Predsednik SNSD-a Milorad Dodik poručio je da je cilj ofanzive hrvatskih snaga i takozvane Armije BiH na 13 zapadnokrajiških opština u septembru i oktobru 1995. godine bilo istrebljenje srpskog naroda i etničko čišćenje tog područja, ističući da ni posle 31 godine nema pravde za srpske žrtve.
"Prošla je 31 godina bola, 31 godina sećanja i 31 godina čekanja na pravdu. Ostaje pitanje da li će pravosuđe u BiH ikada dati odgovor zašto se ovaj predmet ne stavi u prioritet prioriteta, zašto su i do kada će srpske žrtve biti manje vredne, zašto je suza srpske majke manje vredna, zašto se zločinci slobodno šetaju i niko ne odgovara za masovne zločine i etnička čišćenja srpskog naroda", rekao je Dodik za Srnu povodom godišnjice progona kada su muslimansko-hrvatske snage, potpomognute dejstvima NATO-a, proterale više od 120.000 Srba iz 13 zapadno-krajiških opština i kada je ubijeno 2.214 civila i vojnika.
On je istakao da su se na srpski narod tada ustremile tri vojske, među kojima su bile i snage NATO-a, koje su, kako je naveo, pomagale napadačima bespilotnim letelicama i satelitima.
Dodik je rekao da 13 zapadnokrajiških opština predstavljaju trajno svedočanstvo stradanja, ugašenih života, razorenih domova i prekinutih sudbina. Za Srbe koji su tamo rođeni, zapadna Krajina nije bila samo geografski pojam, već dom, ognjište i zemlja njihovih predaka.
"Tih dana, kolone ljudi nisu nosile samo zavežljaje, već vekovno trajanje, sećanje i uspomene na pretke koji su tu istu zemlju branili i čuvali, i tihi vapaj koji se nije čuo od buke topova. Kuće su ostale same, vrata su ostala otvorena, a putevi kojima se koračalo vekovima odjednom su postali staze bez povratka koje su vodile daleko od ognjišta, od doma", naveo je Dodik.
Podsetio je da su sličnu sudbinu nešto kasnije doživeli i sarajevski Srbi, koji su tokom zime napustili svoje domove i krenuli u neizvesnost.
"Još jedan egzodus, još jedno etničko čišćenje zadesilo je srpski narod za koje ti isti koji su ih proterali kažu da su agresori, zločinci i lepe nam svakakve etikete", istakao je Dodik.
Poručio je da je dužnost Republike Srpske i njenih institucija da čuvaju sećanje na žrtve, prenose istinu budućim generacijama i ne dozvole da stradanje srpskog naroda bude zaboravljeno.
"Sećanje na žrtve čuva dostojanstvo, neguje istinu i pomaže budućim generacijama da razumeju cenu mira i važnost slobode. Naše sećanje nije želja za osvetom, već obaveza da se zločin nikada ne opravda, da se žrtve nikada ne umanje i da se njihova patnja nikada ne izbriše iz istorije", rekao je Dodik.
On je poručio da srpski narod traži istinu, pravdu i dostojanstvo za nevino stradale, njihove porodice i buduće generacije.
"Zaborav nikada ne sme da nadvlada sećanje, jer kad god smo zaboravljali, zločini su se ponavljali i ponovo smo bili žrtve potomaka koljača i zločinaca", naglasio je Dodik, poručivši da se ne smeju ponoviti stradanja u Mrkonjić Gradu, Sarajevu, Podrinju, Brodu na Drini i Prebilovcima.
Prema podacima Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, tokom ofanzive ubijeno je 2.214 lica srpske nacionalnosti, a sa vekovnih ognjišta proterano je 120.000 Srba. Među ubijenima su 753 srpska civila, od kojih se 149 vode kao nestali, i 1.461 pripadnik Vojske Republike Srpske, od kojih se 79 još vode kao nestali.
Ofanzivom su bile obuhvaćene opštine Grahovo, Glamoč, Kupres, Šipovo, Srbobran, Jajce, Ripač, Drvar, Petrovac, Ključ, Krupa na Uni, Sanski Most i Mrkonjić Grad.
Na pravoslavnom groblju u Mrkonjić Gradu pronađena je masovna grobnica iz koje je ekshumirano 181 telo.
Danas će kod spomen-obeležja biti služen parastos i položeni venci i cveće.