Spomenik srpskom vojskovođi Vasi Čarapiću otkriven je ispred Mesne zajednice Beli Potok na Voždovcu, a ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da je Čarapić bio veoma značajan za čitavu istorijsku sudbinu i za trajanje srpskog naroda ističući da njega zub vremena nije izbrisao iz kolektivnog pamćenja Srba.
Spomenik je podignut na inicijativu meštana tog kraja, a izradila ga je akademska vajarka Katarina Tripković.
"Ovo spomen-obeležje jeste spomen-obeležje svim našim precima koji su nam ucrtali put kojim mi danas treba da krenemo. Ovo je večno. Ovo ostaje za buduće generacije koje će znati da nismo dali da se zaboravi ime Vase Čarapića i to koliko je on bio značajan za čitavu istorijsku sudbinu i za trajanje našeg naroda", rekla je Đurđević Stamenkovski u Belom Potoku na Avali nakon otkrivanja spomenika Vasi Čarapiću.
Ona je istakla da je on jedan od simbola srpske borbe za slobodu.
"Naša je dužnost da čuvamo sećanje na junake koji su svoje živote posvetili slobodi otadžbine i da njihovu hrabrost i žrtvu prenosimo budućim generacijama. Narod koji pamti svoje junake čuva i svoje korene, identitet i dostojanstvo", poručila je.
Govoreći o Čarapićevom učešću u Prvom srpskom ustanku, Đurđević Stamenkovski je kazala da je njegov brat Marko ubijen od strane Turaka u Kaluđerici i da je Vasa bio taj koji je Karađorđa nagovorio da krene u oslobađanje Beograda.
"Bila je dovoljna samo jedna reč Vase Čarapića da toga jutra padne odluka i da svi krenu ka Stambol kapiji da oslobode i povrate Beograd. I ta reč koju je Vasa izgovorio opredelila je ceo istorijski tok, a da se i Vasa kolebao, pitanje je koliko bismo dugo čekali slobodu."
Dodala je da je to pokazatelj toga da jedan čovek može pokrenuti lavinu čitavih istorijskih zbivanja i preokrenuti točak sudbine.
Ukazala je da je Čarapić stradao sa 36 godina prilikom pokušaja ustanika da povrate Beograd.
"Kada je stradao pred ozloglašenom Stambol kapijom, svestan da su na tom mestu mučeni, ubijani, vešani i tlačeni njegovi sunarodnici, Vasa je uzviknuo onu čuvenu: 'Izede me pas, zakon mu njegov', kada je video u očima svojih saboraca da gube moral jer gine, rekao im je, boreći se i do svog samrtnog časa: 'Ne bojte se, peva Milisav Čamdžija, Beograd je ponovo slobodan', i zaista je tako bilo", navela je Đurđević Stamenkovski.
Ukazala je i da se danas obeležava i dan kada je Beograd oslobođen u Drugom svetskom ratu i da mnogi zaboravljaju da se obraz Beograda više puta kroz vekove branio.
"Nema prestonice u Evropi koja je toliko puta osvajana, rušena i paljena do temelja i čijim je nebom toliko puta krstarila neprijateljska ofanziva. Ali nema ni naroda koji je bio više spreman da se žrtvuje za slobodu svoje otadžbine i za obraz svoje prestonice", naglasila je Đurđević Stamenkovski.
Istakla je i da Beograd i Srbija nikada nisu pripali onima koji su došli da osvoje, već su pripali, pripadaju i pripadaće samo onima koji smo ih vole.
Predsednica GO Voždovac Bojana Jakšić je nakon otkrivanja spomenika rekla da je Čarapić istorijski junak koji je ostavio neizbrisiv trag u srpskom narodu.
"Danas odajemo počast čoveku koji je svoj život utkao u temelje slobodne Srbije, čoveku koji je svojim delom pokazao da ljubav prema otadžbini nije samo reč, već zavet koji se potvrđuje hrabrošću, žrtvom i spremnošću da se za slobodu podnese i najveća cena", rekla je Jakšić.
Đurđević Stamenkovski je u ime Vlade Srbije položila venac ispred spomenika, a to su učinili i Jakšić, predsednik Mesne zajednice Beli Potok Dragan Ilić, predsednik GO Zvezdara Mihailo Dosković, potomci Vase Čarapića i udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.
Spomenik je osveštalo lokalno sveštenstvo nakon čega je u toj mesnoj zajednici upriličen svečani program upriličen u čast Vase Čarapića na kojem je predstavljen značaj Čarapića za oslobađanje Beograda.
Vasa Čarapić bio je srpski vojskovođa i jedan od najznačajnih ljudi Prvog srpskog ustanka.
Rođen je 1770. godine u Belom Potoku ispod Avale i stekao je nadimak Zmaj od Avale.
Čarapić je kao dobrovoljac učestvovao u Kočinoj krajini i u ratu između Turske i Austrije borio se kao dobrovoljac protiv Turaka i tu je pokazao izuzetno herojstvo, pa je stekao i veliki ugled i zbog toga je na nahijskoj skupštini izabran za kneza gročanske nahije.
Pred smrt Čarapić je rekao da želi da bude sahranjen u manastiru Rakovica, a želja mu je ispunjena i po naredbi kralja Petra Prvog čitav vek kasnije (1910) podignut mu je spomenik na Starom gradu.
Beograđani su u čast junaka nazvali ulicu od Knez Mihajlovog spomenika/Narodnog pozorišta do Kalemegdana njegovim imenom.