Državljani Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine u nedelju glasaju na predsedničkim i parlamentarnim izborima, po novim propisima koje je nametnuo sada već bivši strani namesnik Kristijan Šmit.
Postdejtonska Bosna i Hercegovina ima čak 14 skupština i vlada: zajedničke institucije, Distrikt Brčko, Republiku Srpsku i Federaciju BiH, a unutar Federacije 10 kantona. Od njih se 13 bira na ovim opštim izborima, jer je vlast u Brčkom izabrana na lokalnim izborima 2024. godine.
U Republici Srpskoj se glasa za srpskog člana Predsedništva BiH, predsednika i dva potpredsednika Srpske, kao i 83 poslanika Narodne Skupštine i 14 poslanika Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.
Glasači u Federaciji BiH bi trebalo da izaberu bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva, 98 članova Predstavničkog doma FBiH, 28 poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kao i ukupno 289 poslanika u skupštinama svih deset kantona.
Hrvati već godinama prigovaraju što se oba člana Predsedništva iz Federacije biraju sa istog spiska, što često omogućava Bošnjacima da strateški podele glasove i izaberu oba. Tako je Željko Komšić proveo čak četiri mandata u Predsedništvu (2006-2014 i 2018-2026).
Indirektni izbori
Izbore dodatno komplikuje činjenica da se poslanici za Predstavnički dom PS BiH biraju delimično sa otvorenih stranačkih lista a delimično sa tzv. "kompenzacione liste".
Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH se ne bira direktno, već federalni Dom naroda delegira pet Bošnjaka i pet Hrvata, dok Narodna skupština Republike Srpske delegira pet Srba.
Poslanike Doma naroda Federacije, njih 80, delegiraju kantonalne skupštine, dok se 28 članova Veća naroda RS delegira iz sastava Narodne skupštine RS.
Predsednika i potpredsednika Federacije biraće naknadno federalni parlament, dok su uprave Brčkog i opština/gradova (79 u Federaciji i 64 u Srpskoj) izabrane na lokalnim izborima 2024.
Šmitova pravila
Ovo je prvi put da se na celoj teritoriji BiH koriste nova izborna pravila, koje je u martu 2024. nametnuo samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit. Po njima, obavezno je da glasači pokažu ličnu kartu ili pasoš na biračkom mestu, kao i da se njihovo učešće overi biometrijski, otiskom prsta.
Šmitove "reforme" takođe su uvele upotrebu novih glasačkih listića koji se ne ubacuju ručno u kutije, već u elektronske skenere. Izborne komisije onda obrađuju elektronske podatke sa fleš-kartica, dok se papirni listići čuvaju radi eventualne kontrole.
Mobilna glasačka mesta i birališta u dijaspori, međutim, ne moraju da koriste skenere već mogu da glasaju putem starih papirnih listića.
Zanimljivo je da BiH ima više registrovanih birača nego stanovnika. Naime, ukupna populacije zemlje se procenjuje na 3,1 miliona, dok se u Centralnom biračkom spisku nalazi 3.414.364 registrovanih birača, uključujući 48.074 osoba registrovanih za glasanje u inostranstvu, putem pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.