Srbija i Balkan
Srbija među zemljama sa niskim cenzusom: Koliko glasova otvara vrata Skupštine Srbije
U našoj zemlji isti prag od tri odsto imaju liste na kojima je samo jedna stranka, ali i koalicije gde se udružilo nekoliko partija. U zavisnosti od izlaznosti za ulazak u parlament biće potrebno više od 96.000 glasova, a možda i 135.000
Da bi stranke i koalicije na parlamentarnim izborima 25. oktobra osvojile mesta u Skupštini Srbije moraju da pređu cenzus od tri odsto. Ovo pravilo ne važi za partije manjina, na koje se primenjuje tzv. prirodni prag.
U zavisnosti od izlaznosti, odnosno broja važećih lista, dobija se odgovor na pitanje koliko će biti potrebno glasova za jedno poslaničko mesto. U naš birački spisak upisano je oko 6,44 miliona ljudi.
Ukoliko bi izašlo 50 odsto ili oko 3,2 miliona ljudi i pod uslovom da svi listići budu važeći, za ulazak u parlament biće potrebno oko 96.000 glasova. Ukoliko bi izašlo 60 procenata ili 3,864 miliona ljudi, vrata Skupštine Srbije otvara skoro 116.000 birača. Na izlaznost od 65 odsto ili 4,186 miliona biće potrebno nešto preko 125.000 glasova. Ako bi pravo da glasa iskoristilo 70 odsto, što je oko 4,5 miliona ljudi, cenzus od tri odsto iznosio bi nešto preko 135.000 glasova.
U Srbiji je cenzus smanjen sa pet odsto na tri uoči parlamentarnih izbora 2020. godine. Broj glasova potreban za ulazak u skupštinu varira od zemlje do zemlje.
U Crnoj Gori je takođe tri procenta, kao i u Bosni i Hercegovini. U Austriji je cenzus četiri procenta, a i u Bugarskoj.
Turska ima najviši prag na svetu od sedam procenata od 2023. godine, a ranije je bio čak deset. U Izraelu je 3,25 odsto, a nekada je, za ulazak u Kneset, bio potreban samo procenat.
U Italiji je tri odsto za stranke, a deset odsto za koalicije. U Poljskoj je pet odsto za "solo igrače", a osam za koalicije. Za ulazak u Dumu u Rusiji je potrebno pet procenata, kao i u Slovačkoj, osim za koalicije koje čine dve do tri stranke kojima je potrebno sedam procenata, a za veća udruživanja deset. Prag od pet procenata važi i u Hrvatskoj i Mađarskoj (ali deset odsto treba za koalcije od dve stranke, a 15 za one preko tri), kao i u Rumuniji (osam i 10 odsto za koalicije). Strankama u Nemačkoj potrebno je takođe pet odsto birača ukoliko žele mesta u Bundestagu.
Kakva pravila važe za manjinske stranke
Za stranke i koalicije manjina na izborima važi takozvani "prirodni prag" (matematička vrednost jednog mandata u zavisnosti od izlaznosti odnosno broj glasova koji je potreban za jedno poslaničko mesto). Kada se po D'Ontovom sistemu izračuna koliko je glasova dovoljno za jedno poslaničko mesto, onda se na osnovu toga dele mesta manjinama. Do sada je to bilo oko 13.000 glasova za jedan mandat.
Takođe, glasovi manjina se uvećavaju množenjem sa 1,35 što je zakonsko rešenje kako bi im se olakšalo da uđu u parlament.
Na izborima učestvuje 18 lista, a devet ima status partija i koalicija manjina - Mađara, Bošnjaka, Rusa, Slovaka, Crnogoraca, Albanaca... Pojedine zemlje koriste pravilo "prirodnog praga" za sve učesnike bez obzira da li predstavljaju manjinu ili većinu.
Live
