već tim zakonom sva prirodna bogatstva, sva infrastruktura, kao i svo zemljište, i poljoprivredno i šumsko, koje je nekada bilo u društvenoj, odnosno državnoj svojini, proglašeni svojinom takozvane "Republike Kosovo".
"Sa stanovišta prava, ako se o pravu uopšte može govoriti na Kosovu i Metohiji, reč je o konfiskaciji – oduzimanju, odnosno otimanju bez naknade celokupne javne svojine koja pripada Republici Srbiji", istakao je profesor Čelić.
Profesor je napomenuo da se najavljenim izmenama i dopunama zakona o imovini ide još jedan korak dalje. Kako objašnjava, prethodni tekst zakona iz 2023. godine ipak je omogućavao da u javnoj svojini bude i svojina lokalnih zajednica, odnosno opština u sistemu tzv. Kosova, a to je značilo da su zemljište, zgrade, infrastruktura i objekti namenjeni obrazovanju, zdravstvu, sportu i kulturnim dešavanjima mogli da budu u svojini opština.
"Međutim, izmenama i dopunama ovog zakona i takva mogućnost više se ne predviđa. Predviđeno je 'podržavljenje' i te lokalne svojine", objašnjava Čelić.
Ukazao je na to da će tom merom biti pogođene sve opštine na KiM, ali ponajviše opštine sa srpskom većinom, jer je u pravnom okviru tzv. Kosova predviđeno da opštine sa srpskom većinom imaju proširena ovlašćenja u oblastima zdravstva, obrazovanja i lokalnog razvoja.
"Ta proširena ovlašćenja neće moći da budu ostvarena ukoliko opštine ostanu bez imovine", ističe profesor.
Kao primer navodi da, ukoliko bi predlog zakona bio usvojen, zgrade vrtića, škola, Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, bolnica i domova zdravlja više ne bi bile u svojini neke od opština sa srpskom većinom, već bi bile u svojini Prištine, napominje da "onaj ko ima pravo svojine ima i pravo da uređuje korišćenje i raspolaganje tom imovinom".
"Prema tome, sve će biti u rukama Prištine, dok će proširena ovlašćenja srpskih opština ostati samo mrtvo slovo na papiru", naglašava profesor Čelić.
Čelić je istakao da je naglo pogoršanje situacije na Kosovu i Metohiji počelo pre tri godine, što se, kako kaže, podudarilo sa francusko-nemačkim planom o putu ka normalizaciji odnosa između "Kosova" i Srbije, a potom i sa Ohridskim aneksom tog sporazuma.
"Znamo da taj francusko-nemački sporazum nije potpisan, ali je činjenica da se, zahvaljujući implementacionom Ohridskom aneksu, taj sporazum zapravo sprovodi. Tamo gde se ne sprovodi, Priština to čini na jedan unilateralan način – jednostrano, uz blagonaklon stav EU", ocenjuje profesor.
Prema njegovim rečima, postoji šira saglasnost unutar EU da se, nakon tih sporazuma, "Kosovu" omogući da se ponaša kao suverena država ili, u najmanju ruku, kao suverena vlast.
"Da samostalno može da uređuje sva pitanja na njenoj teritoriji, pa i imovinska, a Srbija nema pravo da se meša u tako nešto", navodi profesor.
Međutim, napominje da ne vidi da se Srbija u to meša, niti da preduzima neke delotvorne akcije, osim, kako kaže, verbalnih saopštenja.
Čelić je takođe ocenio da Brisel na ovu teritoriju gleda kao na samostalnu državu, pa se i reakcije EU svode na saopštenja koja su "manje ili više blaga ili oštra".
"Prištini su praktično otvorena sva vrata da može samostalno da uređuje sva pitanja na svojoj teritoriji, što, kako ističe, ima direktne posledice po položaj Srba na KiM, naglasio je gost RT Balkan.
Zaključio je da Srbima na Kosovu i Metohiji danas nije garantovano, odnosno zajamčeno nijedno ljudsko pravo.
"Ono što je frapantno jeste da na tako nešto ćuti Zapad, koji ima brojne misije na KiM, od OEBS-a, Saveta Evrope, Evropske unije i EULEKS-a. Ne treba zanemariti ni UNMIK, koji još uvek postoji na KiM i koji prema Rezoluciji 1244 tamo ima mandat. To nije mandat ćutanja i posmatračke misije, već mandat koji ima i neka izvršna ovlašćenja. Ništa od toga mi nismo videli, unazad ne samo ove tri godine, već još od 2008. godine", istakao je profesor Čelić.