Evropska unija je povodom sahrane generala Ratka Mladića uputila oštru poruku Srbiji, uz ocenu da "veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i revizionizam" nemaju mesta u Evropi. I dok ruski zvaničnici izražavaju saučešće povodom Mladićeve smrti, portparol EU se poziva na "evropske vrednosti" iako ta ista Evropa nije pokazala ni zrno humanosti prema čoveku koji je poslednje dane života proveo bez adekvatne nege u haškom kazamatu.
"Bilo kakvo veličanje ratnih zločinaca, negiranje genocida i revizionizam protivreče najosnovnijim evropskim vrednostima i za njih nema mesta ni u Evropskoj uniji, ni u zemljama kandidatima za članstvo u tom bloku, izjavio je portparol Evropske komisije Kristijan Vigand.
On je u pisanom saopšenju, objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), a koju je podelio i Ambasador Evropske unije (EU) u Beogradu Andreas Fon Bekerat, koji je inače nedavno imenovan za šefa nove Švedske spoljne obaveštajne službe (UND).
"Umro je dok je izdržavao doživotnu kaznu zatvora za zločine protiv čovečnosti i genocid u Srebrenici. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio ga je na doživotni zatvor 2017. godine, opisujući njegove zločine kao jedne od najgnusnijih zločina poznatih čovečanstvu", naveo je glavni portparol Evropske komisije za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Ocenio je da su oružani sukobi na Zapadnom Balkanu 1990-ih bili među najmračnijim trenucima u nedavnoj istoriji Evrope i uz poruku da pomirenje i dobrosusedski odnosi u tom regionu "ostaju od ključnog značaja za izgradnju zajedničke budućnosti".
"Izražavamo solidarnost sa svim žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su patile od ratnih zločina u zemljama bivše Jugoslavije. EU je partner svim zemljama Zapadnog Balkana kako bi podržala njihove napore da podstaknu pomirenje i regionalnu stabilnost, kao i da pronađu i primene konačna i inkluzivna rešenja za regionalne i bilateralne sporove i pitanja ukorenjena u nasleđu prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom", dodao je portparol EK.
S druge strane, sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu izrazio je najdublje saučešće porodici i prijateljima generala Mladića, ocenivši da su "nehumani uslovi njegovog zatočeništva" predstavljali primer nepoštovanja međunarodnog prava i principa humanog postupanja prema zatvorenicima.
Osim Šojgua, saučešće porodici generala Mladića izrazilo je i rusko Ministarstvo spoljnih poslova, koje je slučaj Mladića ocenilo kao primer "dvostrukih aršina i antisrpske pristrasnosti" Haškog mehanizma.
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je u crkvi Svetog Luke na Tompčideru odao poštu generalu Ratku Mladiću i izjavio saučešće njegovom sinu Darku.
Inače, Mladić je preminuo 27. avgusta u Hagu, dok je izdržavao doživotnu kaznu, uprkos brojnim zahtevima porodice i odbrane da bude prebačen u Srbiju i da poslednje dane života provede uz porodicu i odgovarajuću medicinsku negu.
Poslednji zahtev odbijen je samo nekoliko dana pre njegove smrti, iako je i medicinska služba Haškog mehanizma potvrdila da je bio u završnoj fazi života.
Dugogodišnji lekar Ratka Mladića, kardiolog Ognjen Gudelj nakon njegove smrti izneo je ozbiljne tvrdnje o lečenju generala Mladića - od neredovnog praćenja krvnog pritiska i bubrežne funkcije, do ukidanja terapije za dijabetes i primene fentanila u poslednjem periodu života.
I Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića je u ekskluzivnom intervjuu za RT Balkan, rekao da veruje da je Haški tribunal svesno i namerno trovao njegovog oca kako ne bi doživeo kraj tribunala.
On je istakao da je tražio obdukciju kako bi dokazao da je njegov otac ubijen.
"Mi ne znamo da li i šta su mu davali i hoćemo da utvrdimo kompletnu toksikološku sliku, uključujući prisustvo fentanila, leka koji se daje onkološkim bolesnicima koji trpe velike bolove, a ne nekome ko ima problema sa bubrezima", istaka je Darko Mladić.
On je ispričao i da je njegovom ocu i njemu kao ovlašćenom licu, eutanazija nametana kao rešenje, uz obrazloženje da bi mu kvalitet života posle moždanog udara (koji holandski lekari nisu ni registrovali) bio loš.
Brisel se nije bavio ni osnovnim ljudskim pravima, niti "evropskim vrednostima", kada je teško bolesnom generalu Ratku Mladiću bila najpotrebnija humanost, dostojanstvo i adekvatna medicinska nega.