Srbija se od početka godine nalazi pod velikim pritiskom Zapada da prihvati takozvani francusko-nemački plan o Kosovu i Metohiji. Govoreći na tu temu, bivši predsednik Srbije Boris Tadić otkrio je da je nekadašnji srpski premijer Zoran Đinđić pred ubistvo bio pod velikim pritiskom Zapada zbog istog pitanja.
"Nakon rata 1999. ušlo se u proceduru zapadnih zemalja za uspostavljanje nezavisnosti Kosova. Đinđić je u jednom trenutku, razumejući da će to polomiti državni sistem Srbije i samo društvo, izašao sa inicijativom koja se desila neposredno pred njegovo ubistvo, a kojom je tražio od zapadnih političara da se kosovsko pitanje revidira, da se ponovo vrati u međunarodnu javnost i da se uđe u pregovarački proces", rekao je Tadić u nedavnom intervju.
Tadić je podsetio i da je Đinđić početkom 2003, tražeći hitno rešavanje pitanja južne srpske pokrajine, poslao pisma predsedniku SAD Džordžu Bušu i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu u kojem traži, osim povratka srpske vojske na KiM, i status etničke zajednice za Srbe i samoupravu koja će štititi njihova kolektivna prava. Međutim, to pismo izazvalo je buran odgovor Zapada, kaže Tadić.
"Na tu svoju inicijativu dobio je ekstremno agresivan odgovor. Ja sam u tom trenutku, igrom slučaja, bio u Vašingtonu zbog Molitvenog doručka i pozvan sam u Stejt department nakon tog njegovog pisma. Imao sam ekstremno težak razgovor sa predstavnicima Stejt departmenta i dobio sam realno pretnje koje je trebalo da prenesem Đinđiću. To sam i učinio. On je bio veoma zabrinut zbog toga što sam mu rekao. Nakon nekoliko nedelja Đinđić je doživeo tragediju. Ne insinuiram da li je Zapad uopšte povezan sa njom, ali je to na mene ostavilo izuzetan utisak", rekao je Tadić.
Podsetimo, na početku 2003. godine Đinđić je rešavanja pitanja Kosova i Metohije postavio visoko na agendu vlade koju je vodio. Te godine, kada je ubijen, Đinđić je od međunarodne zajednice tražio da odmah počnu pregovori o statusu južne srpske pokrajine.
Đinđić insistirao na početku pregovora o statusu KiM
Te 2003. godine Srbija se našla pred velikim pritiscima međunarodne zajednice po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom. Srpski premijer tražio je od Zapada da prestane sa primenom dvostrukih standarda, povezujući pitanje saradnje sa Hagom sa rešavanjem pitanja Kosova i Metohije.
U jednom od poslednjih intervjua, datom frankfurtskim "Vestima", Đinđić je upitao: "Kako to da nije vreme za vraćanje Srba na Kosovo, a uvek je vreme za sprovođenje odluka Haškog suda?"
"Meni je jako žao što su kod nekih ljudi u Evropi i svetu dobri Srbi i demokrate samo oni Srbi koji se odriču nacionalnog interesa svoje zemlje, što neki misle da rat u Iraku treba da bude naš nacionalni interes, a ne rešavanje pitanja Kosova. Posle dve godine demokratske vlade, ja mislim da smo skupili dovoljan demokratski kredibilitet da ta pitanja otvoreno pokrenemo. Ja sam procenio da, posle dve godine, imamo pravo da od Zapada tražimo određene dokaze da nas shvataju kao partnere i da su spremni da nas pomognu. Ako nisu, neka to kažu", rekao je Đinđić u pomenutom intervjuu "Vestima".
Nakon ovih reči Đinđića, da Zapad treba da pokaže da li je partner Srbije, ispostaviće se da je stigao izuzetno negativan odgovor.
Upozoravao da je već napravljen prećutni plan Zapada za Kosovo i Metohiju
Đinđić je, naime, potvrdio da Zapad nije prihvatio njegov predlog o hitnim pregovorima, čak i da je odgovorio burno na njegov zahtev. I ne samo to, premijer je još tada upozoravao da Zapad ima već spremljen plan za KiM koji je dogovoren bez učešća Beograda.
O tome je govorio u intervjuu "Večernjim novostima" 7. marta 2003. godine, samo nekoliko dana pre ubistva 12. marta.
"Reakcije koje su do mene došle bile su zaista prilično nervozne. Ali, imam utisak i da sam ponekoga uhvatio usred nekih 'radnji'. Čini mi se da nekima remetimo koncepciju za Balkan i Kosovo i Metohiju. Treba ih i razumeti. Taman su bili napravili svoj koncept, a onda neki Đinđić počinje da 'pali svetlo'. I govori: stanite, ne može više tako, da vidimo šta je dosad urađeno i kuda dalje. Meni je ova reakcija bila dokaz da, u suštini, postoji neki prećutni plan da se 2004. ili 2005. godine zaokruži nezavisnost Kosova... Mada nemam dokaze baš za sve, zaista se bojim da takav 'prećutni plan' već postoji", upozorio je Đinđić samo nekoliko dana pre ubistva.
Upravo ove reči Zorana Đinđića potvrđuju citirano sećanje Borisa Tadića na dešavanja s početka 2003. godine.
