Glasanjem koje je obavljeno tri minuta iza ponoći, odnosno tri minuta nakon isteka roka koji je ostavio ustavni sud nazovi države, i brojanjem glasova koje je obavljeno čitavih 14 minuta posle ponoći, skupština tzv. Kosova izabrala je noćas Justinu Široku Pulju za novu predsednicu ove teritorije koja je oteta od države Srbije.
U do sada neviđenom manevru Aljbina Kurtija, i scenama koje su noćas pre ličile na cirkus, skupština je pre toga, po ubrzanoj proceduri, u tzv. drugom čitanju usvojila i izmene zakona o Specijalizovanim većima, takođe kršeći zakonodovstvo lažne nazovi države.
Nova predsednica lažne države zakletvu je položila čitavih pola sata posle isteka svih rokova koje je ranije odredio ustavni sud pa, imajući u vidu odredbu iz člana 87 tzv. ustava tzv. Kosova, prema kojoj mandat predsednika počinje nakon polaganja zakletve pred skupštinom, ostaje da se vidi da li će taj izbor biti osporen.
Pre 15-ak dana isti ustavni sud ocenio da je ta ista skupština konstituisana iako nisu izabrani svi potpredsednici, iako je samo godinu ranije u istoj poziciji, sud doneo odluku prema kojoj – skupština nije konstituisana dok se ne izaberu svi potpredsednici!
Još jedan presedan noćašnjeg glasanja bio je da su poslanici Demokratske partije Kosova podržali predlog Samoopredeljenja da predsednica bude Justina Široka Pulja, iako je ta partija imala i svog kanidata – Eljizu Hodžu.
Posle glasanja i brojanja, 14 minuta iza ponoći utvrđeno je da je Široka Pulja dobila 81 glas, potrebnu dvotrećinsku većinu, među njima i sve glasove poslanika PDK-a.
Tako je postupak izbora završen tri minuta posle isteka 6. oktobra, datuma koji je ustavni sud utvrdio kao krajnji rok za izbor predsednika. Široka Pulja zatim se pojavila u skupštini, dobila cveće, intonirana je himna lažne države a zatim je održala i svoj prvi govor, originalno poručila da će biti "predsednica svih građana" te da će se boriti "za jedinstvo i očuvanje institucija", kao i za "evroatlantske integracije".
A samo 90 i koji minut ranije činilo se da dogovora nema, i da će tzv. Kosovo na četvrte izbore za nepunih dve godine. Do iza 22 sata Kurti je tokom dana, u pravoj licitaciji, menjao predloge za predsednika stavljajući opozicionu PDK pred svršen čin.
Tako je najpre zahtevao da najmanje polovina poslanika PDK-a učestvuje u glasanju za Bekima Sejdijua, njegov raniji predlog, uz mogućnost da glasaju i protiv njega, dok bi drugo čitanje izmena zakona o Specijalizovanim većima bilo održano u četvrtak.
U tim trenucima, Kurti je izjavio kako je rok od 72 sata između dva čitanja zakona, ustvari proceduralna prepreka da se zakon izglasa istog dana. Ubrzo je međutim i ta odredba prekršena, pa je između dva "čitanja" i glasanja za izmene zakona umesto predviđenih 72 prošlo jedva 30-ak sati. No, i to gaženje sopstvenih zakona prevaziđeno je formalnim odlukama koje su prethodile.
Drama u skupštini, kako noćašnji cirkus nazivaju mediji u Prištini, nastavljena je tako što je tokom večeri reagovao sam kandidat Sejdiju i rekao kako sebe više ne smatra delom izbornog procesa. Pošto je ta varijanta propala, iznova se oglasio Kurti, i ponudio druga imena – Gljauka Konjufcu ili Feride Rušiti i prvi put pristao da se o izmenama zakona o Specijalizovanim većima glasa pre izjašnjavanja o predsedniku, ali, ukoliko PDK garantuje učešće svojih poslanika u izboru predsednika.
