Srbija je dočekala Međunarodni dan maternjeg jezika 21. februar, bez Saveta za srpski jezik na čije se osnivanje vlada obavezala odmah po usvajanju Zakona o upotrebi srpskog jezika i očuvanju ćiriličnog pisma. Od tada je prošlo godinu dana.
Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU, za RT Balkan kaže da je to kašnjenje slika i prilika neuređene jezičke situacije koja je prisutna decenijama.
"Ministarstvo kulture pokrenulo je procedure da se Savet za srpski jezik formira, očekujem da će se to desiti brzo. Malo kasnimo, ali tako je to kod nas, niko ne misli da ima bilo kakve obaveze u vezi sa odnosom prema srpskom jeziku. Nisam zapazio ni neke promene od kada se zakon primenjuje, eventualno u poslovnoj sferi, jer su određene firme prešle na ćirilicu, ali ne mogu reći da sam zadovoljan", rekao je Tanasić.
Nezadovoljan je, kako kaže, pre svega rešenjem statusa maternjeg pisma, ćirilice.
"Ostalo je veliko neuređeno polje da zakon ne obavezuje da se koristi ćirilica, već samo podstiče na to. Takođe, treba povećati broj časova srpskog jezika u školama, jer je fond časova maternjeg jezika duplo manji kod nas nego u zemljama Evrope", objašnjava predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.
Naš odnos prema nacionalnom jeziku kao delu nacionalne kulture i identiteta i posledice tog nemara, kako dodaje Tanasić, vide se i na primeru slabe zainteresovanosti mladih za upis na smer Srpski jezik i književnost. Prošle godine za upis je bilo zainteresovano tek 47 svršenih srednjoškolaca na 100 slobodnih mesta.
Milo Lompar, istoričar književnosti, esejista i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za RT Balkan ističe da je ćirilica i dalje u stanju hibernacije.
"Ćirilica jedva preživljava usled mera koje se donose, ali se onda ne sprovode", kaže Lompar.
Potiranje ćiriličnog pisma u Crnoj Gori
Da situacija nije povoljnija ni u Crnoj Gori ukazuje književnik Budimir Dubak, navodeći da se potiranje ćirilice i čitave jedne civilizacije, kao i davanje prednosti latinici vide u izdavaštvu, u školama, na auto-putevima...
"Kao pisac i čovek koji je preživeo dramu sa srpskim jezikom i izbacivanjem njegovog naziva iz službene upotrebe, mogu da kažem da je ćirilica ovde nepoželjna, da se nadležni organi maltene mole da uvažavaju Ustav i da to čine uz veliki napor", poručio je Dubak. On je naveo i primere koje smatra spornim: reizdanja Miroslavljevog jevanđelja, Njegoša, Vuka Karadžića ne mogu se naći na ćirilici, deca u školama uče na lingvistički nepostojećem crnogorskom jeziku, ako želite ličnu kartu na ćirilici morate da naglasite, na novom auto-putu Podgorica-Kolašin nema ćiriličnih tabli.
Ćirilica uporište nacionalnog identiteta
Ćirilica, matično pismo prema novom Zakonu o upotrebi srpskog jezika i očuvanju ćiriličnog pisma, predstavlja uporište nacionalnog identiteta. Obavezno se upotrebljava u radu državnih organa, organa autonomnih pokrajina, gradova i opština, ustanova, privrednih društava i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja, u radu javnih preduzeća i javnih službi, kao i u radu drugih organizacija kad vrše poslove utvrđene zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisama.
Preduzeća koje se odluče da koriste ćiriličko pismo u svom radu, mogu da dobiju poreske i druge administrativne olakšice.
U obrazovno-vaspitnom radu, predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje ostvaruju se na srpskom jeziku i na ćiriličkom pismu, u skladu sa zakonima u oblasti obrazovanja.
Vlada osniva Savet za srpski jezik, koji bi trebalo da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika u javnom životu i sprovođenja mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma, kao matičnog pisma i daje preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja.
Savet se obrazuje na predlog ministarstva nadležnog za kulturu.
Predviđene kazne za one koji krše odredbe zakona kreću se od 15.000 do 500.000 dinara.