Srbija i Balkan
I obraz i čast za briselsku maglu: Papreno skup evropski put Crne Gore
Svaki peti turista u Crnoj Gori poslednjih godina bio je iz Rusije, pitanje je koliko će njih odlučiti da stoje u redovima ispred crnogorske ambasade u Moskvi i čekaju vizu. Sa druge strane, turisti iz Nemačke, Engleske, Luksemburga, Švedske, Danske i Norveške i ne pokazuju veliko interesovanje za letovanje u Crnoj Gori, njima su Hrvatska i Španija mnogo bliže, a i sa čim će Crnogorci pred tako zahtevne goste
Crna Gora prekjuče je, na putu bez alternative, zatvorila tri poglavlja u pregovorima za pristupanje Evropskoj uniji što je u Podgorici ocenjeno kao veliki uspeh tamošnjih vlasti. Zauzvrat, na putu usklađivanja sa spoljnom politikom Brisela, odlukom Vlade u Podgorici, građani Rusije, Belorusije i Turske, već od 1. novembra u Crnu Goru moći će samo sa – vizama.
Ekspresno, iz Moskve je stigao odgovor da će Rusija postupiti recipročno, pa će državljani Crne Gore od 1. novembra za ulazak u Rusiju morati da izvade vize, a sličan odgovor, shodno diplomatskim uzusima, očekuje se i od Belorusije i Turske.
Ceh ovog uspeha Crne Gore, odnosno račun za zatvaranje tri pregovaračka poglavlja, od kojih se jedno odnosi na veoma važno pitanje statistike, odnosno, ceh za usklađivanje spoljne politike sa Briselom i uvođenje viza Rusima, platiće prvo izdavaoci apartmana i hotelskih soba na primorju koji će se već od maja suočiti sa svojom neveselom statistikom usklađenom sa standardima EU.
Naime, podaci crnogorskog zavoda za statistiku kažu da je u Crnoj Gori tokom 2024. godine ostvareno 15,5 miliona noćenja te da su od tog broja 18,3 posto bili gosti iz Rusije! Prevedeno na crnogorski, svaki peti gost bio je iz Rusije. Prošle godine, Crna Gora zabeležila je 15,4 miliona noćenja, od toga 16,4 procenta bili su Rusi. Dve godine ranije, 2023. Crnu Goru posetilo je četvrt miliona gostiju iz Rusije.
Sa tri zatvorena pregovaračka poglavlja u džepu, izdavaoci apartmana u Crnoj Gori, moraće već od aprila, maja iduće godine da se obrate gostima sa Zapada, pošto će od četvrt miliona Rusa, određeni broj verovatno odustati od stajanja u redovima ispred ambasade Crne Gore u Moskvi i čekanja za vizu.
A što se tiče pomenutih gostiju sa Zapada i njihovog interesovanja za Crnu Goru, statistika je i tu neumoljiva.
Prošle, 2025. godine udeo gostiju iz Nemačke, recimo, bio je 4,6 posto, iz Velike Britanije 4,1, iz Ukrajine – 4,3 posto. Francuza, Švajcaraca, Belgijanaca, Danaca, Norvežana, te Šveđana i Luksemburžana, bilo je toliko da ih statistika nije ni registrovala u nekim značajnijim brojevima.
Biće zanimljivo videti kako će tek proći vlasnici brojnih restorana od Ulcinja do Herceg Novog, jer su Rusi, godinama važili za goste koji su znali i da zasednu i da potroše i to, često, nemilice.
I dok će račun za uvođenje viza Rusima stići ako ne u februaru, za Dane mimoze, onda svakako u maju i junu iduće godine, a tek u julu i avgustu, za očekivane benefite od zatvaranja tri pregovaračka poglavlja i ulaska u EU, za benefite uvođenja viza Rusima, moraće da se čeka, ako oni ikada i stignu.
Naime, u Briselu već godinama vlada popriličan skepticizam povodom proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, ako neka od njih bude primljena, verovatno će biti članice "drugog reda", bez prava glasa, itd, itd. A i briselski fondovi, odakle većina para ide za Ukrajinu koja je sada prioritet, jer valja odbraniti evropsku demokratiju od Rusije, sve su tanji i tanji.
Da li su u Podgorici uvođenjem viza Rusima napravili račun bez krčmara, odnosno da li su 250.000 ruskih turista prodali za maglu iz Brisela, znaće se veoma brzo. Veoma interesantno, u Podgorici ovih dana, u kontekstu zatvaranja tri pregovaračka poglavlja, u provladinim medijima nema ni pomena od poglavlja 31. o bezbednosnim i odbrambenim pitanjima koje su odavno blokirali Hrvati. Da se ne kvari slavlje.
Uz manjak u državnoj kasi od turističkih taksi, uz manjak evra u džepovima izdavaoca apartmana po primorju, koji će biti ekvivalentan broju Rusa koji odustanu od stajanja u redovima ispred ambasade Crne Gore u Moskvi, crnogorski budžet čeka, na evropskom putu još jedan trošak.
