Počelo je iznošenje završnih reči u procesu protiv Hašima Tačija, Baškima Smakaja, Fadilja Fazljijua, Hajredina Kučija i Isnija Kiljaja, koji se terete za krivična dela protiv pravosuđa, a specijalizovani tužilac Džošua Hafets rekao je da postoji 28 sati snimaka na kojima se čuje kako Hašim Tači tokom poseta sa optuženima u predmetu za ometanje pravde daje uputstva koja oni treba da prenesu svedocima, a koja se odnose na to kako oni treba da svedoče.
Hafets je, u završnoj reči tužilaštva u predmetu protiv Hašima Tačija i još četvorice bivših pripadnika tzv. OVK optuženih za ometanje pravde, rekao da su ti snimci pogubni po Tačija i ostale optužene.
"Poguban je zato što u tim posetama Tači običnim glasom govori o svakodnevnim temama, a onda tiho govori i šapatom daje detaljna uputstva svojim posetiocima, koja oni treba da prenesu svedocima. On je to radio tokom više meseci i ta uputstva su imala jasan obrazac i jasno su se ticala optužbi iz predmeta u predmetu broj 6", istakao je tužilac.
Naveo je da se Tači tokom četiri meseca služio pritvorskim posetama kako bi ometao postupak koji se vodi protiv njega za ratne zločine, preko svojih saoptuženih.
Tači je, prema rečima Hafetsa, davao jasna uputstva, da kada je reč o zlostavljanju koje su vršili pripadnici tzv. OVK, svedoci moraju da poreknu da je Tači na bilo koji način bio upleten u to. U sudnici su pušteni i audio snimci razgovora između Tačija i ostalih optuženih u pritvorskom objektu.
Pored današnjeg, završne reči su zakazane i za 11. i 14. septembar.
Vest je otvorila izlaganje završnih reči, navodeći da slučaj "Tači" obuhvata sate snimaka i dokumenata koji dokazuju ometanje pravde, prenosi Koha.
Ona je izjavila da je Tači formirao male grupe sa svojim sa optuženima, pojedincima koji su imali veze sa određenim svedocima.
Prema njenim rečima, njihov cilj je bio da oblikuju iskaze tako da budu u skladu sa Tačijevim željama u pogledu toga kakvi bi dokazi trebalo da budu.
"Ovo je pravni slučaj koji je istovremeno jednostavan i složen. S jedne strane, imamo slučaj koji uključuje osobu suočenu sa ozbiljnim optužbama i izgledima za dugotrajnu zatvorsku kaznu. Zajedno sa svojim saradnicima, on je pokušao da ometa ovaj postupak uticanjem na iskaze svedoka – i u tome je uhvaćen. Uhvaćen je satima snimaka i dokumentima koji potkrepljuju upravo te snimke", rekla je Vest.
Suočen sa optužbama koje uključuju zločine protiv čovečnosti i ratne zločine i dok se nalazio u pritvoru, delom zbog rizika od ometanja postupka, izjavila je Vest, Hašim Tači je usmeravao svoje saoptužene, "lojalne saradnike, nepokolebljive idealiste i bivše podređene", da ciljaju svedoke čije je iskaze smatrao ključnim za ishod ovog suđenja za ratne zločine.
U ovom predmetu optuženi su Hašim Tači i još četvorica bivših pripadnika – Baškim Smakaj, Isni Kiljaj, Fadilj Fazljiju i Hajredin Kuči.
Prema optužnici, u periodu od 12. aprila do 2. novembra 2023. godine, tokom odvojenih, neprivilegovanih poseta u pritvorskom objektu, Hašim Tači je pružio Smakaju, Kiljaju, Fazljijuu i Kučiju poverljive informacije o svedocima tužilaštva u odvojenom predmetu koji se protiv Tačija vodi po optužnici za ratne zločine. Takođe, tereti se da im je naložio da utiču na svedočenje tužilačkih svedoka i davao detaljna uputstva kako da to učine.
Tači se u tri tačke tereti za pokušaj ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti učestvovanjem u zajedničkom delovanju grupe, u četiri tačke za povredu tajnosti postupka i u četiri tačke za nepoštovanje suda, prenosi RTV.
Smakaj, Fazljiju i Kiljaj optuženi su za pokušaj ometanja službenih lica u vršenju službenih dužnosti i nepoštovanje suda, dok se Kuči tereti za nepoštovanje suda.
Suđenje je počelo 27. februara, a specijalizovana tužiteljka Kimberli Vest je u uvodnoj reči rekla da su optuženi vršili sistematske napore kako bi uticali na svedoke u odvojenom predmetu protiv Tačija za ratne zločine i otkrivali poverljive podatke o svedocima, sa ciljem da spreče pravično suđenje.
Vest je navela da je Tači u više navrata planski pokušavao da utiče na svedoke tako što je davao instrukcije kako bi trebalo da svedoče u odvojenom predmetu za ratne zločine koji se vodi protiv njega, čime je, kako je tvrdila, prekršio više sudskih naloga donetih radi zaštite poverljivih informacija o svedocima.
Optuženi Baškim Smakaj, Isni Kiljaj, Fadilj Fazljiju i Hajredin Kuči terete se za nezakonito učešće u tim krivičnim delima.
Oni su optuženi da su sa direktnom namerom kršili sudske odluke donete kako bi se obezbedilo da svedoci i žrtve mogu slobodno da svedoče, uz uverenje da će njihovi identiteti i iskazi ostati poverljivi i poznati samo sudu i stranama u postupku.
Svi optuženi su se tokom suđenja izjasnili da nisu krivi.
Isni Kiljaj, Baškim Smakaj i Fadilj Fazljiju uhapšeni su u decembru 2024. godine i prebačeni u pritvorsku jedinicu Specijalizovanih veća.
Hašimu Tačiju nalog za hapšenje uručen je u pritvorskoj jedinici, gde se već nalazio kao osumnjičeni za ratne zločine, dok je Hajredinu Kučiju tada uručen sudski nalog za prvo pojavljivanje pred sudom.
Kiljaj je 10. decembra 2025. godine pušten na slobodu uz kauciju, dok su Baškim Smakaj i Fadilj Fazljiju pušteni uz kauciju 10. februara ove godine.
Tači je ponudio 50.000 evra kaucije Specijalizovanim većima Kosova u Hagu da bi uslovno bio pušten iz pritvora u slučaju u kojem je optužen za pokušaj ometanja sprovođenja pravde, preneo je Telegrafi. Tači se u pritvoru u Hagu nalazi od novembra 2020. godine.
Praksa zastrašivanja svedoka
U albanskom društvu na KiM odavno je prisutna klima zastrašivanja svedoka, kao i njihovo označavanje kao izdajnika i nelojalnih Albanaca. O tome da su mnogi dali izjave pred tužiocem, ali da su odbijali da svedoče pred sudom, govorio je svojevremeno Robert Rid tokom procesa Nasimu Haradinaju.
Rid je 24 godine (1994-2018) bio istražitelj i šef operacija u tužilaštvu Haškog tribunala, a situaciju sa zastraživanjem svedoka na KiM ocenio je kao užasavajuću, objašnjavajući da su svi koji su sarađivali sa Tribunalom bili označeni kao izdajnici "kosovske stvari". Ubistva svedoka, prema srpskim izvorima, počela su još 1999.
"Likvidirao sam srpske policajce, ubijao srpske civile, uklanjao neposlušne Albance", priznao je Haradinaj u predgovoru svoje knjige "Priče o ratu i slobodi".