Predsednik Crne Gore Jakov Milatović svojski je iskritikovao poslanike parlamentarne većine u Skupštini Crne Gore i način na koji su 13. oktobra izglasali Zakon o dopuni Zakona o spomen-obeležjima i Zakon o dopunama Zakona o sportu, ali je ukaz o proglašenju dva zakona – ipak potpisao.
Iz Službe predsednika saopšteno je da su "oba zakona usvojena bez šire javne i stručne rasprave i bez dovoljno mogućnosti da se zainteresovana javnost upozna sa predloženim rešenjima". Predsednik je ukaze potpisao iako, kako je navela njegova služba – "takva praksa ne doprinosi transparentnosti ni kvalitetu zakonodavnog procesa".
I dok u dobrom delu crnogorske javnosti i dalje vlada muk povodom usvajanja dva zakona, još veći posle predsednikovih ukaza, sasvim je jasno da je Crna Gora na ovaj način, u stvari, otklonila poslednje prepreka i stvorila zakonske uslove za prihvatanje prva dva od niza uslova koje je Republika Hrvatska postavila kako bi odblokirala crnogorski put ka Evropskoj uniji.
Dopunama Zakona o spomen-obeležjima uvodi se mogućnost naknadne legalizacije već postavljenih spomen-obeležja, u stvari stvara se mogućnost da se retroaktivno, naknadno legalizuje spomen-ploča u mestu Morinj kraj Kotora otkrivena oktobra 2022. godine posvećena "velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku", a koja je postavljena mimo svih zakonskih okvira.
"Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku, ovde je bio logor, takozvani Centar Morinj (3.10.1991–18.8.1992) za zatočene hrvatske civile i branioce. Sećamo se zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su proživeli zatočeni. Da se nikada ne ponovi!", zapisano je na ploči u Morinju čije je očuvanje jedan od prvih uslova Hrvatske da odblokira put Crne Gore ka EU.
To što je deo crnogorske javnosti protiv ove ploče i posebno poruke, što je više puta traženo njeno uklanjanje, za parlamentarnu većinu u Skupštini Crne Gore nije bilo od posebnog značaja. I dopune Zakona o sportu imaju isti karakter. Njima se, na prvi pogled, propisuju "jedinstveni kriterijumi i postupak za određivanje naziva sportskih objekata u Crnoj Gori".
Na drugi pogled, i u suštini, stvaraju se preduslovi da Crna Gora, opet na zahtev Republike Hrvatske, a na evro putu, promeni ime bazena u Kotoru koji od 2021. nosi ime proslavljenog vaterpoliste Zorana Gopčevića. Hrvati, inače, Gopčevića koji je preminuo 2000. godine, optužuju da je bio čuvar u pomenutom Morinju gde ni jedan hrvatski građanin nije ubijen.
Građanima Crne Gore za utehu predsednik će, kako je saopšteno, "s posebnom pažnjom pratiti sprovođenje ovih zakona, očekujući od nadležnih institucija da svojim odlukama i postupcima obezbede puno poštovanje vladavine prava, institucionalnu odgovornost i transparentnost prema građanima".
Ne ulazeći u pitanja morala, časti, čojstva i junaštva, dostojanstva jedne nacije, čini se da su hrvatski uslovi vezani za Morinj i bazen u Kotoru lakši, jednostavniji, u odnosu na ono što Crnu Goru tek čeka.
Hrvati, podsećanja radi, od Crne Gore traže rešavanje pitanja morske granice na Prevlaci, ali pod hrvatskim uslovima, traže obeštećenje za hrvatske logoraše u Morinju, a bilo ih je, navodno, više od 300, traže procesuiranje ratnih zločina, uključujući i one po komandnoj odgovornosti, zahtevaju rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke kotorske... I na kraju, posebno bolno za crnogorsku javnost, traže vraćanje školskog broda "Jadran" koji je "simbol vekovne pomorske tradicije Crne Gore".
No, tu izgleda crnogorskim nevoljama na putu ka Briselu nije kraj.
