Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević poručio je ambasadi Ukrajine u Crnoj Gori da od njega ne može očekivati da promeni odnos prema Rusiji i prestane da je voli.
"Ta ljubav je u identitetskom kodu Crne Gore, i ne pokušavajte da je menjate, samo ćete dobiti još energičniji odgovor", poručio je Knežević.
Knežević je reagovao nakon što je ambasada Ukrajine najoštrije osudila njegovu čestitku ruskom narodu, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i ruskom ambasadoru u Podgorici povodom pobede "Jedinstvene Rusije" na parlamentarnim izborima u Ruskoj Federaciji.
Iz ambasade su ocenili da je Knežević time "drsko i otvoreno osporio teritorijalni integritet Ukrajine", pošto je u čestitki naveo da "afirmacija Rusije u svetu ima podršku na svim, kao i na novoformiranim teritorijama na bivšem tlu Ukrajine".
"Draga slovenska braćo, da želim biti cinik umjesto ovog odgovora, mogao sam objaviti pesmu Josifa Brodskog 'Na vest o nezavisnosti Ukrajine', i tako vas ostaviti da polemišete sa stihovima besmrtnog pjesnika, unapred znajući da vodite izgubljenu polemiku. Međutim, ipak sam i ja poput vas, ranjiva lirska slovenska duša, koja će vam omogućiti da mi odgovorite kako smatrate za shodno. Prvo Vam zameram što se niste potpisali ispod vašeg konfuznog i samorazarajućeg saopštenja, jer ovako ispada da se raspravljam sa čitavom Ukrajinom, iako i Vi i ja znamo da nije tako, jer mnogi građani vaše divne države ne podržavaju stavove koje ste izneli", naveo je Knežević u saopštenju.
On je odbacio optužbe ambasade i pozvao je da navede jednu njegovu izjavu u kojoj je osporio teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
"Nećete je naći, jer sam uvek pozivao na poštovanje teritorijalnog integriteta i mirovni sporazum bratskih naroda Ukrajine i Rusije", naveo je Knežević.
Dodao je da je isti stav izneo i u čestitki vladajućoj ruskoj stranci "Jedinstvena Rusija", ostajući, kako je rekao, dosledan onome što je govorio od početka sukoba u Ukrajini.
Knežević je ocenio da problem nije u njemu, već u nastojanju da se crnogorskim građanima promeni odnos prema Rusiji.
"Vaš problem u stvari nije Milan Knežević, već neobjašnjiva i neodrživa želja da istorijski prevaspitate crnogorske građane i njihovu ljubav prema Rusiji. Ovo nije fraza, već istorijska konstanta koja traje vekovima i prenosi se s kolena na koleno kao zavet", poručio je lider DNP-a.
Ističe da je upravo to razlog što je ambasada Ukrajine pozvala Crnu Goru da ne prizna rezultate parlamentarnih izbora u Rusiji, ocenjujući da se na taj način ponaša kao delovi Kolektivnog zapada koji su, kako navodi, "pokušali da nam zabrane da izjavimo saučešće i odamo počast generalu Ratku Mladiću".
"Vaši mentori koji su vas strmoglavili u besmisleni rat sa Rusijom nisu vam prijatelji, jer žele da ratuju sa Rusijom do poslednjeg Ukrajinca, pošto nisu spremni da žrtvuju svoje vojnike u realizaciji globalnih interesa", poručio je Knežević.
Knežević je ocenio da su pravi prijatelji Ukrajine oni koji je pozivaju na pregovore i prekid rata, dodajući da se isti apel odnosi i na Rusiju.
"Pravi prijatelji su vam ljudi poput mene koji vas pozivaju i preklinju da sednete za pregovarački sto i prekinete ovaj pogubni rat. Isto se odnosi i na Rusiju, svaki put sam apelovao, i sad to činim, pošto mir nema cenu, i svaki novi dan rata nanosi veliku štetu vašim državama", naveo je.
