Predsednik Ustavnog suda i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov rekao je da je Ustav, koji je usvojen 30. oktobra 2006. godine u Narodnoj skupštini, iako nastao kao kompromis dva različita koncepta, izdržao test vremena, pre svega zahvaljujući svojoj preambuli koja potvrđuje da je Kosovo i Metohija deo Srbije.
Petrov je podsetio da je za predlog Ustava 2006. godine glasalo 242 od 250 narodnih poslanika. Kako je naveo, Ustav nije prošao kroz javnu debatu, a kaže se da je bio pisan svega nekoliko nedelja.
"Bio je jedna vrsta kombinacije dva nacrta, dve tada dominantne, odnosno vladajuće političke stranke. U tom smislu, on je bio, rečima Slobodana Jovanovića iz nekog davnog vremena, 'ustav krpež'", rekao je Petrov za RTS.
Objasnio je i da se, kada se spajaju dva različita koncepta, obično postavlja pitanje da li takav ustavni tekst ima odgovarajuću konzistentnost i unutrašnju logiku. Prema njegovim rečima, ono oko čega je tada delovalo da postoji saglasnost, a što je i danas najvažnija vrednost i tekovina tog Ustava, jeste preambula.
"To je preambula koju, nažalost, i danas neki studenti, kad dođu na ispit, ne znaju šta se u njoj tačno nalazi, ne znaju da je tu prevashodno reč o našoj državnoj tradiciji i istoriji, i ne znaju da je tu prevashodno reč o onome što jeste srce našeg i modernog Ustavnog i nacionalnog identiteta, a to je Kosovo i Metohija. Ne samo kao teritorija, nego kao ustavna vrednost", rekao je Petrov.
Kada je reč o suštinskoj autonomiji, Petrov je podsetio da taj pojam nije operacionalizovan. Kako je naveo, prvi put ga spominju neke rezolucije Saveta bezbednosti, čini se i pre rezolucije 1244, ali je definitivno utvrđen u toj rezoluciji i kasnije u Ustavu. Ostalo je, kako je rekao, da se ustavni zakon o suštinskoj autonomiji donese, ali on do danas nije donet.
Govoreći o Briselskom sporazumu, ocenio je da je taj akt izdržao probu vremena.
"Prvi Briselski sporazum je, po mnogo čemu, striktno posmatrano, bio sporan sa stanovišta našeg Ustava i ustavnosti. Čak sam i ja bio među onima koji su ga inicijalno kritikovali. Međutim, on je upravo sa stanovišta šireg ustavnog i državnog interesa izdržao teret i probu vremena. Ne govorim o primeni. Govorim o važnosti takvog jednog akta u momentu kada je on zaključen", rekao je Petrov.
Podsetio je i da se u tom procesu "nije suštinski pitala Priština", jer je posrednik, odnosno moderator po sporazumu, bila Evropska unija.
"Mi smo potpisali taj sporazum sa Evropskom unijom, a ne sa Prištinom. To treba podsetiti, pogotovo mlađe, da ne misle da je taj Briselski sporazum nekakav sporazum dve ravnopravne strane", rekao je Petrov.
Iz toga je, kako je rekao, važna pouka za ubuduće: kada se potpisuje nešto važno, treba voditi računa i s kim se potpisuje, jer to što je neko prividno garant ili deluje benevolentno ne znači da će potpisano biti i primenjeno od druge strane.