Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras, govoreći na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija da je međunarodni sistem kakav smo poznavali srušen.
"Danas smo svedoci rađanja novog poretka, koji je orijentisan oko dva glavna centra moći, uz postojanje sve većeg broja snažnih regionalnih aktera, koji raspolažu značajnom političkom, ekonomskom, vojnom i tehnološkom moći i nastoje da samostalno utiču na oblikovanje svog okruženja i širih globalnih procesa. Ulazimo u period složenije i manje predvidljive raspodele moći, u kojem je opasnost od potencijalnih sukoba veća nego što je bila decenijama", naveo je on.
Nije reč samo o klasičnim oružanim sukobima između država. Sukobi se sve češće vode ekonomskim pritiscima, tehnološkim ograničenjima, borbom za resurse i tržišta, sajber-napadima, dezinformacijama i pokušajima uticaja na druga društva. Sve izraženije su i kulturološke i identitetske podele, koje se politički instrumentalizuju i dodatno produbljuju nepoverenje među narodima.
"Granica između mira i sukoba postaje sve manje jasna, dok posledice konfrontacije velikih i regionalnih sila sve brže pogađaju i one države koje u njoj neposredno ne učestvuju", rekao je predsednik Srbije.
Za male i srednje države, baš kao što je Republika Srbija, takvo okruženje predstavlja ogroman izazov. Prostor za samostalno odlučivanje postaje uži, a pritisci da se države opredele za jednu stranu sve su veći. Istovremeno, neslaganja najmoćnijih aktera sve češće parališu institucije koje bi trebalo da štite sve države podjednako. Tradicionalni sistem međunarodne pravde ozbiljno je urušen onda kada interes postane važniji od prava, a ista pravila ne važe za sve.
(Ne)poštovanje pravila
"Najveći problem današnjice nije nedostatak pravila, političkih principa, već njihovo nepoštovanje u prošlosti i sadašnjosti", naglasio je Vučić.
On je podsetio da danas, sa izuzetkom nekoliko zemalja, svi govore i pozivaju se na Povelju UN, na duh Povelje i principe na kojima je doskora važeći svetski poredak bio utemeljen. "To što smo u prošlosti rušili i kršili tu Povelju, čime smo otvorili Pandorinu kutiju koju je nemoguće zatvoriti, a danas bismo bez posledica da se vratimo u budućnost. Poštovanje istih onih principa koje su moćne i velike zemlje tako brutalno zgazile, sada bi da revitalizuju."
Slučaj "Kosovo"
"Tu mislim na sve zemlje koje su priznale jednostrano proklamovanu nezavisnost tzv. Kosova i bez ikakvog temelja u međunarodno pravnim dokumentima pokušali da otmu 14% teritorije Republike Srbije. Mnogima od vas to zvuči kao davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu su sve dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje UN i na njoj zasnovanog prava više ne postoji. Srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa. Radili su to beskrupulozno, bezobzirno i besramno", rekao je Vučić.
On je podsetio da je razlog NATO napada na Srbiju i Jugoslaviju bio da se spreči "potencijalna humanitarna katastrofa" koja se nije ni dogodila.
"Napad na tu malu, ali slobodnu i slobodarsku zemlju izveden je sa željom da poredak UN, uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bude konačno srušen, te da dominacija tada unisonog zapadnog sveta, Amerike i Evrope, bude i formalno i neformalno potvrđena", rekao je Vučić i podsetio da je napad dogovoren bez UN-a.
Posledice
Iako su gazili Srbiju nisu je pobedili. Ali su posledice velike i naročito vidljive ovde u Generalnoj skupštini UN.
"Zato što principi, bilo kakvi, više ne postoje. Oni koji su ih jednom pogazili nemaju moralno pravo da o njima govore. Da situacija bude još gora, a licemerje još vidljivije, upravo ti i takvi zauzimaju poziciju vrhovnih učitelja o moralu i svakoj vrsti zaštite vrednosti savremenog sveta", rekao je Vučić.
Vučić je ukazao na ponovno uzdizanje nacizma na pijedestalu društvenih vrednosti, posebno u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi i svojom nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola danas.
"Srpski narod kao narod koji je najviše stradao od nacističke ruke ne može da prihvati povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u monstruoznim koncentracionim kampovima poput Jasenovca. Upravo zato moralne pridike koje slušamo od takvih, za srpski narod i Srbiju potpuno su neprihvatljive", rekao je Vučić.
On je upozorio Globalni jug da paze kad sklapaju dogovore sa velikim silama i podsetio da je Srbija potpisala Briselski sporazum 2013. godine, u želji da kompromisom rešava probleme između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji.
"Sve obaveze koje je imala Srbija, ispunjene su, a jedna jedina koju su imali Albanci, o formiranju Zajednice srpskih opština, do dana današnjeg nije. Zanimljivo da je sporazum prihvaćen, ne samo u prisustvu već potvrđen i potpisom EU, ali to ništa nije vredelo."