Govoreći o ulozi Zapada u sukobu, posebno je kritikovao bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, tvrdeći da je Ukrajinu gurnuo u rat i da je Kijev bio na korak od mirovnog sporazuma u Istanbulu.
"Naravno, vi ćete pre poslušati jednog Borisa Džonsona koji vas je gurnuo u krvavi rat iako ste bili na korak od mirovnog sporazuma u Istanbulu, nego jednog crnogorskog političara koji i te kako dobro poznaje istorijsku i svaku drugu povezanost vaših dveju država", poručio je Knežević.
On je upitao gde je sada Džonson, navodeći da posledice politike koju mu pripisuje vidi u pogibiji ruskih i ukrajinskih vojnika i civila, kao i u razaranju gradova i infrastrukture.
"A gde je sad Boris Džonson? Uživa u pogibiji ukrajinskih i ruskih vojnika, dece, žena, staraca... bombardovanim gradovima, selima, srušenim mostovima, vrtićima, školama, bolnicama, jer je ostvario svoj cilj: rat do istrebljenja", ističe lider DNP-a.
I sad vi smatrate, napominje Knežević, da treba meni opaliti javni šamar, jer to ne smete uraditi Donaldu Trampu ili nekom od svetskih lidera koji ima slične stavove.
"Ako će vam biti lakše, okrenuću vam i drugi obraz da me udarite, ali to ne može pomoći Vašoj zemlji da izađe iz lavirinta u koji ju je gurnuo kolektivni Zapad", naglasio je Knežević.
On je ponovio da ne namerava da menja svoj odnos prema Rusiji, navodeći da je ta veza, kako smatra, duboko ukorenjena u crnogorskom identitetu.
Knežević je potom postavio pitanje zašto se u Ukrajini ne održavaju izbori, navodeći da je to pitanje postavljao i Donald Tramp, kao i vodeći ukrajinski političari koji se ne slažu sa politikom Vladimira Zelenskog.
On je naveo i da bi ambasada mogla da zanemari rezultate sa teritorija koje smatra spornim, ali da bi i u tom slučaju, kako tvrdi, rezultat izbora pokazao raspoloženje ruskog naroda.
"Ili je možda problem što je Vladimir Putin baš u oblastima gde traje vojni konflikt dobio najveću podršku? Evo, ako će vam biti lakše, odbijte rezultate sa teritorija koje su vama sporne, ponovo je rezultat takav da jasno oslikava raspoloženje ruskog naroda", naveo je Knežević.
Poručio je i da mu ambasada Ukrajine neće određivati pravce političkog delovanja, niti sa kim će komunicirati, posebno kada je reč o ruskom ambasadoru u Crnoj Gori Aleksandru Lukašiku.
"Ono što vam sigurno neću dopustiti jeste da odredite pravce mog političkog delovanja, i to da li mogu imati komunikaciju sa ruskim ambasadorom gospodinom Lukašikom. Naprotiv, upravo ste mi dali ideju da ga pozovem u posetu DNP-u, jer se nismo videli duže od mesec dana", naglasio je Knežević.
Takođe je dodao da bi na razgovor pozvao i predstavnike ukrajinske ambasade, ali je ocenio da "očigledno nisu spremni na dijalog i drugačije mišljenje".
"Mi u DNP-u nismo klimoglavci i ćutolozi, i svoje stavove javno saopštavamo i potpisujemo se ispod njih", poručio je Knežević.
Na kraju se pozvao na reči ruskog pisca Nikolaja Gogolja da je čovek slobodan onda kada živi svoje snove, a ne tuđe želje.
U postskriptumu se osvrnuo i na spomenike ruskim piscima i kompozitorima u Ukrajini, pitajući predstavnike ambasade da li su uklonili i Gogoljev spomenik, kao što su, kaže, učinili sa spomenicima Mihailu Bulgakovu, Ani Ahmatovoj i Mihailu Glinki.
"Ako poželite jednom da se podsetite ovih velikana čije ste spomenike srušili, uvek imate u mom domu njihova sabrana dela i kompozicije, ali pod uslovom da ih, nakon podsećanja, vratite", poručio je Knežević.