Bondstil im i Meka i Medina: Koliko je realan zahtev Kurtija da dobije stalnu američku bazu

Kada je pre godinu i po dana, na talasu Trampove nove politike, potpredsednik SAD Džej Di Vens na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu pomenuo da bi Sjedinjene Države mogle da krenu u veliko povlačenje trupa iz Evrope, na Kosovu i Metohiji, u aparatu lažne države, nastala je prava pometnja.

Prištinska vlast je tada žestoko pogođena objavom da obustava američke pomoći obuhvata i 18 projekata USAID-a u lažnoj državi, ukupne vrednosti oko 162 miliona dolara. Takođe, najava velikog povlačenja američke vojske iz Evrope, shodno tome i iz Bondstila, procenjeno je, bila bi udarac od koga bi se lažna država teško oporavila.

Priština o Bondstilu: Počinju razgovori sa SAD da postane stalna vojna baza

Godinu i po kasnije, verovatno u nameri da predupredi takve stresne situacije i vektore američkog uticaja na Kosovu da zacementiraju zauvek, Kurtijeva vlast je ponovo u velikoj ofanzivi čiji je cilj da Bondstil postane – stalna američka baza u srcu lažne države. Jer, za proteklih 27 godina, vlastodršci u Prištini dovođeni su do nervnog sloma, ne jednom, nego dva ili tri puta, najavama da bi Amerikanci mogli da dignu ruke od Bondstila.

Posle izjave Aljbina Kurtija od pre desetak dana da je sa američkim senatorima razgovarao o tom zahtevu, te njihove izjave da bi to pitanje "trebalo ozbiljno razmotriti", javio se i kosovski tzv. ministar odbrane Ejup Maćedonci koji je izjavio da će uskoro "početi razgovori između tzv. Kosova i Sjedinjenih Američkih Država o mogućnosti da kamp Bondstil postane stalna američka baza".

"Detalji će biti izneti nakon početka razgovora. Razgovori će uskoro početi. Dobili smo pozitivan odgovor američke strane da se o tome razgovara. Ništa još nije odlučeno, ali će se o tome diskutovati", rekao je Maćedonci za Teve 1.

Od leta 1999. godine kada je 94. inženjerijski građevinski bataljon američke vojske, zajedno za privatnom korporacijom "Kellogg, Brown and Root" kraj Uroševca podigao bazu ograđenu dva i po metra visokom ogradom, to mesto postalo je i srce i duša teritorije otete od države Srbije. Za Albance "druga Meka i Medina, Vatikan, temelj, simbol slobode, tačka oslonca, stožer mlade demokratije". "Kosovo" je Bondstil, Bondstil je "Kosovo", često se čulo u lažnoj državi.

Da li je nova inicijativa zaista Kurtijeva, ili je možda američka, a Kurti i Maćedonci su i ovoga puta poslužili samo kao držači megafona, ostaje da se vidi.

"Ne znam da li je to originalna ideja Kurtija i Maćedoncija, više mislim da su oni zvučnici nekog američkog izvora kako bi to doprlo do javnosti. Mislim da se Albanci mnogo ne pitaju, oni žele da u političkom smislu kapitalizuju jedno takvo rešenje i nameru SAD, ako je ona realna", kaže u razgovoru za RT Balkan general u penziji Mitar Kovač, nekadašnji načelnik Uprave za strategijsko planiranje Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Po njegovim rečima "nije sporno da Amerika odavno testira mnoge lokacije u Evropi, naročito na jugo-istoku za pomeranje svojih snaga iz centralnog dela kontinenta".

"Teritorija Kosova i Metohije odavno je od interesa za Sjedinjene Države, posebno posle agresije NATO. Bondstil jeste bio baza NATO, ali, skoro isključivo to je baza SAD, odnosno američkog vojnog kontigenta. Rekao bih da SAD testiraju rešenja i posle NATO-a jer, nije Amerika sigurna da li će NATO preživeti uopšte, a kamoli ovakav kakav je danas. SAD žele da zadrže snage u Evropi i sa NATO-om i bez NATO-a i u tom kontekstu istočno-evropske zemlje, naročito Poljska jesu od posebnog interesa, a na jugo-istoku pored Albanije i Kosovo", kaže general Kovač.

Za našeg sagovornika, u sadašnjem odnosu snaga u svetu, u kontekstu svetskih promena, sasvim je, zašto da ne, legitimno i veliko političko pitanje za SAD – da li ostati sa bazom u okviru Kosova, ili u okviru Srbije.

"Srbija ima legitimno pravo, ako se pokrene proces, da ona vodi pregovore sa SAD jer je to izvorno, i po međunarodnom pravu i dalje teritorija Republike Srbije. Ja govorim o pravoj adresi, ako to SAD zaista žele, pogotovu o duhu popravljanja političkih odnosa, i, bilo bi logično da o tome razgovaraju sa Srbijom", kaže general Kovač.

