RT Balkan analiza: Šmit promoviše odluku Haškog tribunala o genocidu, a ne istinu

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit nametnuo je izmenu Zakona o Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari, kojom će biti moguće da se novac koji je deponovan za ukop nastradalih u Srebrenici koristiti i za, kako je naveo, "promovisanje istine o genocidu".

Izmenama zakona koje na prvi pogled ne ulaze u nadležnosti entiteta – mada to zapravo nije tako – Šmit pokušava da navikne javnost u celoj BiH, a time i u RS, da je on konačni arbitar koji može da nameće zakone i da stvara preduslove da udari snažno na nadležnosti Republike Srpske, smatra profesor geopolitike Srđan Perišić. 

On podseća da je Zakon o memorijalnom centru Srebrenica-Potočari takođe nametnut 2007. godine od strane Kristijana Šilinga, tadašnjeg visokog predstavnika. 

"Sve zakone o pitanju Srebrenice, memorijalnog centra i mezarja, niko nije donosio na nivou BiH, niti na nivou entiteta. Svi ti zakoni, naročito onaj iz 2007. i odluka iz 2013, kao i odluka iz 2000. godine su nametnuti od strane tadašnjih visokih predstavnika", kaže Perišić.

Ističe da Šmit ima čvrstu podršku Zapada i da je njegova svrha postojanja Republika Srpska, a ne Federacija i odnosi u njoj.

"On se bavi disciplinovanjem RS i nametanjem zakona koji će nju da onemogućuju. On nastoji da manjim izmenama u Federaciji, ali i nametanjem zakona na nivou BiH, pripremi teren da udari sa nekim zakonima koji će značajno oštetiti RS i njenu ustavnu i zakonsku poziciju u BiH", objašnjava sagovornik za RT Balkan. 

Promovisanje odluke Haškog tribunala, a ne istine 

Odluka kojom se predviđa da će donatorska sredstva moći da se iskoriste za "promovisanje istine o genocidu", predstavlja dobru vest, kaže profesor Nenad Kecmanovića. On objašnjava da bi to značilo da je Kristijan Šmit zaključio da je "krivično sankcionisanje kritičkog preispitivanja ratnih događaja u Srebrenici, ipak notorna glupost". 

Nažalost, dodaje Kecmanović, "ili se Šmit krivo izrazio ili je loše preveden". 

"Gotovo sam siguran da je on u stvari hteo da kaže 'promovisanje odluke Haškog tribunala o genocidu', a ne "promovisanje istine o genocidu'. Presuda nije isto što i istina. Istina ima veći autoritet od presude. Presudu donosi tročlano veće pravnika, a istinom se bavi nauka", objašnjava naš sagovornik.

Ako hoće da promoviše istinu bio bi obavezan da se izvini javnosti što je prethodno doneo zakon o verbalnom deliktu, dodaje profesor Kecmanović i navodi da šta god da je Šmit odlučio, učinio je to na osnovu diktatorskih bonskih ovlašćenja koje je osporila ekspertska Venecijanska komisija.

"Republika Srpska ne bi zvanično trebalo da se određuje prema potezima gospodina Šmita jer on nije visoki predstavnik UN, nego privatno lice sa prijavom boravka u Sarajevu", zaključuje Kecmanović. 

Zapad "instalirao" predstavnika 

U Šmitovoj odluci da nametne izmene Zakona, on se poziva na Aneks 10 Dejtonskog sporazuma i na bonska ovlašćenja iz 1997. godine, iako "nigde ne stoji da on ima pravo da menja politički i pravni sistem BiH", tvrdi i Perišić. 

Problem je u tome, objašnjava, što je Zapad "instalirao" visokog predstavnika, a ne priznaju ga velike sile poput Rusije i Kine, kao ni sama Republika Srpska. 

"On se još uvek nije ispoljio u punom kapacitetu, on je nepriznati visoki predstavnik, ali Bošnjaci očekuju od njega da deluje i da nameće zakone koji će direktno ugrožavati RS. I on je to najavio povodom proslave 9. januara, Dana RS, da će delovati", podseća Perišić.

Na opaske da su neki članovi Evropskog parlamenta ranije kritikovali Šmita kada je menjao izborne zakone, jer je, navodno, previše podržao HDZ i hrvatsku politiku u Federaciji, Perišić primećuje da je verovatno "reagovao bošnjački lobi" i da Šmit pokušava da ih "primiri" preko današnjih izmena zakona. 

Perišić ističe da u odluci stoji da će se izmene Zakona primenjivati dok Parlamentarna skupština BiH ne usvoji te izmene, "a neće ih nikad usvojiti".