Predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da produbljivanje vojne saradnje Zagreba, Tirane i Prištine treba ozbiljno analizirati, naglasivši da ta saradnja više nije samo bezbednosni rizik, već prerasta u pretnju Beogradu.
"Kada gradirate opasnosti na vojnom planu, vi govorite o izazovima, rizicima i pretnjama. Ovo je prevazišlo izazov, ovo prevazilazi rizik, ovaj trojni savez postaje pretnja", naglasio je Drecun.
Drecun je istakao da je jasno da je ovaj savez uperen protiv Srbije.
"Kada dve članice NATO-a, koje imaju jedan najsnažniji okvir za međusobnu vojnu saradnju, a to je sam NATO, prave neki dodatni podsavez i to sa delom teritorije međunarodno priznate države Srbije, vi jedino možete da izvučete zaključak da taj podsavez ima agresivan karakter i da je uperen protiv nekoga. U ovom slučaju protiv naše zemlje", rekao je Drecun za RTS.
On smatra da se iz političkih ciljeva Zagreba, Tirane i Prištine može vidite da oni imaju jedan dugoročan karakter.
"To nije politika ad hok, to je dugoročna politika i iz toga možete da izvedete zaključak kakva je to opasnost po nas", naveo je Drecun.
Drecun je istakao da će na najavljenoj vojnoj vežbi Hrvatska, Albanija i takozvano Kosovo uigravati svoje kapacitete i formirati jedinice koje mogu zajedno da deluju.
"To je ta interoperabilnost, to će biti uvežbano na ovoj vežbi, a tu je ključno uvežbavati komandovanje jedinicama", rekao je Drecun.
Govoreći o mogućnosti da se ovoj saradnji saradnji u nekoj formi približi i Crna Gora, Drecun je ocenio da iako je Ministarstva odbrane te zemlje demantovale takve navode, to nije presudno.
"Moguće, ali nije bitno. Najvažnije je to što Crna Gora mora da ispunjava uslove koje Hrvatska postavlja ako želi da postane članica Evropske unije, a ti uslovi su često upereni protiv države Srbije i protiv uspostavljanja i jačanja bilateralnog partnerstva između Srbije i Crne Gore", istakao je Drecun.
Ocenio je i da Zagreb nastoji da "obuzdava Srbiju u svim aspektima – političkom, ekonomskom i vojnom" i da je, kako tvrdi, "što je moguće više u geopolitičkom smislu okruži".
Drecun je rekao da Kfor, prema njegovim saznanjima, deo aktivnosti uz administrativnu liniju postepeno obavlja zajedno sa pripadnicima kosovske policije.
"Zašto Kfor ne obavesti našu javnost da je postepeno počeo da predaje nadležnosti koje su vezane za administrativnu liniju takozvanim kosovskim bezbednosnim institucijama", upitao je Drecun.
Tvrdi da se u patrolama Kfora uz administrativnu liniju nalaze i pripadnici takozvane kosovske policije.
"To znači da postepeno prenose i taj deo svojih nadležnosti na takozvane kosovske bezbednosne institucije", rekao je Drecun.
Dolazak Tačija znači slabljenje Aljbina Kurtija
Govoreći o predstojećoj prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju i još trojici bivših čelnika takozvane OVK, Drecun je rekao da očekuje da Tači bude osuđen.
"Presuda će, prema najavama, po nekim tačkama optužnice, verovatno biti oslobađajuća, ali će biti Tači osuđen. Dužina kazne je pitanje, verovatno onoliko koliko je proveo u pritvoru", rekao je Drecun.
Ukoliko bi se Tači posle presude vratio na političku scenu u Prištini, Drecun smatra da bi to moglo da promeni odnos snaga među albanskim strankama i ojača opoziciju Aljbinu Kurtiju.
"Za političke prilike bi mogao da znači jedan pravac jačanja opozicije i pariranja Kurtiju, umanjivanja moći Kurtija", naveo je Drecun.
On je naglasio da, kada je reč o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ne očekuje da bi povratak Tačija doneo bilo kakvu pozitivnu promenu.
"Što se tiče srpskog naroda, ništa dobro ne bi to donelo, bez obzira što se govori o tome da je on bio konstruktivan pre odlaska u zatvor. Ali sada ako bude izašao iz zatvora, zašto bi imao bilo kakav razlog da pokazuje bilo kakvo razumevanje za interese srpskog naroda", upitao je Drecun.
Na pitanje da li bi Beogradu ipak bilo lakše da razgovara sa Tačijem nego sa Kurtijem, Drecun je odgovorio da je to "moguće".
"Ako bismo pogledali ono što je radio pre odlaska u zatvor, onda je odgovor da. Ali sada je pitanje kako će se ponašati, da li mu je i šta obećano. Nema nikakve dileme da je napravljen politički dogovor moćnih zapadnih zemalja, bar nekih od njih, sa njim i rečeno mu je: 'Bićeš osuđen, recimo, toliko koliko si proveo, izlaziš, postaješ politički činilac, tvoji zadaci su ti, ti i ti'. Koji su zadaci, treba da vidimo", dodao je Drecun.
On je takođe ocenio i da bi početak strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država mogao da utiče na budući pristup Vašingtona pitanju Kosova i Metohije.
"Ohrabruje zaokret Trampove administracije prema Srbiji, početak strateškog dijaloga. To bi značilo da će Tramp u narednom periodu odustajati od politike brutalnog pritiska na Beograd koji bi bio fokusiran samo na priznanje lažne države Kosovo i da će više ići na saradnju sa Beogradom", zaključio je Drecun.