Srpski spasilački tim: Čuli smo jauke, osećali podrhtavanje tla

Zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju 6. februara odneo je desetine hiljada života. Spasioci iz celog sveta borili su se za svakog čoveka, a među prvima koji su došli u Tursku bili su srpski spasioci. Po okončanju misije svečano su ispraćeni iz Turske i svečano dočekani u Srbiji. Kažu da je potraga za preživelima izgledala kao traganje za iglom u plastu sena, prenosi RTS

Srpski spasilački tim spasio je živote tri osobe u Turskoj, zbog čega su zaslužili zahvalnost naroda te zemlje, a Srbiju učinili ponosnom. Tokom svoje misije pronašli su i tela 23 osobe.

Šef srpskog spasilačkog tima Davor Vidović rekao je  da je 26 godina u službi, ali da se ovako nešto doživljava jednom u životu dok vodič psa Zigija, Mili Radojević, ističe da mu je najupečatljivije po dolasku u Tursku bilo to što su zatekli haotično stanje, veliku gužvu na putevima, a očekivali su pustoš.

Svako jutro vođe timova išli su na sastanak u štab gde bi dobijali zadatke, koje oblasti treba pretražiti. Imali su, kažu, sreće što je preko dana bilo sunčano, ali su noći, koje su provodili, u šatorima bile veoma hladne.

"Non-stop su se čule sirene. Osećali smo podrhtavanje tla veoma često i delimično bi se ponekad čuli jauci. Ekipe bi odmah pokušale da dođu što pre do žrtava, to je bio znak da kopamo, da se borimo", priča Davor Vidović.

Spasioci dodaju da su prilikom akcija spasavanja korišćene i radne mašine.

"To je bilo mnogo slojeva betona, veoma teški delovi konstrukcije. Velike radne mašine su ih podizale, a naša uloga je bila da uz pomoć Zigija i opreme koju imamo pokušamo da lociramo gde su žrtve i koordiniramo radne mašine i usmeravamo gde da se sklanjaju ploče, da bismo tim džepovima pristupili", objašnjava Vidović.

Prva osoba koju je naš tim spasao bila je 17-godišnja devojka, a pas Zigi je bio taj koji je ukazao gde se ona nalazi.

"Zgrada je bila porušena, u donjem delu bili su tzv. džepovi u kojima može da struji vazduh i pas može tu da locira miris. Zigi nije odreagovao kao inače, kad oseti miris on laje, pokaže izvor mirisa. Ovaj put nije lajao, ali je dao do znanja da nešto postoji, vraćao se na isto mesto, markirao i njuškao i od mene tražio pomoć. Tu ima mnogo mirisa, od kućne hemije, specifičnog mirisa mrtvih na celoj ruševini, što zbunjuje psa. Ali, poznavajući njega, preneo sam da tu nešto ima, da je neko živ", ispričao je Radojević.

Vođa tima objašnjava da su na osnovu saveta Radojevića naložili da mašine pomere veliki komad betonske ploče i tada su čuli glas koji ih doziva.

"Počeli smo odmah sa pripremnim radnjama za njeno oslobađanje, lokalni spasioci koji su bili s nama su bukvalno poleteli, to je bio zajednički rad, mukotrpan rad, dok nismo uspeli da je izvučemo. Spasilački timovi nikad ne odustaju, znate da su šanse sve manje, ali dok ima nade, mi smo tu", rekao je Vidović.

Opasnost po same spasioce je postojala, ali strah njih ne sputava, već motiviše da tragaju dalje, kaže Radojević dok Radojević napominje da se on više plašio za Zigijev život.

"Više sam se ja plašio, kao vodič ja pazim i o njemu, koliko god da želim nekome da pomognem, postoji strah, šta ako moj pas uđe u neku rupu i da za njega više nema spasa, to je možda najteže", rekao je Radojević.

Sa svojih devet godina, Zigi ide u zasluženu penziju i biće učitelj za mlade pse.

"Spremamo mu naslednike, Zigi će biti učitelj za nove mlade pse, za koje se nadamo da će biti isto tako uspešni", rekao je Radojević.

Četrdeset pet vatrogasaca-spasilaca sa spasilačkim psom Zigijem, spasilačkom opremom i devet vatrogasnih vozila iz Beograda, Kragujevca, Bora, Novog Sada, Valjeva, Užica i Niša, upućeni su po nalogu predsednika Aleksandra Vučića i ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, odmah nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku kako bi pomogli prijateljskom narodu u Turskoj.