To je nauk nama Srbima, ali i svima drugima u svetu koji žele da zaštite i sačuvaju svoju zemlju, rekao je Vučić.
EU put
Dodao je da se pored svega, Srbija nalazi na evropskom putu i moraće još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravni član EU.
"Iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, ne možemo da ne primetimo dugotrajni zamor od procesa proširenja, kako među pojedinim državama članicama Unije, tako i među državama kandidatima. Upravo je evropski put Srbije dobar primer dužine i složenosti tog procesa. Status kandidata stekli smo 2012. godine, a pristupne pregovore započeli još 2014. godine – pre više od dvanaest godina. Građani Srbije stoga s pravom očekuju jasniju perspektivu i konkretnije rezultate procesa u kojem naša zemlja učestvuje duže od jedne decenije", rekao je predsednik.
Zato smo predložili da se Zapadnom Balkanu omogući postepeno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pristup šengenskom prostoru i pre punopravnog članstva u Evropskoj uniji. To ne bi predstavljalo zamenu za članstvo, niti snižavanje naših ambicija, već konkretan i pragmatičan put napred, koji bi građanima i privredama regiona omogućio da osete opipljive koristi evropske integracije i pomogao da se prevaziđe zastoj u kojem se proces proširenja predugo nalazi.
Međutim, naglasio je, "stabilna i integrisana Evropa, čiji je Srbija deo, i naš evropski put ne znači odricanje od tradicionalnih prijateljstava zahvaljujući kojima je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica iz koje možete leteti direktno u Sjedinjene Američke Države, Narodnu Republiku Kinu i Rusku Federaciju".
Istovremeno, negujemo veze sa tradicionalnim prijateljima i partnerima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Naša otvorenost je izraz naše razvojne strategije, istorije i našeg razumevanja sveta. Srbija veruje da države mogu da imaju jasan kurs i sopstvene interese, a da pritom ne zatvaraju vrata onima sa kojima se u svemu ne slažu. Uostalom, svet u kojem razgovaramo samo sa onima koji misle isto kao mi ne bi imao mnogo potrebe za diplomatijom. Sloboda i nezavisnost u donošenju odluka za Srbiju su najviše vrednosti, naglasio je.
Moramo da predvidimo posledice sveta u kojem se sila ponovo sve otvorenije predstavlja kao najpouzdanije sredstvo politike, u kojem rastu vojni budžeti, umnožavaju se sukobi, slabe mehanizmi kontrole naoružanja, a kanali komunikacije nestaju upravo onda kada su najpotrebniji. Zato, rekao je, moramo da postavimo pitanje koje je neophodno: Gde su Ujedinjene nacije u takvom svetu?
Mesto UN u svetu koji se menja
Savet bezbednosti je često blokiran upravo u krizama u kojima bi trebalo da bude najaktivniji. Drugi delovi sistema UN suočavaju se sa finansijskim pritiscima, preklapanjem nadležnosti, birokratizacijom i opravdanim zahtevom država članica da vide više konkretnih rezultata, rekao je Vučić.
To, naglasio je, ne znači da su nam Ujedinjene nacije manje potrebne. Potrebne su nam možda više nego ikada, samo moraju biti efikasnije, usmerenije i spremnije da se bave pitanjima zbog kojih su i stvorene.
"Države tokom prethodnih osam decenija nisu dolazile u ovu zgradu zato što su imale iste interese, nego zato što su shvatile da je prevelika cena rešavanja neslaganja putem oružja. Zato je nastao multulateralizam i zato smo danas ovde. Srbija podržava UN i reformu sistema UN kako bi organizacija bila efikasnija i prilagođenija današnjoj realnosti. Zalažemo se za reprezentativniji SB UN, kroz veću zastupljenost zemalja u razvoju, posebno s afričkog kontinenta, kao i kroz inkluzivniju regionalnu predstavljenost i uključivanje dodatne stolice za istočnoevropsku grupu zemalja", rekao je predsednik.
Međutim, naglasio je, bez pravog povratka principima oko kojih smo se već dogovorili, neće biti pomaka u pogledu konkretnih rezultata ove organizacije.
"Poverenje nećemo vratiti velikim deklaracijama ako posle njih nastavimo da postupamo kao ranije. Svako od nas mora da počne od sopstvenih odluka. Srbija to pokušava da čini čuvajući mir u svom okruženju, učestvujući u mirovnim misijama daleko od svojih granica, pomažući drugima kada su ugroženi, razgovarajući i sa onima sa kojima se ne slaže i ispunjavajući obaveze koje preuzima. Ono što će vratiti poverenje u međunarodno pravo i u Ujedinjene nacije jeste više poteza poput ovih", zaključio je predsednik Vučić.