Srbija će 25. oktobra glasati na trećim parlamentarnim izborima u poslednje četiri godine. Naprednjaci i socijalisti formirali su vlade posle glasanja aprila 2022. godine i decembra 2023. Srpska napredna stranka zabeležila je rast u glasovima između dva ciklusa, ali su socijalisti pali.
Na glasanju u aprilu 2022. godine izborna lista "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve" osvojila je 1.635.101 glasova, što je 42,96 odsto birača i to je ovoj listi donelo 120 mesta u parlamentu.
U decembru 2023. godine koalicija oko Srpske napredne stranke išla je pod nazivom "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane". Dobili su 1.783.701 glasova, što je 46,75 odsto. Osvojili su većinu u Skupštini Srbije – 129 mesta. Dobili su 148.600 glasova više nego na glasanju 2022.
Kada su u pitanju socijalisti, oni su na parlamentarnim izborima 2022. godine, pod nazivom liste "Ivica Dačić – premijer Srbije" dobili 435.274, što je u procentima 11,44. Time su osvojili 31 mesto u parlamentu.
Godinu i po kasnije, na glasanju 2023. godine lista se zvala isto, ali su rezultati bili drugačiji. Tim oko SPS-a dobio je poverenje 249.916 ljudi ili 6,55 odsto birača. To im je bilo dovoljno za 18 poslaničkim mesta.
Između dva izborna ciklusa, lista oko SPS-a je zabeležila pad od 185.358 glasova i izgubila 13 poslaničkih mandata.
Što se tiče izbora za predsednika Aleksandar Vučić je dva puta 2017. i 2022. godine pobedio u prvom krugu.
Predsednički izbori 2017. godine održani su 2. aprila. Vučić je tada dobio 2.012.788 glasova, što je 55,08 procenata od broja birača koji su glasali. Za pet godina – 2022. glasalo se 3. aprila – Vučić je dobio 2.224.914 glasova ili 58,59 procenata.
Između dva predsednička ciklusa Vučić je zabeležio rast od 212.126 glasova. No, na poslednjim izborima njega su podržali Socijalistička partija Srbije i Savez vojvođanskih Mađara.
Posle parlamentarnih Srbiju čekaju predsednički izbori
Na parlamentarnim izborima u nedelju učestvuje 18 lista, od kojih je devet manjinskih. Istraživači javnog mnjenja kažu da su najveći takmaci lista "Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija" i "Studentska lista – studenti pobeđuju", koja sada prvi put učestvuje na glasanju za parlament. Lista Ivice Dačića "Faktor stabilnosti" je nešto preko cenzusa od tri procenta, a u parlamentu će biti i predstavnici manjina. Konačne odgovore o procentima daće Republička izborna komisija posle brojanja glasova.
Za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova izašlih birača. Ako nijedan kandidat ne dobije većinu glasova birača, RIK u roku od tri dana od dana kada je ukupan izveštaj o rezultatima izbora postao konačan, donosi rešenje kojim određuje da se ponovi glasanje u roku od 15 dana, što je drugi krug izbora. U njemu učestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova u prvom krugu, pri čemu je na glasačkom listiću na ponovnom glasanju prvi po redosledu onaj kandidat koji je u prvom poluvremenu dobio najviše glasova. Više od dva kandidata učestvuju na ponovnom glasanju ako ih više deli prvo ili drugo mesto. Prema Ustavu pun mandat predsednika traje pet godina i ista osoba ne može biti na čelu države više od dva mandata.