On se odnosi na zahtev Hrvatske da Crna Gora na pomenutom evropskom putu, prihvati da isplati odštetu logorašima iz Morinja, koja svakako neće biti mala. Da li će evropski grantovi, povoljni krediti, te očekivana bespovratna sredstva biti dovoljni da nadoknade i ove izdatke koji čekaju državnu kasu, ostaje da se vidi.
Osim statistički merljivih izdataka na putu ka Evropi, Crnu Goru čeka i šteta koja se ne da izraziti u evrima, dolarima, već se ona meri obrazom, čašću, dostojanstvom jednog naroda...
Jer, da bi zatvorili, poglavlje 31, recimo, moraće Hrvatima da predaju školski brod "Jadran", koji je, podsetimo, "simbol vekovne pomorske tradicije Crne Gore", moraće "procesuiraju" svoje "ratne zločince" i to pod budnim okom Hrvata, moraće da "izvrše povraćaj imovine Hrvatima u Crnoj Gori", moraće da priznaju i da je dobrotska čipka deo hrvatskog kulturnog nasleđa, moraće da promene ime bazena u Kotoru, a o 2,7 milijardi evra "otete" vojne opreme, zahtev koji je pre neki dan u Podgorici pred zabezeknutim domaćinima izneo hrvatski ministar Gordan Grlić Radman, a onda i ponovio u Briselu, da i ne govorimo.
I, sve ovo pod uslovom, da se pomenuti Grlić Radman u međuvremenu ne priseti i crnogorskoj vladi ne isporuči još neki zahtev. Jer, "Jadran" je samo, kako je rečeno, vrh ledenog brega. A u Podgorici, kako koji zahtev iz Zagreba stiže, sve više saginju glavu.
Na konto ovih, u evrima i dolarima nemerljivih šteta već učinjenih na evropskom putu, svakako ide i činjenica da je Crna Gora među prvima, još 2022. uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Te da je nedavno Skupština te države odlučila da pošalje crnogorske vojnike kao potporu NATO-u i Ukrajini u ratu protiv Rusije. Nikada u istoriji, do sada, crnogorski vojnik nije išao na istočni front da učestvuje u ratu protiv Rusije, a sada je otišao.
Iz crnogorskog Ministarstva odbrane još 2023. godine saopšteno je da je Crna Gora do tada u sedam navrata poslala Ukrajini humanitarnu pomoć kao i vojnu opremu, municiju i naoružanje vredno 10 miliona evra. Na spisku su se pored 226 Strela 2M, 8.036 granata kalibra 57mm, delova za helikoptere Mi-8, nevođenih raketnih zrna kalibra 57 mm, 7.000 suvih dnevnih obroka, 500 šlemova, našli i 600 minobacačkih mina kalibra 60 i 82mm, 7.000 granata kalibra 76,2mm, kao i 2,3 miliona metaka kalibra 7,62 mm za automatske puške.
Književnik iz Podgorice Milutin Mićović pre neku godinu je, posle jedne od najava će Crna Gora obučavati ukrajinske vojnike za rat protiv Rusije, za RT Balkan izjavio da je "Crna Gora, ulaskom u NATO, pristala da radi protiv svoje istorije, protiv svog slobodarskog karaktera, i protiv svog naroda".
Na drugoj strani, u kontekstu paprene cene koju Crna Gora plaća na evropskom putu, našao se i jedan teniski reket. Objašnjavajući zašto je papi poklonio sportski rekvizit crnogorski predsednik Jakov Milatović, uz opasku da je "papa i čovek i zaljubljenik u tenis", dao je sebi za slobodu da izjavi i kako "Vatikan može da pomogne u tom smislu, možda čak i u kontekstu bilateralnih odnosa sa Hrvatskom".
A, da podsetimo, od Hrvata i od poglavlja 31 direktno zavisi dalji evropsku put Crne Gore, pa ako na tom putu može da pomogne i papa, zašto to ne iskoristiti. Dakle, da papa moli Hrvate da puste Crnogorce u EU!?!
Njegoš, "Gorski vijenac", čast i bruka, ovog puta stavljeni su ad akta, ne važe dok Crna Gora ne pristupi EU bez obzira na paprenu cenu.
I, dok je na evropskom putu Crne Gore za sada mnogo magle, velika cena je već plaćena, ostaje otvoreno pitanje i šta ako jednog dana Crnogorci zaista pristupe Briselu. I, ako Srbi preko Dobrakova i Jabuke budu ulazili u EU ali sa pasošima, otiskom prsta, i možda i sa vizama, jer ko zna kakve će zahteve Zagreb i Brisel u međuvremenu ispostaviti.
Srpskih turista bilo je prethodnih godina i decenija u Crnoj Gori skoro pa četvrtina, ili više od toga. Dakle, svaki drugi turista u Crnoj Gori bio je poslednjih godina ili iz Rusije ili iz Srbije. Šta ako njihov broj drastično padne, može li Crna Gora živeti od briselske magle i tri zatvorena poglavlja? Naročito izdavaoci apartmana po crnogorskom primorju.
Live
