Čak 47,09 odsto ispitanika napustilo bi Kosovo i Metohiju ukoliko bi integracija obrazovnog i zdravstvenog sistema bila sprovedena bez prethodnog dogovora sa predstavnicima srpske zajednice.
Ovo je rezultat istraživanja javnog mnjenja pod nazivom "Uvid u izazove, potrebe i stavove srpske zajednice na Kosovu" koje je na uzorku od 600 ispitanika u 17 opština na Kosmetu krajem 2025. i početkom 2026. obavila NVO Centar za afirmativne društvene akcije CASA u Severnoj Mitrovici.
Istovremeno, samo 17,47 odsto ispitanika odgovorilo je da takva integracija ne bi uticala na njihovu odluku o ostanku, dok 35,45 odsto nije moglo da proceni njen uticaj.
Kako navodi ova NVO, istraživanje je pokazalo da problem građani ne vide prvenstveno u kvalitetu postojećih zdravstvenih i obrazovnih usluga, već u neizvesnosti oko njihovog budućeg institucionalnog statusa.
Za Srbe, učesnike ankete posebno su važna pitanja očuvanja nastave ne srpskom jeziku, priznavanja diploma i profesionalnih kvalifikacija, zaštita prava zaposlenih i očuvanje dostupnosti zdravstvene zaštite.
Pored 600 anketiranih, tokom istraživanja obavljeno je i 12 dubinskih intervjua sa predstavnicima sektora zdravstva i obrazovanja, stručnjacima, novinarima i predstavnicima civilnog društva.
"Rezultati istraživanja pokazuju da se srpska zajednica na Kosovu nalazi u stanju izražene institucionalne, društvene i egzistencijalne neizvesnosti. Dominantna percepcija građana jeste da se položaj zajednice tokom protekle godine dodatno pogoršao, pri čemu se kao najvažniji problemi izdvajaju najavljena tzv. integracija zdravstva i obrazovanja, odnosno, zatvaranje institucija koje funkcionišu u srpskom sistemu, političke i međuetničke tenzije, nepovoljna ekonomska situacija i ograničene mogućnosti zapošljavanja", navodi se u izveštaju ove NVO.
Rezultati istraživanja dalje su pokazali da više od dve trećine građana vidi pogoršanje položaja srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.
Tako je 33,90 odsto ispitanika izjavilo da se položaj srpske zajednice veoma pogoršao u odnosu na prethodnu godinu. Samo 2,57 posto ispitanika odgovorilo je da je njihov položaj poboljšan, dok 2,74 ocenjuje ocenjuje da im je sada na Kosmetu mnogo bolje.
Struktura zaposlenosti na Kosovu i Metohiji kojom se takođe bavilo ovo istraživanje pokazala je da su institucije koje funkcionišu u srpskom sistemu i dalje značajne za ekonomsku održivost zajednice: među zaposlenim ispitanicima, 59,06 odsto radi u institucijama u srpskom sistemu, dok samo 9,06 posto radi u institucijama kosovskog sistema.
"To znači da eventualne institucionalne promene u zdravstvu i obrazovanju nisu samo pitanje administrativne reorganizacije, već potencijalno imaju direktne posledice po zaposlenost, socijalnu sigurnost i lokalne ekonomije", navodi se u izveštaju.
Rezultati dalje pokazuju da, dok velika većina ispitanika ne podržava najavljenu integraciju obrazovanja i zdravstva u postojećem političkom i institucionalnom kontekstu, oko 85 odsto podržava povratak Srba u institucije na severu KiM. Podrška povratku u institucije porasla je u odnosu na prethodnu godinu.
Istraživanje je potvrdilo i nastavak trenda iseljavanja srpske zajednice sa Kosmeta.
"Međutim, građani migracije sve manje posmatraju samo kroz ekonomsku prizmu. Pored ekonomskih razloga, politička nestabilnost, osećaj bezbednosne nesigurnosti i institucionalna neizvesnost sve više utiču na odluku o odlasku, naročito među stanovnicima severa KiM. Istraživanje upozorava da migracija predstavlja dugoročan demografski izazov za održivost i buduće prisustvo srpske zajednice", navodi CASA.