Vlada Srbije uputila je predlog predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike. Time je napravljen prvi proceduralni korak ka vanrednim parlamentarnim izborima koji će biti održani 25. oktobra. Premijer Đuro Macut poručio je da su izbori prilika da se učvrste institucije, da se spuste tenzije i odbaci politika isključivosti i politička borba sa ulica vrati u institucije.
Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić rekao je za "Danas na RT", da "sve što se dešava već godinu i nešto dana predstavlja deo predizborne kampanje, mislim na kampanju u širem smisli koja se vodi 365 dana u godini". On je istakao da je i sahrana generala Ratka Mladića uticati na opredeljivanje birača.
Kako je naveo, "postoje podele vezane za ono što se dešavalo u ratovima devedesetih, koji nažalost kao da da još nisu završeni".
"Raspad Jugoslavije nije završen, jer vidimo pokušaje prekomponovanja dejtonske Bosne i Hercegovine, vidimo da situacija na Kosovu i Metohiji još nije završena, pa je i smrt generala i njegova sahrana je u toj meri politički živ momenat. Videli smo, ali ne potpuno jasno, da su se neke grupacije ogradile od učešća zvaničnog Beograda u pripremi sahrane. Mi još uvek ne možemo da kažemo koje su to grupacije, to su više nevladine organizacije, teško je sada reći da li su to studenti u blokadi. Za neke stranke jeste jasno", rekao je.
Prema njegovoj analizi, sahrana Ratka Mladića "će u velikoj meri pomoći postojećoj vladajućoj koaliciji kada je reč o izborima, jer je na ovaj ili onaj način naterala određene grupe da se u tom smislu opredele i da kažu da je ono što je Mladić radio neprihvatljivo, a to nije mišljenje većine naroda".
Kako je naveo, sahrana Mladića je "plus za vladajuću koaliciju".
"Ovim povodom su se oglasili iz Brisela, Marta Kos je negodovala. Ja ne mogu da zamislim kako ovakav jedan događaj može da se realizuje bez učešća države. Ako je porodica izrazila želju da Ratko Mladić bude ovako sahranjen, niko ne bi mogao da spreči ove građane, oni nisu dovoženi autobusima. Ovo nije organizovan događaj, ljudi su spontano dolazili. Da država nije logistički učestvovala, ko zna do čega je moglo da dođe", istakao je i dodao da ne vidi čemu primedbe na učešće države.
Istakao je da je, ako je pitanje - kako se građani odnose prema bliskoj prošlosti, danas je odgovor i stigao.
Govoreći o studentskoj listi koja još nije skrojena, istakao je da "sve vreme ne znamo ko je glasnogovornik tog entiteta koji sebe naziva studentska lista".
"Vidimo neke objave gde stoje studenti u blokadi, a nisam uspeo da vidim danas oko ovoga. Jedan od tih plenuma je čestitao rođendan Republike Srpske, pa se neki drugi plenum bunio", dodao je.
Pričajući o aspektima pogleda na Mladića, naveo je da je "jedan čisto pravni i istorijski - činjenice vezane za njegov život i učešće u ratu, a drugi je da je on postao simbol prihvatanja ili neprihvatanja narativa koji je nametnut na početku ratova da su Srbi isključivi krivac za ratove u bivšoj Jugoslaviji".
"Neki koji su bili osvedočeni zločinci i u Sarajevu su dočekivani i sahranjivani kao heroji", dodao je.
Vuletić je rekao da nevladine organizacije i Brisel očekuju da se studenti opredele oko Mladića, ali da se to neće desiti, jer bi izazvalo sukobe u pokretu.
Sve oko studentske liste je nejasno
Profesor Vuletić je istakao da nije toliko bitno ko će biti na studentskoj listi, već ko tu listu određuje.
"Znamo da je (rektor) Vladan Đokić favorit Brisela, da li je Brisel imao uticaja, ništa od toga ne znamo", naveo je.
Istakao je da bi eventualni izostanak profesora Mila Lompara oslabio izborni rezultat studentske liste, ali bi on mogao pojačati neke druge stranke koji će izaći na izbore.
"Sve sa studentskom listom je nejasno", naveo je komentarišući navode u javnosti da je Milo Lompar vetiran na plenumu.
Govoreći o Socijalističkoj partiji Srbije rekao je da je pitanje da li SPS može da pređe cenzus, dodavši da da tri posto nije ni malo ni mnogo.
"Tri posto je dovelo do usitnjavanja stranaka, loše je za politički život", zaključio je.