Nekadašnji ministar pravde u 44. Vladi Crne Gore, Andrej Milović uputio je ovih dana Vladi Crne Gore, premijeru Milojku Spajiću te tamošnjoj javnosti otvoreno pismo u kome navodi da je "ulazak Crne Gore u Evropsku uniju do 2028. godine neizvestan zbog mogućih političkih prepreka u Francuskoj i Nemačkoj". Zatvaranje pregovaračkih poglavlja, čime se ovih dana Podgorica uveliko hvali, prema Miloviću, "ne garantuje podršku budućih vlasti tih država".
"Dok Crna Gora zatvara pregovaračka poglavlja, a premijer Spajić, sa svojom novopresađenom i istrimanom kosom, ushićeno broji zatvorena poglavlja, u jednoj od najuticajnijih evropskih država događaju se socio-ekonomski potresi koji ljuljaju celu Francusku i njene institucije. Francusku potresaju masovni protesti učenika, studenata i prosvetnih radnika zbog nedovoljnih ulaganja u obrazovanje, nedostatka nastavnog kadra i sve lošijih uslova školovanja. Protesti se šire, socijalno nezadovoljstvo raste, a parlamentarna kriza dodatno otežava pronalaženje rešenja, pogotovo oko usvajanja novog budžeta, što će izazvati nove političke potrese i još više zapaliti proteste širom zemlje. Sve se ovo događa svega nekoliko meseci pre predsedničkih izbora 2027. godine", naveo je Milović na mreži Iks.
Prema Miloviću, predsednički izbori u toj zemlji i odlazak aktuelnog predsednika Emanuela Makrona otvaraju pitanje budućeg političkog kursa te zemlje.
"Emanuel Makron odlazi, bez mogućnosti da se kandiduje za treći uzastopni mandat, a francuska politička scena duboko je podeljena. Na jednoj strani su Marin le Pen i Nacionalno okupljanje, na drugoj Žan-Lik Melanšon i radikalna levica, dok politički centar pokušava da pronađe naslednika Makronovog projekta. Nezavisno od ishoda predsedničkih izbora, ključno pitanje biće sposobnost francuskih institucija da obezbede tropetinski politički konsenzus za ulazak Crne Gore u izrazito polarizovanom društvu. A da i ne govorimo o ishodu potencijalnog francuskog referenduma o ulasku Crne Gore u EU, ukoliko to bude prvi izbor, a ne tropetinska podrška u parlamentu. Trenutno se ne zna šta je gore po Crnu Goru, u oba slučaja", naveo je Milović, upozoravajući i na izbore u Nemačkoj, na AfD i "Novu Nemačku", gde se Crnoj Gori "smeši isti scenario".
Milović je obraćajući se Spajiću i crnogorskoj javnosti na ovaj način podsetio na francusko zakonodavstvo prema kome je u toj zemlji potrebna kvalifikovana većina od tri petine poslanika u oba doma parlamenta kako bi se izbeglo obavezno referendumsko izjašnjavanje građana o prijemu novih članica u EU.
Još preciznije rečeno, postoje dva načina da Francuska prihvati prijem novih članica u EU, prvi je izjašnjavanje građana gde predsednik Francuske upućuje na referendum zakon kojim se odobrava ratifikacija ugovora o pristupanju nove članice EU. I drugi je odluka parlamenta: Narodna skupština (Assemblée nationale) i Senat moraju usvojiti istovetan predlog sa većinom od tri petine, čime se omogućava da se postupak nastavi bez referenduma, u skladu sa ustavnom procedurom.
Imajući sve ovo u vidu, sasvim je jasno koliko su crni oblaci koji Crnu Goru čekaju na EU putu i koji se nadvijaju nad ovom državom čija vlast spas za sve nevolje traži u Briselu. Spram ovog, ispada da je rešavanje hrvatskih uslova i preduslova lakši deo posla.
Samo da se sve ne završi kao u čuvenoj pesmici Branka Radičevića – "Ribarčeta san".
"Prskom voda u čun stiže – Ode sanak pusti!"