Srbija i Balkan
Slobodan Antonić u "Danas na RT": Šta nam je doneo 5. oktobar (VIDEO)
Govoreći na televiziji RT Balkan, Slobodan Antonić je podvukao da je tadašnja SR Jugoslavija bila kao neko ostrvo, okružena potpuno nekim drugim tipom ekonomskog i političkog sistema, što je, prema mišljenju onih koji su sprovodili revoluciju, moralo da se ispravi
Ideja 5. oktobra je bila da se skloni Slobodan Milošević i da se dovede vlast koja će moći da se kontroliše, a deo plana bila je pripremljena nezavisnost Crne Gore, kao i tzv. Kosova, smatra sociolog Slobodan Antonić.
Antonić je u emisiji "Danas na RT" analizirao dešavanja koja su se dogodila pre tačno 26 godina, kada je sa vlasti smenjen Milošević.
Istakao je da je 5. oktobar probudio mnogo nada i očekivanja da će Srbija, kako se govorilo, konačno postati normalna zemlja.
"Vi vidite kao da smo se nekako vratili tamo gde smo i bili", počeo je Antonić.
On je potvrdio da se velike promene jesu desile, da ovo sada nije ista zemlja kao što je bila i da, sociološki posmatrano, to jeste bila jedna vrsta revolucije.
"Znate, tada ste imali situaciju da je svega 15% privrede privatizovano. A sada imate da je 75 procenata privatne privrede i 25 odsto javnog sektora. Sve se nekako okrenulo, ali kao da su neki politički procesi ostali isti", dodao je.
Upitan je da prokomentariše i tekst Roba Talbota, koji je u jednom predgovoru napisao da Srbija nije bombardovana zbog Albanaca, nego zbog odbijanja da sprovodi reforme MMF-a i Svetske banke.
"To je potpuno tačno", naglasio je Antonić.
"Naravno, uvek imate razliku između povoda i uzroka. Povod je bio to – odbijanje saradnje, neprihvatanje Rambujea... Dubinski uzroci su to da je Srbija ostala izvan tog neoliberalnog projekta, nekako je zadržala samostalnost. Privreda je bila u državnim rukama, u rukama javnog sektora i to nije nikako moglo da se dozvoli", objasnio je.
"Tadašnja SR Jugoslavija je bila kao neko ostrvo, okružena potpuno nekim drugim tipom ekonomskog i političkog sistema. I to je nekako moralo da se ispravi".
U govoru koji je tri dana pre velikih demonstracija održao, Slobodan Milošević je, smatra Antonić, tačno predvideo šta će se desiti u budućnosti.
Međutim, kako kaže, bez obzira na to što je održao jedan veliki državnički govor, Milošević nije hteo da prihvati da će izgubiti na izborima 24. septembra.
"Nije verovao čak ni u istraživanja javnog mnjenja koja su govorila da on teško može da pobedi Koštunicu. Bio je suviše samouveren, kažu da ga je okolina zavaravala i lagala, pa nije imao realno sagledavanje šta se stvarno dešava. Kažu da je ušao u tzv. dvorsku fazu, kada želi da prima dobre vesti, ne želi da se suoči sa realnošću, ni da sluša loše vesti".
Antonić je kazao da je čitava ekipa okupljena oko tadašnjeg predsednika pokušala nešto da uradi tek kad je shvatila da je poražena.
"To su manipulacije koje su ranije bile sa glasovima na Kosovu i Metohiji – da Miloševiću malo dodaju, Koštunici malo oduzmu i onda dobiju drugi krug izbora, da se onda uozbilje i tako pobede. Tada Milošević nije video da gubi izbore, ali kada je video šta se dešava, onda je na neki način osetio kuda to ide i ovo jeste neka vrsta istorijskog govora koji je on održao", smatra politikolog.
Govoreći o 5. oktobru, naveo je da je kod nas masovno izlaženje na ulice postala tradicija, nekada sa objektivnim razlozima, ali nekada i ne. Ipak, ulogu nevladinih organizacija u demonstracijama ne može da zanemari.
"Oni su bili sastavni deo tog preokreta, tog puča ili promene, kako god hoćete. Učestvovali su u tome, i kao finansijeri, i kao organizatori", potvrdio je Antonić.
Dodao je da je Koštunica osvojio 700.000 glasova više od Miloševića, ali da je potpunu pobedu od 50% ostvario za samo 10.000 glasova.
"Prelomni trenutak je bio taj kada je Mirko Blagojević, koji je bio predstavnik CESID-a, izašao pred novinare i rekao: 'Mislim da smo dobili pobednika, mislim da je Koštunica pobedio u prvom krugu'". Posle ste imali potvrdu SPO-a i radikala, odnosno Šešelja, i tada se stvorio taj utisak da je gotovo, da je Koštunica pobedio i da sve što je vlast posle toga radila neka manipulacija ili muljanje. To je stvorilo atmosferu koja je dovela do 5. oktobra".
Sudbina petooktobarskih promena usko je vezana sa Kosovom i Metohijom, a profesor veruje da je postojao plan i oko južne srpske pokrajine, kao što jeste postojao plan i za Crnu Goru.
"Ideja je bila da se Milošević skloni, da se uspostavi neka vlast koja će moći da se kontroliše i onda sve dolazi po redu. Jedna od ideja je bila nezavisnost Crne Gore, pa nezavisnost tzv. Kosova. Jedna od važnih tema je bila i ta privatizacija, sećate koliko je stotina hiljada ljudi izgubilo posao", prisetio se.
Za kraj, Antonić kaže da su događaji od pre 26 godina sadržali elemente i demokratske revolucije, ali i državnog udara potpomognutog spolja.
"S jedne strane ste imali ljude na ulici, veliku pobunu i masu. Imali ste promenu režima, pa i sistema, rekao sam da ste imali veliku privatizaciju. To je promena celokupnog ekonomskog sistema, ozbiljna promena. Kada imate puč ili državni udar, imate situaciju da jedan deo vlasti preuzme kompletnu vlast, recimo vojska ili u ređem broju slučajeva policija. Ovde niste to imali. Nije vojska preuzela vlast, niti su došli generali i rekli: 'Mi smo sad vlast.' Oni su time što nisu delovali, što nisu ispunili Miloševićevo naređenje da intervenišu – a nije intervenisala ni policija – na neki način su tim saučesništvom pomogli. Ali nije to bio u klasičnom smislu nikakav puč ili državni udar. To jeste bila jedna nasilna, čak revolucionarna promena i dala je takve rezultate kakve je dala", zaključio je Slobodan Antonić.
Live
