Bivši predsednik Koordinacionog odbora za jug centralne Srbije Nebojša Čović je za "Danas na RT" istakao da je to što su gradonačelnica Preševa Ardita Sinani i bivši gradonačelnik Bujanovca i potpredsednik srpskog parlamenta Šaip Kamberi bili u Ujedinjenim nacijama kao deo delegacije premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija – skandal.
On je upozorio da poteze Prištine prema Albancima sa juga Srbije treba veoma ozbiljno shvatiti.
Na to, kako ukazuje, upućuje i činjenica da su predstavnici albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe u Prištini dogovorili zajednički nastup na listi "Albanska koalicija" na predstojećim izborima za Skupštinu Srbije zakazanim za 25. oktobar.
Govoreći o Kurtiju, Čović ističe da njemu "i ne preostaje ništa drugo da radi osim ovoga što čini", ukazavši da treba da se zapitamo šta Srbi mogu da očekuju kada i Albanci koji žive na prostoru Kosova i Metohije zapravo nemaju perspektivu.
"Tamo je siromaštvo, preživljavanje. To je teritorija koja je najsiromašnija, čak su siromašniji i od Moldavije. To je teritorija na kojoj imate prosečnu zaradu ispod 500 evra pa i manje, jer mnogi rade na crno. To je teritorija gde je prosečna penzija 120 evra, teritorija u kojoj je za poslednjih pet godina oko 300.000 ljudi otišlo u EU, plus oni koji su otišli u Ameriku, Australiju, Kanadu, a preko 73 odsto je mlađe od 34 godine. Imate visok stepen nezaposlenosti – 30 odsto. Imate još trećinu stanovništva koje je takođe vrlo mlado, ali neće ništa da uče i neće ništa da rade. I imate pad nataliteta koji je kod njih bio demografska eksplozija posle Drugog svetskog rata, kada je svaka Albanka rađala sedam i više dece. Sada su se sveli na jedno i po dete po Albanki", navodi Čović.
Čović smatra da je, imajući u vidu ovakvo stanje na KiM tokom šest godina Kurtijeve vlasti, pitanje šta mu u takvim okolnostima preostaje.
"Da vrši nasilje nad Srbima, da ih hapsi, da ih proglašava ratnim zločincima i da tako mobiliše svoje biračko telo", naglašava Čović.
On se osvrnuo i na odlazak Ardite Sinani i Šaipa Kamberija u Ujedinjene nacije, naglasivši da ih je po povratku trebalo pitati ko je odobrio njihov odlazak u UN i koga su tamo zastupali.
"Trebalo ih je pitati kad su se vratili, prvo ko je odobrio, koga su tamo zastupali – svoje građane ili političke ciljeve Prištine, i šta je njima Kurti", ističe Čović.
Napominje da poteze koje Kurti povlači treba veoma ozbiljno shvatiti, i da je Kurti za njihov odlazak u UN prethodno napravio pripremu.
"I 26. avgusta su imali sastanak u Prištini. Albanci iz Preševa, Bujanovca, Medveđe i plus Novi Pazar, što je jedan dodatni element", ističe Čović i dodaje da su nakon toga održali razgovore i 15. septembra.
Čović je napomenuo da se Kurtijeva delegacija u UN sastala i sa "jednim našim prijateljem, Erdoganom".
Objašnjava da je Kurtijeva politička postavka da napravi analogiju između prostora KiM i prostora centralne Srbije.
"Kakav status imaju Albanci u centralnoj Srbiji, da takav status imaju Srbi na prostoru KiM", kaže Čović, dodajući da je to, problematična teza kada se pogleda kakav status imaju Srbi na KiM.
"I da vratimo bilo bi: kuku-lele, gospođa Fon der Lajen i EU nama bi skočili na leđa", napominje Čović.
Posebno naglašava da Srbija mora sistematski da se postavi prema svim potezima koje Kurti povlači, navodeći da su u svemu tome važan element i novčana sredstva koja Priština izdvaja za albanske sredine na jugu Srbije.
"Oni su 2020. godine uplatili 500.000 evra za prvu pomoć za te opštine, 21. su pomogli po 100.000 evra Preševo i Bujanovac za poplave, a onda se 2022. godine pravi posebna budžetska linija i u taj kraj ubacuju 2 miliona evra, pa 2023. još 2 miliona, 2024. 3 miliona, 2025. i 2026. po 4 miliona evra", navodi Čović.
Podsetio je i da su 2022. godine potpisali memorandum o saradnji tzv. vlade Kosova i Albanskog nacionalnog veća u centralnoj Srbiji, u okviru kojeg je izdvojeno milion i 200.000 evra.
Navodi da su se potom Albanci "dohvatili" i posvađali između sebe oko raspodele novca.
Čović naglašava da ove stvari moraju veoma ozbiljno da se shvate, ukazujući da je Kurti postavio tri nivoa politike.
"Jedan je da Albanci iz tih područja budu što ravnopravniji sa Albancima na KiM, drugi stvaranje trojnih mehanizama za njihov položaj tamo gde žive i treći element te politike je međunarodno zastupanje njihovog pitanja", naglašava Čović.