Jelena Begović: Nauka u Srbiji nedovoljno vidljiva
Nauka u Srbiji nije dovoljno vidljiva, baš kao što nije bila ni pre 30 godina, zbog čega treba naći pravi način i jezik kako bismo je približili svima, kaže ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović.
U razgovoru za "Večernje novosti", ističe da treba aktivirati Centar za promociju nauke, ali i same talentovane naučnike koji imaju volju da svoj rad približe drugima.
Kada je reč o pandemiji korona virusa, Begović navodi podatak Svetske zdravstvene organizacija da je 90 odsto populacije na globalnom nivou steklo neku vrstu imuniteta kroz infekciju ili vakcinacijom.
"Kako stvari stoje, sam virus nas neće napustiti u bliskoj budućnosti, ali njegov uticaj se menja i verovatno će postati endemski i sezonski. Teško ćemo ga izbaciti iz populacije, ali ćemo mnogo bolje moći da upravljamo njime", navodi ministarka.
Kaže da je njen trenutni prioritet rešenje finansijskih primanja istraživača koji će biti organizovani po zvanju i uspehu.
"Jedan od preduslova za ovo je uvođenje e-nauke, jedinstvenog informacionog sistema u okviru kojeg će biti i baza podataka istraživača u Srbiji, kao i sve informacije o njihovoj naučnoj produkciji", navodi dr Begović.
Srbiju očekuje još jedna važna promena, prelazak sa projektnog na institucionalizovano finansiranje.
"Potrebno je vreme, tokom 2023. godine moramo da izmenimo ili da uvedemo određene zakonske dopune i promene kako bismo u tom smislu jasno definisali nauku. Ministarstvo i dalje obezbeđuje jedan deo sredstava za finansiranje samih istraživača, a velika novina jeste uvođenje kompetitivnosti u samim pozivima za finansiranje projekata. Na taj način deo finansiranja nauke preuzima Fond za nauku koji je osnovan 2019. godine po ugledu na mnoge međunarodne projekte", objašnjava ministarka.
Navodi da će se naći i rešenje za status istraživača kojih u Srbiji ima oko 12.500 i dekana na fakultetima, a takođe podseća da se ove godine kreće u realizaciju izgradnje Kampusa BIO4, platforme za saradnju naučnih instituta, fakulteta, startap kompanija i industrije na poljima biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta.
Kraj projekta se očekuje do 2025. godine, navodi Begović i dodaje da će upravo ulaganje u dobar i stimulativan naučno-poslovni ekosistemi bolji standard uticati da se smanji odliv mozgova iz zemlje.
Kako je objasnila, ovaj kampus će biti značajan jer će okupiti i koncentrisati eksperte, znanje, ideje, preduzetnike i velike kompanije kako bi što efikasnije odgovorili na izazove koje priroda ali i ljudi stvaraju.
"Nauka jedina ima moć da rešava probleme vezane za zaštitu životne sredine, energetiku, proizvodnju hrane, ali i da omogući razvoj biomedicine, a sve sa ciljem da građanima život bude kvalitetniji", poručuje Begović.
Izgradnja objekata veličine 110.000 kvadratnih metara je procenjena na oko 200 miliona evra, a predviđena je i oprema u vrednosti od 100 miliona evra. Izgradnja će biti finansirana iz budžeta, a najverovatnije preko kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, kaže ministarka.