On je uveren da tačka Kosova, nije Sjedinjenim Državama bitna zbog nekakve lažne države, jer je "i Amerika svesna da će to Srbi jednom, pre ili kasnije vratiti", već Amerika na taj prostor gleda iz razloga geostrateškog pozicioniranja.

Profesor Ković: Iskušenja su mnogo veća nego bilo kad u istoriji, ali će Visoki Dečani opstati

"Nema važnije tačke u jugo-istočnoj Evropi, po mnogim ekspertima, od teritorija Kosova. Ovo, imajući u vidu vazdušni prostor, kopneni prostor, komunikacijske pravce koji sa mora idu u prostor Balkana i Crnomorski region. Upravo Crnomorski region, a tu u širem kontekstu gledam i Kavkaz i šire područje, od posebnog je interesa za Zapad, a posebno za Ameriku", reči su generala Kovača.

Područje Kosova i Metohije i širi prostor, poslednjih godina i decenija uveliko se "opremaju", sasvim je logičan zaključak za našeg sagovornika, za neke buduće geostrateške poteze.

"Odavno se to priprema, i čim se Amerika opredelila da pravi tri baze u Albaniji, i specijalnih snaga i vazduhoplovnu i pomorsku, to govori o  značaju ovog prostora. Tu je i auto-put koji ide i preko naše teritorije, preko KiM, i nastavlja u unutrašnjost Srbije preko Merdara ka Nišu i dalje u svim pravcima, ka Bugarskoj, ka Crnomorskom regionu, ka Rumuniji", kaže Kovač.

Naš izbor

Sever bez sirene za uzbunu: Kosovo – najskuplja srpska reč, ili kako smo došli ovde gde jesmo

On je uveren da je to deo jedinstvenog plana, ali, to ne znači da promenom strategije SAD i pronalaženjem rešenja sa Ruskom Federacijom neće doći do promene njihovog odnosa prema Balkanu ako to postane interesna sfera, u dogovoru sa SAD, od strane Ruske Federacije.   

"Prirodno bi bilo da Amerika nakon zahlađenja odnosa i sa Nemačkom, ne izađe u susret ofanzivnim namerama Berlina, da se širi na Istok ili ka Bliskom istoku. Tako nešto Americi ne treba i možda bi radije videla snage ili politički uticaj Rusije na Balkanu, nego nemački uticaj", smatra Kovač.

Kurtijev ministar Maćedonci u izjavi o bazi Bondstil pomenuo je i izvesne finansijske aranžmane, uključivanje Prištine u "sufinansiranje" projekta, pa ostaje pitanje koliko je slabašna ekonomije lažne države uopšte u stanju da se uključi u takav posao.

"Ne znam šta bi oni mogli tu da sufinansiraju, mogli bi jedino da im daju besplatnu struju, vodu, druge resurse. Priština nije u stanju da finansira i svoje elementarne potrebe, a kamoli da pomaže takvu bazu", kaže Kovač.

Inače, Kurtiju ovo nije prvi put da ultimativno od SAD traži da Bondstil pretvori u stalnu američku bazu. Taj zahtev iznet je i tokom posete premijera lažne države Vašingtonu 2022. godine, ali je profesor Univerziteta Kolumbija Dejvid Filips tada izjavio da bi "jedna od prvih stvari koje Tramp može da uradi" mogla da bude – "postepeno zatvaranje Bondstila".

Šta se u međuvremenu kod Trampa promenilo i koliko je zahtev Kurtija sada realan, odnosno da li će završiti u nekoj od fioka Pentagona, videće se veoma brzo.

Tiha faza povlačenja: Zašto Vašington želi KFOR van Kosmeta

Prethodno, 2011. godine, tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del izjavio je da će zbog visokih finansijskih troškova američka baza kraj Uroševca "uskoro biti zatvorena". Kamp je, dodao je ambasador "težak finansijski teret", a čitav prištinski establišment tada je, iz sveg glasa, zakukao, proradili su kuloari, lobisti, pa je baza pretekla.

Pored ostalog, Bondstil je ostao poznat i po tome što  je 2001. kroz ogradu visoku dva i po metra, iz najčuvanije baze u Evropi "pobegao" Fljorim Ejupi, Albanac osumnjičen da je u Lividacama kraj Podujeva sa 100 kilograma eksploziva digao u vazduh autobus "Niš ekspresa" i ubio 12 Srba. Ostalo je tajna kako su makaze kojima je Ejupi tada isekao žicu ograde, prošvercovane u tako čuvan prostor, da li u piti savijači ili u torti. Ali, begunac je uhapšen godinu dana kasnije u Tirani, a zatim i pravosnažno oslobođen, odnosno nagrađen za teroristički akt.