Predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je da su Albanci na današnji dan pre 15 godina uspeli da jednoglasno proglase nezavisnost KiM i da danas to proslavljaju misleći da su na najboljem putu da zaokruže tu svoju "lažnu državu".
"Čak je i Edi Rama danas govorio o ujedinjenju tzv.Kosova i Albanije. Dakle, žele da zaokruže taj velikoalbanski koncept koji podrazumeva i delove teritorije nekih drugih balkanskih država i imaju podršku zapadnih zemalja da idu tim putem. Oni se nadaju da neće propustiti ovu, za njih istorijsku priliku, da na delu teritorije Srbije naprave sopstvenu albansku državu", rekao je Drecun za Tanjug.
Drecun je ocenio da će ova godina biti godina kada će biti definisan pravac rasplitanja tog, kako je rekao, kosovskog čvora.
"Mislim da će ovo biti godina kada će ili njihove iluzije biti razvejane ili će biti bliže tom putu. Ovo će svakako biti godina kada će se definisati suštinski pravac rasplitanja tog kosovskog čvora. Tu dilemu nemam i ovo jeste u tom smislu presudna godina - znaćemo u kom pravcu će se rasplesti taj čvor", rekao je Drecun.
On je objasnio da je albanskoj strani dogovor sa Beogradom neophodan, jer tzv. Kosovo u pravnom smislu ne može da bude član UN bez Srbije.
"Ne mogu da budu međunarodno pravni subjekat. Članice UN i zemlje koje su ih priznale, mogu KiM da tretiraju i da se prema njemu odnose kao prema međunarodno pravnom subjektu, ali generalno oni nisu postigli cilj dok ne postanu članica UN, s obzirom da nisu uspeli (verovatno najviše zbog protivljenja Rusije i Kine) da promene rezoluciju 1244 u Savetu bezbednosti", kazao je Drecun.
Teritorija KiM je još pod upravom UN odnosno UNMIK-a i KFOR-a kao vojnog prisustva, dodao je Drecun, tako da, Albanci nisu uspeli da završe taj deo posla i sada mogu to da postignu ako pokušaju da naprave neki dogovor sa Beogradom.
"Posle tog dogovora pokušaće da zaokruže priču o navodnoj državnosti tako da nateraju pet zapadnih država EU koje ne priznaju lažnu državu Kosovo da to priznaju. Tu im najveći problem predstavlja Španija i svakako Kipar. Španija ima najveću težinu, jer ako bi uspeli da nateraju Španiju da na neki način prihvati, ne mora čak da prizna, ali da se ne protivi članstvu lažne države Kosovo u međunarodnim organizacijama, za njima bi verovatno pošle i mnoge latinoameričke zemlje", objasnio je Drecun.
Povodom predstojećeg sastanka Vučića i Kurtija u Briselu, Drecun kaže da je zbunjen najavom koja je potekla od šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja koji je rekao da će se razgovarati o francusko - nemačkom planu.
"Da je sve dogovoreno i da je prihvaćen Nacrt statuta koji je radio upravljački tim onda bi bilo logično očekivati sastanak na vrhu. Tako pišu o implementaciji Briselskog sporazuma, da se predoči ovaj statut i da se onda krene u formiranje, međutim očigledno da još ništa nije dogovoreno što se tiče Prištine oko ZSO, oni i dalje odbijaju da se zajednica formira, govore čak i o nekakvom aparthejdu kada je u pitanju zajednica", kaže Drecun.
On smatra da se Priština plaši da bi formiranje ZSO bilo iscrtavanje novih unutrašnjih granica na KiM.
"Mislim da zato Kurti govori ovo vezano za zajednicu, koja bi po njemu bila neka vrsta aparthejda. Ovaj sastanak bi trebao da se desi, ali tek nakon formiranja ZSO. Međutim potpuno je razumljiva pozicija u kojoj se nalazi predsednik Srbije i generalno država - ne smemo da odbijamo nikakav dijalog", rekao je Drecun.
S obzirom na okolnosti, manevarski prostor Beograda da se nešto u francusko - namačkom planu suštinski promeni sada je minimalan, rekao je Drecun, i dodao da smatra da je predstojeći sastanak u Briselu sazvan zbog nekih manjih korekcija.
"U ovom trenutku mislim da je to po principu uzmi ili ostavi, da je prošlo vreme za bilo kakve ozbiljnije korekcije i mislim da se od nas očekuje da prihvatimo taj plan", kategoričan je Drecun.