RT Balkan istražuje: Šta smena u vrhu misije KFOR donosi Srbima na KiM

Drugi mandat turskog general-majora Ozkana Ulutaša na čelu KFOR-a je završen, a komandu nad međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji juče, 14. oktobra, preuzeo je italijanski general-major Roberto Vergori. Šta Srbima na Kosovu i Metohiji donosi dolazak italijanskog generala na čelo KFOR-a i da li ima prostora za (makar umereni) optimizam?

Srbe hapse i prebijaju, a Kfor tvrdi: Italijanski karabinjeri redovno patroliraju Severnom Mitrovicom

Valjalo bi naglasiti da Ulutaš odlazi sa čela KFOR-a u vrlo osetljivom trenutku: bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji je narušena, a istovremeno se pominje optimizacija snaga KFOR-a u južnoj srpskoj pokrajini, što se tumači u kontekstu izjave ministra odbrane SAD Pita Hegseta da bi do 6. novembra trebalo predstaviti najmanje četiri varijante za moguće smanjenje američkog vojnog prisustva u Evropi.

Dosadašnji komandant KFOR-a Ozkan Ulutaš izdvaja se po tome što je bio prvi turski oficir koji je komandovao KFOR-om, ali i jedini komandant koji je obavljao tu funkciju u dva mandata. Period njegovog komandovanja ostaće upamćen po tome što je bezbednost kosmetskih Srba značajno ugrožena, a uticaj Turske značajno ojačan.

Priština je kupila turske dronove "bajraktare", turska državna kompanija KME potpisala je ugovor o izgradnji fabrike municije na KiM, pripadnici tzv. kosovsko-bezbednosnih snaga (KBS) obučavaju se na vojnim akademijama u Turskoj, dok su Priština i Ankara potpisale sporazum o vojno-ekonomskoj saradnji, koji predviđa da Vlada Turske obezbedi Prištini 200 miliona turskih lira ili nešto manje od četiri miliona evra za jačanje kapaciteta tzv. KBS.

S druge strane, upravo je Ulutaš najavljivao postepenu optimizaciju broja, rasporeda i angažovanja pripadnika KFOR-a na terenu, uključujući i povlačenje italijanskih karabinjera sa glavnog mosta na Ibru koji spaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, a tokom njegovog mandata KFOR je započeo i postepeno uključivanje pripadnika tzv. kosovske policije u bezbednosnu strukturu KFOR-a kod manastira Visoki Dečani.

Tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovo je, između ostalog, pomenuo i u pismu koje je uputio generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu, a ranije, povodom toga što je Ankara isporučila lažnoj državi naoružanje i vojnu opremu, Vučić je rekao da je sasvim jasno da ta članica NATO ne želi stabilnost Zapadnog Balkana i da ponovo sanja obnovu Otomanske imperije. 

Dolazak general-majora Roberta Vergorija na mesto komandanta KFOR-a, kako ocenjuje karijerni diplomata Zoran Milivojević, predstavlja bolju okolnost za Srbe na AP KiM, jer je prethodni komandant, turski general, projektovao politiku svoje države na AP KiM i imao razumevanja za interese prištinske strane, dodajući da dolazak italijanskog generala može pozitivno da utiče na bezbednosnu situaciju na terenu.

Kako je naveo, Italija prepoznaje i promenu odnosa snaga u okviru samog NATO-a koji imenuje komandanta, ali i prepoznaje uticaj američke strane koja se sve više interesuje za ovaj region i više uvažava srpski faktor u projekciji svojih budućih interesa u regionu.

"Garanti bezbednosti": Zašto NATO i KFOR ne zanima vezivanje Srbina Nenada Raškovića za drvo?

"Američka strana je izrazila nezadovoljstvo prema prištinskoj strani i politici koju sprovodi Aljbin Kurti. U toj projekciji interesa, italijanski general je bliži onome što Amerika vidi u ovom prostoru, i tu se ponavlja nešto što su oni već učinili u slučaju BiH, gde su za visokog predstavnika predlagali Italijana. Amerika se u svojoj projekciji interesa više oslanja na Italiju nego na Nemačku, Veliku Britaniju i neke druge", objasnio je Milivojević za Tanjug, istakavši da je italijanski general na mestu komandanta KFOR-a bolja pozicija za Srbe zato što će biti manje izražen interes koji se kosi sa interesima srpske države i srpskog naroda kada je reč o AP KiM, napomenuvši da su Italijani ti koji su štitili srpske interese u slučaju Visokih Dečana i mosta na Ibru.

Zvanični Beograd, istakao je Milivojević, lakše će moći da razgovara sa italijanskim komandantom. Na pitanje koliko promena na čelu ove misije može da utiče na bezbednosnu situaciju na terenu, Milivojević je ocenio da ova promena komandanta KFOR-a može značajno da utiče na bezbednosnu situaciju na AP KiM, kao i da se dolazak italijanskog generala može posmatrati i kao prilika da se pitanje bezbednosti Srba ponovo stavi u prvi plan NATO-a zato što je Vergori glavni koji odlučuje po svim pitanjima, kao što je pitanje otvaranje mosta na Ibru.

Istoričar i analitičar Srđan Graovac ocenjuje za RT Balkan da je svakako povoljnije to što na čelu KFOR nije oficir iz Turske, jer je Turska jedna od glavnih zemalja kada je u pitanju naoružavanje Albanaca. 

"Turska svoju moć na Balkanu projektuje preko Albanaca i albanskog faktora, a tu postoje istorijske i tradicionalne veze. Turska se oslanja na albanski faktor vekovima kada je u pitanju njihova politika na ovim prostorima. S obzirom na neosmanističke težnje, Turci su igrali ključnu ulogu i u podršci i u naoružavanju Albanaca", istakao je Graovac. 

Podsetimo, nakon što je preuzeo družnost, general Roberto Vergori je posetio manastir Gračanicu, zajedno sa komandantom Savezničke komande združenih snaga NATO-a u Napulju, admiralom Džordžom M. Vikofom.

Vergori je tokom svoje karijere više puta bio angažovan u međunarodnim misijama, između ostalog, na KiM, u Severnoj Makedoniji, Avganistanu, Libanu i Libiji. U oktobru 2021. godine preuzeo je komandu nad Padobranskom brigadom "Folgore" čiji su pripadnici bili angažovani u misiji Kfora na KiM, između ostalog i na zaštiti manastira Visoki Dečani.

Srpska lista na sastanku sa UNMIK-om: Nad Srbima se sprovodi kontinuirana institucionalna represija

Ipak, Graovac napominje da izbor Italijana, koji je čuvao manastir Visoki Dečani, neće dramatično promeniti situaciju, bez obzira na njegove lične sentimente zbog toga što će on postupati po komandi viših instanci, jer je on pre svega oficir. 

"Jasan je stav i jasna je politika NATO-a na Kosovu i Metohiji. U svakom slučaju, za nas je i to pozitivna vest, jer nećemo imati nekoga ko će otvoreno i jasno podržavati albanski faktor i velikoalbanske težnje na KiM", zaključio je Graovac. 

Vergori je posetio Gračanicu, ocenjuje Graovac, očigledno je i vezan za Srpsku pravoslavnu crkvu, a postoji i tradicija italijanskog čuvanja srpskih pravoslavnih svetinja na KiM.