Javio se i lider PDK-a Bedri Hamza koji je odbacio tu ponudu ocenivši je kao "pazar u poslednjim minutima".
I kada se činilo da je sve propalo, da "Kosovo" ostaje bez predsednika, u vremenskoj iznudici, i sa još nepoznatim učešćem najverovantije međunarodnog faktora u vidu ambasada zapadnih zemalja u Prištini, posle 22 sata Kurti je izašao sa novim imenom – predsednicom Akademije nauka i umetnosti Kosova Justinom Široka Puljom. Mediji u Prištini odmah su primetili da je pomenuta kandidatkinja, profesorka ekonomije, bila ministar u prvoj vladi Hašima Tačija od 2008. do 2011. godine a kasnije i poslanica PDK.
Uz ovo Kurti je predložio da vanredna sednica ima dve tačke: kao prvu - drugo čitanje izmena zakona o Specijalizovanim većima, što je bio uslov PDK, a kao drugu izbor predsednika.
Kao šlag na tortu, Kurti je dodao i da kandidatkinju pre predloga nije kontaktirao, dodajući da je, pošto je bila ministarka PDK-a, Hamza može ubediti da prihvati kandidaturu.
Sama Široka Pulja je u prvom reagovanju izjavila je da "još nije razgovarala sa ljudima sa kojima treba i da ne može odmah da potvrdi odluku". Ubrzo je, međutim, prihvatila kandidaturu.
Usledio je novi obrt, oko 23 sata lider PDK Bedri Hamza odustao je od kvalifikacije o "pazaru u poslednjim minutima" te saopštio da je Široka Pulja prihvatljiva za PDK i da će svih 22 poslanika ove stranke otići u skupštinsku salu.
Istovremeno, PDK je predložio svoju poslanicu Eljizu Hodžu kao protivkandidatkinju kako bi i ovaj formalni uslov bio ispunjen.
U srceparajućoj sceni, u sali skupštine zatim su se rukovali Hamza i Kurti koji su danima ranije sipali drvlje i kamenje jedan na drugoga.
Ne obazirući se na sopstveno zakonodavstvo, skupština je zatim sa 89 glasova "za", bez glasova protiv i uzdržanih, prihvatila predlog da se odstupi od redovnih proceduralnih rokova i da se izmene zakona o Specijalizovanim većima odmah pošalju skupštinskim komisijama, odnosno da se ne poštuje rok od 72 sata između dva čitanja. Komisije su potom, u par minuta, brže nego što bi to uradili serveri veštačke inteligencije hitno razmotrile, odobrile predlog izmena posle čega je on vraćen pred poslanike u plenarnu salu.
Izmene su zatim, par minuta pre ponoći usvojene pa se prešlo na glasanje o predsedniku koje je završeno a glasovi prebrojani posle isteka ustavnog roka.
Kurti je tako završio posao, a pitanje da li činjenica da su probijeni svi rokovi ostavlja pravne posledice ostaje, na razglabanje, ekspertima kao i delu opozcije.
Noćas se već oglasio predsednik Ustavnog suda i profesor ustavnog prava Enver Hasani koji je je ocenio da činjenica da je glasanje završeno nekoliko minuta posle ponoći ne predstavlja ustavni problem, jer je sam postupak započet u okviru roka.
"Važno je da je proces počeo na vreme. Brojanje i proglašenje rezultata, čak i ako potraju nekoliko minuta nakon isteka roka, ne predstavljaju ustavno pitanje", izjavio je Hasani za "KosovaPress".
Otklanjajući sve dileme da tzv. kosovske institucije, ne daj bože, krše sopstvene propise, Hasni je ocenio da se "Skupština ne smatra raspuštenom samim istekom roka, jer je za raspuštanje potreban formalni dekret", te da je parlament "punopravnog mandata i bez ustavnih nedostataka".