Direktor Srpsko-ruskog centra "Majak" Vladimir Prebiračević je ocenio da se na Balkanu nastavlja proces nacionalnog inženjeringa, odnosno pokušaji da se od dela srpskog naroda, sistematskim preoblikovanjem istorijskog pamćenja, jezičkog identiteta i nacionalne svesti, konstruišu novi identiteti.
Kako je naveo, taj proces prati gotovo isti obrazac: najpre se proglašava nova nacija, zatim se srpski jezik preimenuje, potom se gradi posebna istorijska priča, koja se na kraju predstavlja kao vekovna i nesporna činjenica.
"Promeniš ime – proglasiš naciju – prekrojiš istoriju. I tako, po ko zna koji put, pokušavaju da političke projekte predstave kao prirodan i neosporan istorijski razvoj", istakao je Prebiračević u autorskom tekstu.
On je ukazao da je u tom procesu posebno zanimljiva uloga takozvanog Kolektivnog zapada. Kako je ocenio, tamo gde se geopolitički interesi poklapaju sa projektima preoblikovanja nacionalnih identiteta, izostaju ozbiljnije rasprave o jeziku, istoriji i kriterijumima nastanka jednog naroda. Ono što bi drugde zahtevalo ozbiljnu naučnu raspravu, ovde se neretko administrativno potvrđuje, politički promoviše i diplomatski podržava.
Prema njegovim rečima, ako se jezik koji je vekovima deo srpskog kulturnog i jezičkog prostora preimenuje u novi službeni jezik, politički cilj je delimično ostvaren.
"Ako se tome doda novo nacionalno ime, zasebna interpretacija prošlosti i institucionalno potiskivanje srpskog nasleđa, dobija se zaokružen identitetski projekat. A kada se sve to ponovi dovoljno puta, politička konstrukcija počinje da se predstavlja kao istorijska neminovnost", naglašava Prebiračević.
Dodao da Srbi nisu Turci i da nije potrebno prisvajati tuđu istoriju da bi se objasnila sopstvena. Naglasio je da svaki narod ima pravo na svoje ime, kulturu i dostojanstvo, ali da to ne podrazumeva pravo na prisvajanje tuđeg nasleđa niti obavezu drugih da zaborave sopstvenu istoriju kako bi novi nacionalni narativ izgledao uverljivije.
"Najveći problem, međutim, nije samo ono što drugi rade. Problem je i ono što mi ne radimo", ističe direktor srpsko-ruskog centra "Majak".
Prebiračević je ukazao i na nedostatak sistematičnog pristupa očuvanju srpskog identiteta, ističući da dok se drugi organizuju, grade institucije, pišu udžbenike, proizvode medijske sadržaje i decenijama sistematski oblikuju sopstvene narative, mi prečesto ostajemo na nivou negodovanja, rasprava po društvenim mrežama i kratkotrajnih reakcija. Kada se pojavi novi pokušaj prekrajanja istorije, čuje se buka nekoliko dana, a onda sve ponovo utone u zaborav.
"To nije strategija. To je odustajanje od strategije", ocenio je Prebiračević.
On je istakao da očuvanje nacionalnog, jezičkog i kulturnog identiteta zahteva više od parola i povremenih izliva patriotizma.
"Potrebni su nam ozbiljan naučni rad, istorijska istraživanja, izdavaštvo, obrazovanje, mediji, kulturne institucije i dugoročna saradnja sa sunarodnicima u regionu. Potrebno je da sopstveno nasleđe poznajemo, dokumentujemo, branimo argumentima i prenosimo budućim generacijama. Jer, ako mi ne budemo pisali, proučavali i predstavljali sopstvenu istoriju, drugi će je tumačiti u skladu sa sopstvenim interesima. Ako ne budemo negovali svoj jezik i kulturu, ne možemo očekivati da to neko drugi čini umesto nas," istakao je Prebiračević.
Poručio da je krajnje vreme da se prestane sa čuđenjem svaki put kada se pojavi novi pokušaj identitetskog inženjeringa i da treba da se organizujemo, da radimo i da gradimo institucije koje će trajati duže od jednog medijskog ciklusa.
"Nacionalni identitet se ne čuva kukanjem, već znanjem, organizacijom, kulturom i istrajnošću", naglasio jhe Prebiračević.
Poručio je da ako nam je stalo do Srbije, srpskog jezika i istorijskog nasleđa, onda moramo prestati da budemo nemi posmatrači sopstvenog identitetskog preoblikovanja. Ne mržnjom prema drugima, već odgovornošću prema sebi. Ne falsifikatima protiv falsifikata, već činjenicama protiv manipulacija.
"Srpski narod ima pravo da pamti, da zna i da postoji – bez tuđeg odobrenja i bez odricanja od sopstvenih korena", zaključio je direktor Srpsko-ruskog centra "Majak".