Muzej žrtava genocida u poslednje dve godine, zahvaljujući budžetu, ali i donacijama prikupljenim preko Fondacije Muzeja, otkupljuje veliki broj artefakata od ljudi čiji su voljeni prošli kroz pakao logora u Drugom svetskom ratu, naročito u NDH.
Oni u potrazi za dokumentima od stradanju u Jasenovcu i drugim ustaškim logorima, ipak, imaju ozbiljne konkurente – pripadnike različitih proustaških "udruga" koji krstare regionom, pišu "Novosti".
Te lovce na istorijsku građu plaća prevashodno proustaška emigracija iz Kanade i Australije, pošto su budžeti kojima te grupe raspolažu enormni, a cilj im je da se dokopaju dokaza o ustaškim zločinima i unište ih, kaže direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
"Za velike svote od vlasnika kupuju istorijsku građu da bi je sakrili ili, češće, uništili", rekao je on za "Novosti". "Ne štede pare, a ljudi im prodaju jer ne razumeju značaj građe, ili potomke prosto nije briga za sudbinu njihovih predaka. Krajnji cilj im je revizija istorije jer, ako nema dokaza, nema ni zločina", kaže Ristić.
Lovci na "istorijsko blago" neretko dižu cene dokumenata, pisama, logorskih uniformi i traka, delova oružja, pa se ova svedočanstva na tržištu prodaju za nekoliko desetina do nekoliko desetina hiljada evra.
Cena građe konstantno skače s vremenskim odmakom, a naročito od kraja osamdesetih i raspada SFRJ. Vredna dokumenta mogu se pronaći čak i na pijacama i buvljacima, pišu "Novosti".
U posedu muzeja odnedavno su i dva poslužavnika za kafu, sa potpisima poglavnika Ante Pavelića i Eugena Kvaternika, u čijoj je nadležnosti bio rad svih ustaških logora. Bili su to svojevremeno reprezentativni pokloni za njihove goste.
"Za njih je traženo 4.500 evra, ali smo ih na kraju dobili kao poklon, jer smo od tog kolekcionara otkupili dosta vredne građe", kaže Ristić.
Najvredniji otkupljen eksponat zasad jesu dokumenta u vezi sa komemoracijom streljanih građana i đaka u Kragujevcu, koje je održala kraljevska vlada u Londonu 1942. Pomen je prvo održan 22. oktobra 1943. godine u grčkom pravoslavnom hramu u Londonu, a prisustvovali su kralj Petar, premijer slobodan Jovanović sa članovima vlade i mnogobrojne zvanice-
Prva zvanična komemoracija "đacima viših razreda kragujevačke gimnazije i mučenicima svesavezničke omladine" održana je 25. novembra 1942, u londonskom hotelu "Hajd park", i takođe su prisustvovali kralj, članovi vlade i britanski gosti.
Mnogi građani, posebno oni u godinama, Muzeju poklanjaju fotografije i prepisku, a takve scene umeju da budu posebno dirljive. Ristić kaže da se radi ekspertiza svakog poklona, a ukoliko nije od značaja za nacionalnu kulturu, prosleđuje se lokalnim institucijama.
"Samo oni pojedinci koji su utemeljeni u znanju mogu uspešno da se odupru krivotvorenju prošlosti. Zato Muzej posebnu pažnju posvećuje prikupljanju autentične i istorijski dragocene građe, koja svedoči o brojnim ratnim i zločinima protiv čovečnosti nad pripadnicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, pre svega o genocidu nad Srbima na području NDH", zaključuje Ristić.