Đinđić je u intervjuu za RTV Republike Srpske 21. februara ukazao i na to da je zbog svog insistiranja pretrpeo i lične gubitke.
"Naravno, ja sam mnogo više izgubio lično nego što sam dobio, ali vrlo svesno. Ja sam onaj svoj kredit koji imam za ovih poslednjih desetak godina, kao jedan demokratski političar na Balkanu, stavio na tas, za jednu stvar za koju mislim da je od državnog i nacionalnog interesa. Ako moji prijatelji u svetu kažu, e, sad si nas razočarao, onda oni nisu moji prijatelji. Jer, ako ja kažem, meni je jedna stvar važna, i za moju zemlju je važna i podržite me u tome, a oni kažu ne, mi te podržavamo samo u onome što je za nas važno, onda to nisu prijatelji. I to je jedan dobar test na kojem će se videti ko nas zapravo podržava, a ko nas podržava samo zato što misli da će tako da nas uljuljka i da nas odvrati od toga da rešavamo svoje probleme...", govorio je tada Đinđić.
Na šta je tačno Đinđić mislio govoreći o tome da je lično izgubio mnogo, jasnije je nakon izjave date u intervjuu "Večernjim novostima".
"Već sam, zbog Kosmeta, pokvario odnose sa dosta svojih kolega u međunarodnim organizacijama. Neki od njih su ovo za šta se zalažem shvatili kao guranje prsta u oko. Kosmet je, međutim, za mene državni prioritet broj jedan. Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije, dok ne znamo kakav je status Kosova i Metohije. Ja sam izabran da branim interese Srbije...", ukazivao je Đinđić.
Na pitanje novinara da li se plaši mogućnosti da će zbog promene svoje pozicije od demokrate postati "novi Milošević i velikosrpski nacionalista", Đinđić odgovara da je već dosta propagande na tu temu.
"Dosta lobija i međunarodnih nevladinih organizacija je uključeno u to. Dokazuje se da su moji stavovi o Kosovu – potvrda da se srpska politika nije promenila. Da sam, eto, bio političar evropskog tipa, a sad da sam postao srpski nacionalista", rekao je Đinđić.
Evropska unija je reagovala odbijanjem Đinđićevog predloga. Tadašnja portparolka Evropske komisije Ema Advin kazala je da EU smatra da je preuranjeno da se pokreće pitanje konačnog statusa Kosova. Šef evropske diplomatije Havijer Solana kazao je da je prošlo vreme kada se o granicama na Balkanu odlučivalo na konferencijama.
Đinđićev kabinet je odgovorio saopštenjem da Vlada Srbije poštuje Dejtonski sporazum koji garantuje suverenost BiH, ali da očekuje da Srbija dobije slične garancije za svoju teritoriju, uključujući i Kosovo.
Odgovor Sjedinjenih Američkih Država stigao je 18. januara 2003. iz Stejt departmenta. "SAD smatraju da sada nije vreme za pokretanje razgovora o konačnom statusu Kosova", saopštava predstavnik Stejt departmenta Ričard Baučer.
Tražio povratak srpskih vojnih i policijskih snaga na KiM
Uprkos dotadašnjim negativnim reakcijama Brisela i Vašingtona, premijer Đinđić 1. februara 2003. godine traži da se, u skladu sa Rezolucijom 1244, srpske vojne i policijske snage vrate na Kosovo i Metohiju.
Već narednog dana, 2. februara, portparol NATO-a Arijen Kontije odgovara, sasvim očekivano, odrečno: "Bezbednosna situacija na Kosovu stalno se razmatra, a ona je sada takva da je, ipak, prerano govoriti o povratku vojske na Kosovo."
Portparolka Havijera Solane, Kristina Galjak na zahtev Srbije reaguje poprilično burno.
"Đinđić može o tome za sada samo da sanja. Niti sad, niti u bližoj budućnosti taj se zahtev neće naći na dnevnom redu", rekla je Galjak.
Svestan odbijanja Zapada, kako smo već naveli, Đinđić piše pisma Savetu bezbednosti UN i njegovim članicama, Bušu i Putinu.
Pismo završava upozoravajućim rečima: "Greše oni koji misle da ovaj proces (klizanja Kosova u nezavisnost) može da se završi bez dramatičnih posledica..."
I američka diplomatska depeša 03PRISTINA177, koju je razotkrio i objavio "Vikiliks", opisuje Đinđićevu inicijativu kao "kontraproduktivnu" i "posebno nepoželjnu u Vašingtonu".
U pomenutom intervjuu u "Večernjim novostima" Đinđić navodi da je rešenje pitanja Kosova i Metohije u kompromisu koji traži Rezolucija 1244.
"Rešenje je u suštinskoj autonomiji za Kosmet, vraćanju proteranih Srba i vraćanju predviđenog broja naših policajaca u pokrajinu. U striktnom sprovođenju rezolucije 1244, do poslednjeg slova. Tek kada iz Njujorka i Brisela počnu da stižu ovakvi glasovi – situacija će početi da se suštinski menja nabolje...", rekao je Đinđić.
Međutim, ovaj Đinđićev predlog je odbijen. Da bi posle 12. marta o tome i potpuno prestalo da se govori, sve dok zapadni plan na koji je upozoravao nije stigao na dnevni red...