Mesto - Specijalni sud u Hagu. Vreme - 16.9.2026. godine u 10 časova, trećinu veka posle zločina terorističke OVK nad Srbima na Kosovu i Metohiji. Likovi - komandanti paravojske Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi, Jakup Krasnići, sudsko veće, porodice ubijenih Srba koje tako dugo čekaju makar neku pravdu i Albanci koji žele oslobađanje i povratak terorista na vlast lažne države.
Kakvo će biti prvo poluvreme završnog čina saznaćemo posle udara čekića sudije i iznošenja prvostepene presude "četvorki" koja se tereti za ratni zločin i najmanje 102 ubistva Srba, nealbanaca i "nelojalnih" Albanaca.
Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo po 45 godina za svakoga pojedinačno. Tači i ostali su uhapšeni 2020. godine i od tada su u pritvoru.
Optužnica u 10 tačaka tereti "četvorku" za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
"Kada je jedan zatvorenik pitao da dobije vodu naterali su ga da popije razređivač. Član OVK naredio je dvojici pritvorenika da se skinu i imaju seks. U ćelijama su napadali slepi miševi - svuda po telu. Udarani su čekićem. Cigarete su im gašene po koži", samo je jedan deo optužnice gde se opisuje maltretiranje zatvorenika u Prizrenu.
Spominju se stradanja u Likovcu, Lapušniku, Klečki, streljanje na Brdu Beriša, logori severu Albaniji... Na spisku ubijenih je 15 članova porodice Kostić, koji su sahranjeni u istom danu, 2006. godine u Beogradu, nakon što su pronađeni u pećini Volujak. Ova porodica je simbol srpskog stradanja na KiM.
Tokom procesa koji je počeo 2023. godine, u sudnici su govorila 134 svedoka od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana. Takođe, 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku. To znači da je u procesu učestvovalo 298 svedoka. Tužilaštvo je tokom procesa dokazivalo da je tzv. OVK činila zločine sa ciljem da preuzme totalnu kontrolu nad KiM, da su svi koji su se tome protivili smatrani neprijateljima i da je paravojska imala hijerarhiju.
Srbi svedoci su tokom suđenja oživljavali svoje, kao i slike stradanja najmilijih. Neki od njih i dalje čekaju kosti kako bi ih sahranili u večnu kuću. Albanci su mahom pričali da se ne sećaju događaja iz rata, govoreći da su priče o akcijama tzv. OVK, kojima su se hvalili, služile za "dizanje morala" i bile preuveličane. Pred sudijama su se pojavili i svedoci odbrane, dobro poznata lica poput Kristofera Hila, Veslija Klarka i Džejmsa Rubina, koji su o Tačiju, govorili da se ni za šta nije pitao, te da je komandant Zmija (ratno ime Tačija), fini, uglađeni gospodin koji više liči na profesora nego ratnika.
Silvana Marinković iz Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji rekla je za RT Balkan da očekuje da četvorica terorista budu osuđeni onoliko vremena koliko su proveli u pritvoru. Njen muž Goran je otet 19. juna 1999. godine. I dalje traga za njegovim telom kako bi makar imao večnu kuću.
"Optužnica ne tretira sve zločine koji su počinjeni nad Srbima, a ima ih na hiljade, već se bavi desetinom slučajeva. Moguće je i da ih oslobode. Nema sumnje da su oni bili komandanti tzv. OVK i i da se sve dešavalo pod komandom Tačija i ostalih. Optužnica se više bavi zločinima nad nelojalnim Albancima politici UČK. Videćemo šta će biti, ali mišljenje većine je da će biti osuđeni onoliko koliko su u zatvoru", navela je i dodala da ga možda neće stići ovozemaljska pravda, ali da "Božija stigne sve".
Marinkovićeva živi u Gračanici. Kako je istakla, atmosfera je napeta.
Advokat Toma Fila rekao je za RT Balkan da će presuda da bude tolika da pokrije pritvor, možda koju godinu više.
"Zapad njih štiti oduvek, to smo videli po raznim presudama, od oslobađanja Ramuša Haradinaja, pa dalje. Ja sam pitao tužioca Haškog tribunala Karlu del Ponte što ne terete tzv. OVK, rekla mi je: 'Zato što nisu imali hijerarhiju.' Oni su to gledali kao da su neke bande napadale, koje nisu imale organizacionu strukturu. Onda sam pronašao Zorana Mijatovića (bivši zamenik načelnika Državne bezbednosti) koji je tri puta Hagu slao strukturu, da su imali glavni štab, organizacione jedinice", istakao je.
Advokat Zoran Živanović istakao je za RT Balkan da očekuje da presuda bude osuđujuća.
"Bilo je dosta zaštićenih svedoka i poluzatvorenih sednica, ali iz onoga što je moglo da se čuje tokom završnih reči pokazuje da je tužilaštvo uspelo da dokaže da su Hašim Tači, kao i ostala trojica, imali kontrolu nad jedinicama i regionalnim komandantima i da su znali za njihove zločine. Dokazano je da su i oni sami učestvovali u nekima od njih. Ne bih da prejudiciram visinu kazne, može biti 45 godina, manja i viša. U pitanju je prvostepena presuda i na nju postoji mogućnost žalbe. Može da se žali i jedna i druga strana, a videćemo šta će biti posle izricanja presude", naveo je.
Glavni tužilac Kimberli Vest je na kraju završne reči rekla da je tokom suđenja uvršteno 5.000 dokaznih predmeta i da je prihvaćeno oko 28.000 stranica materijala.
"Ovo gonjenje bavi se nepovredivim principom pravde, poštovanjem vladavine prava. Svedoci su svedočili tokom 227 sudskih dana. Prošlo je mnogo godina, delovalo je da možda pravda neće stići, ali želeli smo da pokažemo da i oni koji su najmoćniji odgovaraju za svoja dela. Tražimo da optuženi odgovaraju", rekla je Vest.
Od izricanja presude Tačiju dele nas sati. Srbi čekaju pravdu decenijama. Svi opisi iz optužnice, koje je teško i čitati, ispisani su na njihovoj koži. Krvarenja, slomljeni zubi, prelomi kostiju, psihičko maltretiranje, udarci palicama, šipkama, gumenim crevima... Mnogi nisu preživeli, mnoge najbliži i dalje traže. Na suđenju se čula i rečenica: "Da mi je makar da nađem jednu kost"... Osuđujuća prvostepena presuda bi bila makar i najmanja uteha. (Pre)kasna pravda. Ako ne bude, to će biti još jedna, već mnogo puta viđena nepravda, dokaz da se srpske žrtve ne računaju.